https://sputnikportal.rs/20260520/moskva-i-peking-kroje-novi-poredak-deklaracija-kao-samar-zapadnoj-hegemoniji-1199411742.html
Москва и Пекинг кроје нови поредак: Декларација као шамар западној хегемонији
Москва и Пекинг кроје нови поредак: Декларација као шамар западној хегемонији
Sputnik Србија
„Закон џунгле“ о коме говоре Путин и Си је ситуација "ко јачи, тај тлачи", било да преузме ресурсе или другог стави под свој економски или политички утицај... 20.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-20T22:20+0200
2026-05-20T22:20+0200
2026-05-20T22:20+0200
свет
свет
свет – политика
свет – економија
русија
кина
иран
специјална војна операција у украјини – вести
владимир путин
си ђинпинг
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/14/1199412891_0:0:2993:1685_1920x0_80_0_0_a18e343a5384cf80f0e66d017696302c.jpg
Ово за Спутњик, оцењујући сусрет руског и кинеског председника, Владимира Путина и Си Ђинпинга у Пекингу, каже проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука:Самит руског председника и кинеског лидера резултирао је усвајањем темељне Декларације о успостављању мултиполарног света, документа од готово 50 страница који практично представља заједнички манифест двеју суперсила против западне хегемоније.Русија и Кина - партнерство без границаОдноси Москве и Пекинга, како је констатовано, достигли су највиши ниво у историји, прерасли су у свеобухватно стратешко партнерство и функционишу на принципу „без граница“, иако немају блоковски нити конфронтациони карактер усмерен против трећих земаља.У заједничком саопштењу две земље, упозорава се на опасност фрагментације међународне заједнице и повратак „закона џунгле“, уз констатацију да се основне норме међународног права редовно крше широм света, што отежава земљама решавање сукоба.Русија и Кина изразиле су подршку преговарачком решењу украјинске кризе, а Москва је поздравила објективан став Пекинга о ситуацији у Украјини.Истакнуто је да америчке и израелске војне ударе на Иран сматрају кршењем међународног права и подривањем стабилности на Блиском истоку. Стране у сукобу позване су да преговарају.Подршка Ирану у одбрани од агресијеМитровићева указује да је у светлу одбране од спољних притисака и агресије на Иран апострофиран као кључни регионални актер. Природно, каже, Иран је јако важан, као чланица асоцијације БРИКС Плус и Шангајске организације за сарадњу, што су формати од изузетне важности за обе државе.„Русија и Кина подсећају да се не може агресијом наметати сопствена воља другим сувереним државама. Када је реч о регионалним сукобима, они се, наравно, ослањају на Повељу УН и међународно право. Тиме показују и да подржавају Иран у његовом настојању да се одбрани од агресије. Желе да се очувају принципи по којима не можете агресијом наметати своју вољу другој држави“.Наша саговорница подсећа да, са друге стране, западни центри моћи и њихови медији показују потпуну немоћ да разумеју нову глобалну реалност:„Амерички медији са пажњом прате овај самит, али рецимо, Њујорк Тајмс је изашао са насловом у којем наводно види некакве „пукотине у антиамеричкој коалицији’“. Они просто не могу да схвате да Америка уопште није главна тема на оваквим скуповима. Замишљају да су сви опседнути Америком, док је овде фокус био на суштини билатералних односа и глобалног поретка“.Решење за Украјину – искључиво преговориКада је реч о украјинској кризи, руска страна је високо оценила конструктиван приступ Пекинга. Међутим, саговорница Спутњика подсећа да кинеско руководство од самог почетка инсистира на решавању самих узрока кризе, имала је и сопствене мировне иницијативе, што на Западу упорно игноришу.„Кинеска страна јасно је стављала до знања западним партнерима да одлично разуме дубоке узроке овог сукоба. Подсећам, и бивши јапански премијер Шинзо Абе је посведочио да му се председник Путин увек жалио на ситуацију у Украјини и ширење НАТО-а ка руским границама. Абе је потврдио да до сукоба никада не би дошло да је понашање НАТО-а било другачије. Свакоме ко хоће објективно да види ситуацију, јасно је зашто је дошло до украјинског рата, а поготово Кини која је блиски савезник Русије“, наглашава професорка Митровић.