Историјске поуке: Свако „не“ Русији било је „не“ будућности Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Питања која су се постављала 1876, на почетку првог српско-турског рата, постављају се и данас на исти начин и траже одговор и од српског и од руског народа. А ако смо нешто научили кроз историју модерне српске државе то је да ниједно велико и важно питање није могло да буде решено без отворене и снажне подршке Русије.
Овим речима председник Руског историјског друштва у Србији Александар Вулин отворио је научни скуп „Русија и српски ратови за ослобођење 1876. – 1878.“, који је ово друштво организовало у свечаној сали Црвеног крста Србије поводом века и по од почетка првог српско-турског рата.
Конференција "Русија и српски ратови за ослобођење 1876-1878. године"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Циљ скупа, како је истакнуто, јесте да се са различитих историјских и научних тачака гледишта осветли кључна улога Русије и руског народа у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе против Oсманског царства, након којих је Србија стекла међународно признату независност.
Опстанак Србије увек је једнак опстанку Русије
Као ниједна друга велика сила, Русија је стајала уз српски народ, чак и онда када њени интереси нису говорили да тако нешто треба да чини, истакао је председник друштва, Александар Вулин.
„Далеки и мали савезник какав је Србија, далеки и мали словенски савезник који је често доносио бреме свом великом историјском савезнику Русији, остао је и до данас жилав и упоран, остао је народ који није дозвољавао да му други одређују судбину. Надам се да ће ова генерација бити достојна предака“, рекао је он.
Поредећи данашње време са временом седамдесетих година деветнаестог века, Вулин је нагласио да је и тада, као и данас циљ западних великих сила остао исти – не само да у непрекидном сукобу са Русијом прегазе Србију, већ и да од ње направе савезника у новом походу на Исток.
„Никада у историји српског и руског народа није дошло до стратешке и суштинске несагласности ни око једне битне тачке националног програма ова два велика и важна словенска народа. А свака генерација у историји српског народа дочекала је прилику да каже историјско „не“ Русији и дочекала још већу прилику да јој од руског „да“ зависи физички опстанак. Историја нас је научила да је свако историјско „не“ Русији, било историјско „не“ будућности Србије“, рекао је Вулин.
Замислимо да 1876. није било Руског царства и замислимо да да 2026. нема Русије – да ли би Србија опстала и да ли би могла да се нада будућности као слободна и самостална држава, запитао се он.
Александар Вулин на научној конференцији "Русија и српски ратови за ослобођење 1876-1878. године"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Не сме се допустити да се односи између српског и руског народа претворе у низ безопасних и неважних скупова људи који напамет знају важне историјске датуме, додао је Вулин и нагласио да је научна конференција „Русија и српски ратови за ослобођење 1876. – 1878.“ скуп људи који познају прошлост, али истовремено промишљају заједничку будућност.
„Нисмо ми људи који су се окупили да обележе један или два датума из историје и да из тога не произађе ништа, већ људи који се окупљају да уче, али и да из наученог одређују ток времена које ће доћи, и не дозволе да грешке из прошлости буду поновљене. Опстанак Србије увек је је једнак опстанку Русије и у историји се још није десило да се се појавила велика сила која је страсно мрзела Русију, а да није мрзела Србију; и није се никада појавила ниједна сила па ни генерација у историји српског народа која, ако није волела Русију није волела ни Србију“, нагласио је Вулин.
Снажна симболика
Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије, нагласио је да није случајно што се научна конференција одржава у просторијама ове хуманитарне организације – седиште Црвеног крста са собом носи одређени симболику, с обзиром да је 6. фебруара 1876, на иницијативу др Владана Ђорђевића, Црвени крст и основан са намером да да се помогну изгнани и рањени у Херцеговачком устанку, који је и био окидач за избијање српско-турског рата.
„Кнежевина Србија је 24. марта исте године потписала Женевске конвенције и 11. јуна је Међународни комитет Црвеног крста признао друштво Црвеног крста Кнежевине Србије за самостално признато друштво. Тиме је Црвени крст Србије основан међу првих 15 националних друштава у свету. Први задаци Црвеног крста били су помоћ санитету војске, помоћ изгнаним и прогнаним из ратова и буна, као и жртвама тих ратова“, истакао је Радовановић.
Срби и Руси су увек једни друге сматрали браћом
Још пре почетка српско-турског рата, у коме су велику улогу имали и руски добровољци на челу са генералом Черњајевим, Срби и Руси једни друге су сматрали браћом, истакао је у уводној речи историчар Александар Раковић.
Александар Раковић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Кнез Михаило Обреновић је још 1867. био спреман да покрене ослободилачки рат против Османске царевине. Но, руски генерал Михаил Черњајев тада није добио дозволу цара Александра Другог да ступи у рат на страни Срба и да буде на челу српске војске. Ипак, после српског устанка у Херцеговини 1875, и пред почетак српско-турског рата 1876, који су Кнежевина Србија и Кнежевина Црна Гора водиле против Османлија, руски добровољци на челу са Черњајевим, пристигли су као подршка Србима. Било их је најмање 4300 регистрованих, а пристигли су и нерегистровани борци за српску слободу и јединство православних Словена“, рекао је Раковић.
У првом рату против Турске, Србија није била успешна, али је победила у другом, који је трајао од 1877. до 1878. На Берлинском конгресу, Србији и Црној Гори биће призната пуна независност, закључио је он.
Погледајте и:
