Лавров: САД делимично изгубиле интересовање за украјинско питање
20:15 20.05.2026 (Освежено: 22:11 20.05.2026)
© Sputnik / Sergey Guneev
/ Пратите нас
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да су Сједињене Америчке Државе делимично изгубиле интересовање и ентузијазам за решавање сукоба у Украјини.
У интервјуу за Шангајску медијску групу СМГ он је навео да у Вашингтону све чешће говоре како би Европа требало да се бави Украјином, док ће се САД фокусирати на Кину.
Истовремено је нагласио да је Москва и даље отворена за преговоре и да постоје канали комуникације са америчким представницима.
„Ми смо увек отворени за преговоре. Ево, видите, мислило се да је питање било затворено у Енкориџу, али није. И даље имамо канале комуникације са америчким представницима. Ако они у неком тренутку буду спремни да обнове директан разговор, биће занимљиво чути како они гледају на ситуацију која се развила после Енкориџа. Ускоро ће бити већ годину дана од самита на Аљасци“, прецизирао је Лавров.
Према његовим речима, Русија не може дозволити милитаризацију и „нацификацију“ Украјине, нити да са њене територије долазе претње по Руску Федерацију.
Русија не жели да користи прекомерну силу
Русија не жели да наноси „прекомерну штету“ територијама које контролише руска војска и остаје отворена за преговоре о решавању украјинског сукоба, рекао је министар.
„Доследно решавамо задатке специјалне војне операције. Председник Русије Владимир Путин више пута је говорио да не користимо средства која бисмо могли да користимо, јер не желимо да наносимо прекомерну штету територијама на којима, у суштини, живе наши људи, које нацисти покушавају да потчине“, изјавио је Лавров.
Лавров је поручио да Русија наставља да испуњава циљеве Специјалне војне операције и навео да је од почетка године ослобођено око 80 насеља.
"Процес је у току", истакао је он.
Односи са Кином
Енергетика представља основу економске сарадње Русије и Кине, а снажна материјална база односа две земље подржана је заједничким погледом на развој света, рекао је Лавров.
„Односи се ослањају на веома снажну материјалну базу. Већ годинама трговинска размена значајно премашује 200 милијарди долара. Основа је, наравно, енергетика, поручио је он“
Такође је оценио и да Русију и Кину повезују најстабилнији односи две велике силе у савременом свету који су засновани на принципима узајамног поштовања, узајамне користи и уважавања интереса једни других.
Улога Русије и Кине на међународној сцени
„Русија и Кина, као две велике силе, у контексту билатералних односа играју стабилизујућу улогу на међународној сцени“, казао је Лавров и додсао да су обе земље након Другог светског рата „већ биле центри новог света, заснованог на принципима Повеље УН“, рекао је Лавров.
Такође је поручио да су Русија и Кина заинтересоване за нормалне односе међу свим државама и не желе да мултиполарност прерасте у хаос.
„Свет се мења. И да, он већ постаје мултиполаран. Друго је питање да ли ће се та мултиполарност претворити у хаос. Раније је постојао један господар који је свима управљао после нестанка Совјетског Савеза, а сада ће, кажу, настати хаотично и неуређено кретање. Ни Русији ни Кини се такве прогнозе не допадају. Не желимо да се диктат једне групе земаља претвори у хаос“, поручио је он.
Такође је додао и да Русија, као и Кина, не жели ратове, али ће бранити своје интересе.
Политика Запада
Агресивна политика Запада, према Лаврову, последица је слабљења његовог утицаја, док страх од конкуренције одражава осећај Запада да губи утицај у свету.
Запад се, како је оценио, преварио мислећи да ће санкцијама сломити Русију и Кину. С тим у вези он је истакао да Москва и Пекинг активно јачају технолошки савез.
„Кина поседује технологије које помажу Русији да превазиђе вештачке и незаконите препреке које ствара Запад. Активно следимо курс технолошке независности и технолошког суверенитета“, навео је.
Истовремено, шеф руске дипломатије је европске политичаре који говоре о преговорима са Русијом назвао „ситним политичарима“ и упозорио на, како је навео, „обнављање нацистичког духа“ у Европи.
Такође је додао да је неопходно је и реформисати међународне институције, међу којима првенствено Савет безбедности УН и то проширењем заступљености земаља Азије, Африке и Латинске Америке“.