Руски технолошки пробој упркос санкцијамаПоред геополитичких и безбедносних оквира, самит у Пекингу донео је и потписивање преко 40 конкретних споразума. Две земље су се обавезале да ће осигурати благовремено пуштање у рад нових блокова нуклеарних електрана „Тјанван“ и „Сјудапу“.Најављено је и ширење сарадње у области информационих технологија и вештачке интелигенције, али и финализација техничких детаља за изградњу гасовода „Снага Сибира 2“, што наша саговорница сматра изузетно важним.Професорка Митровић указује да је сарадња у области високих технологија и енергетике изузетно значајан део ових разговора, а као кључни пример наводи најновије вести са технолошког фронта:„Управо сам прочитала да је Русија, иако је под западним санкцијама, успела да самостално развије нову технологију фотолитографије за производњу микрочипова, што представља невероватан продор у освајању ове технологије. То је јако забринуло оне који желе да ратују и који већ ратују са Русијом, јер они, како су и сами оценили, не само да ће то омогућити руски напредак у цивилној производњи и индустрији, него и у војној“, каже и додаје да је руска војна индустрија већ достигла изузетне висине у освајању нових технологија за којима западне земље, у зависности од тога о чему се ради, заостају од 5 до 20 година.Финансијски бедем – без долараКао крунски доказ стабилности и потпуне независности овог стратешког партнерства од западних финансијских токова, наша саговорница наводи кључне податке изнете након самита:„Руски председник је истакао да се њихова трговина, која је већ премашила 240 милијарди долара годишње, већ искључиво спроводи у рубљима и у јуанима“, закључује проф. др Драгана Митровић.
https://sputnikportal.rs/20230321/zajednicka-izjava-rusije-i-kine-apel-za-prekid-svih-koraka-koji-vode-eskalaciji-ukrajinskog-sukoba--1152821545.html
кина
иран
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, свет – економија, русија, кина, иран, специјална војна операција у украјини – вести, владимир путин, си ђинпинг, декларација, мултиполарни свет, драгана митровић, коментари и аналитика
свет, свет – политика, свет – економија, русија, кина, иран, специјална војна операција у украјини – вести, владимир путин, си ђинпинг, декларација, мултиполарни свет, драгана митровић, коментари и аналитика
Москва и Пекинг кроје нови поредак: Декларација као шамар западној хегемонији
„Закон џунгле“ о коме говоре Путин и Си је ситуација "ко јачи, тај тлачи", било да преузме ресурсе или другог стави под свој економски или политички утицај. Сведоци смо претњи које Американци непрекидно упућују разним државама, па и савезницима. Поруке самита и потписана Декларација потврђују лидерство Русије и Кине у изградњи мултиполарног света.
Ово за Спутњик, оцењујући сусрет руског и кинеског председника, Владимира Путина и Си Ђинпинга у Пекингу, каже проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука:
„Декларација о успостављању мултиполарног света је снажна потврда, не само учвршћивања њихових позиција на економској, политичкој и уопште међународној сцени, већ и њиховог лидерства. Москва и Пекинг дају пример новог глобалног управљања“.
Самит руског председника и кинеског лидера резултирао је усвајањем темељне Декларације о успостављању мултиполарног света, документа од готово 50 страница који практично представља заједнички манифест двеју суперсила против западне хегемоније.
Русија и Кина - партнерство без граница
Односи Москве и Пекинга, како је констатовано, достигли су
највиши ниво у историји, прерасли су у свеобухватно стратешко партнерство и функционишу на принципу „без граница“, иако немају блоковски нити конфронтациони карактер усмерен против трећих земаља.
У заједничком саопштењу две земље,
упозорава се на опасност фрагментације међународне заједнице и повратак „закона џунгле“, уз констатацију да се основне норме међународног права редовно крше широм света, што отежава земљама решавање сукоба.
Русија и Кина изразиле су подршку преговарачком решењу украјинске кризе, а Москва је поздравила објективан став Пекинга о ситуацији у Украјини.
Истакнуто је да америчке и израелске војне ударе на Иран сматрају кршењем међународног права и подривањем стабилности на Блиском истоку. Стране у сукобу позване су да преговарају.
Подршка Ирану у одбрани од агресије
Митровићева указује да је у светлу одбране од спољних притисака и
агресије на Иран апострофиран као кључни регионални актер. Природно, каже, Иран је јако важан, као чланица асоцијације БРИКС Плус и Шангајске организације за сарадњу, што су формати од изузетне важности за обе државе.
„Русија и Кина подсећају да се не може агресијом наметати сопствена воља другим сувереним државама. Када је реч о регионалним сукобима, они се, наравно, ослањају на Повељу УН и међународно право. Тиме показују и да подржавају Иран у његовом настојању да се одбрани од агресије. Желе да се очувају принципи по којима не можете агресијом наметати своју вољу другој држави“.
Наша саговорница подсећа да, са друге стране, западни центри моћи и њихови медији показују потпуну немоћ да разумеју нову глобалну реалност:
„Амерички медији са пажњом прате овај самит, али рецимо, Њујорк Тајмс је изашао са насловом у којем наводно види некакве „пукотине у антиамеричкој коалицији’“. Они просто не могу да схвате да Америка уопште није главна тема на оваквим скуповима. Замишљају да су сви опседнути Америком, док је овде фокус био на суштини билатералних односа и глобалног поретка“.
Решење за Украјину – искључиво преговори
Када је реч
о украјинској кризи, руска страна је високо оценила конструктиван приступ Пекинга. Међутим, саговорница Спутњика подсећа да кинеско руководство од самог почетка инсистира на решавању самих узрока кризе, имала је и сопствене мировне иницијативе, што на Западу упорно игноришу.
„Кинеска страна јасно је стављала до знања западним партнерима да одлично разуме дубоке узроке овог сукоба. Подсећам, и бивши јапански премијер Шинзо Абе је посведочио да му се председник Путин увек жалио на ситуацију у Украјини и ширење НАТО-а ка руским границама. Абе је потврдио да до сукоба никада не би дошло да је понашање НАТО-а било другачије. Свакоме ко хоће објективно да види ситуацију, јасно је зашто је дошло до украјинског рата, а поготово Кини која је блиски савезник Русије“, наглашава професорка Митровић.
Руски технолошки пробој упркос санкцијама
Поред геополитичких и безбедносних оквира, самит у Пекингу донео је и потписивање преко 40 конкретних споразума. Две земље су се обавезале да ће осигурати благовремено пуштање у рад нових блокова нуклеарних електрана „Тјанван“ и „Сјудапу“.
Најављено је и ширење сарадње у области информационих технологија и вештачке интелигенције, али и финализација техничких детаља за изградњу гасовода „Снага Сибира 2“, што наша саговорница сматра изузетно важним.
Професорка Митровић указује да је сарадња у области високих технологија и енергетике изузетно значајан део ових разговора, а као кључни пример наводи најновије вести са технолошког фронта:
„Управо сам прочитала да је Русија, иако је под западним санкцијама, успела да самостално развије нову технологију фотолитографије за производњу микрочипова, што представља невероватан продор у освајању ове технологије. То је јако забринуло оне који желе да ратују и који већ ратују са Русијом, јер они, како су и сами оценили, не само да ће то омогућити руски напредак у цивилној производњи и индустрији, него и у војној“, каже и додаје да је руска војна индустрија већ достигла изузетне висине у освајању нових технологија за којима западне земље, у зависности од тога о чему се ради, заостају од 5 до 20 година.
Финансијски бедем – без долара
Као крунски доказ стабилности и потпуне независности овог стратешког партнерства од западних финансијских токова, наша саговорница наводи кључне податке изнете након самита:
„Руски председник је истакао да се њихова трговина, која је већ премашила 240 милијарди долара годишње, већ искључиво спроводи у рубљима и у јуанима“, закључује проф. др Драгана Митровић.
