Селаковић у Москви: Култура важна за идентитет друштва, музеји заузимају посебно место
15:37 20.05.2026 (Освежено: 17:12 20.05.2026)
© Фото : Уступљено Спутњику
Пратите нас
Министар културе Никола Селаковић поручио је данас у Москви да је култура апсолутно у жижи дешавања сваког друштва које жели себе да очува или да трансформише и додао да у тој сфери културе музеји заузимају веома посебно и важно место. Истакао је да је културна дипломатија од изузетне важности и да не би смела да зна за границе.
Селаковић, који борави у званичној посети Руској Федерацији, обраћајући се на пленарној седници међународног фестивала „ИНТЕРМУЗЕЈ“ чија је тема „Музеј – територија будућности“, који се одржава у оквиру Шестог руско-српског културног форума, казао је да је 21. век – век идентитета и борбе за стварање идентитета, као и за одбрану постојећих идентитета.
„Овде се боримо и за идентитет музеја као таквог – да ли остајемо верни старом музеолошком концепту или смо спремни да у њега уносимо и уводимо нешто ново? Ја сам лично мишљења, као неко ко воли и класичан концепт, да за будуће генерације, морамо да нађемо пут како да их доведемо у музеј, да их задржимо у музеју и да од њих направимо публику која ће остати верна и која ће се умножавати у будућности“, поручио је Селаковић.
Према његовим речима, у ери дигитализације то није нимало једноставно, а са друге стране, не сме се ни прећи граница онога што је дозвољено и музеј лишити онога што музеј треба да буде.
Селаковић је подсетио да је Србија једина европска држава која није увела санкције Руској Федерацији и истакао да влада и власт чији је део нема ни намеру тако нешто да учини.
„Суочили смо се да и у нашем окружењу и широм Европе се рађа осећај русофобије и да је та русофобија итекако присутна на пољу културе. Наш председник је један од људи који је у Европи подигао глас и рекао: ‘Ако лишите Европу руске културе, а шта ће да остане? Шта је књижевност без Достојевског? Шта је музика без Чајковског?’ И наш покушај да и формализујемо тај свој став јесте било успостављање сјајне сарадње са Државним Ермитажом“, казао је Селаковић.
Додао је да је са том идејом започета манифестација која се зове Дани Ермитажа у Београду и навео да су недавно окончани други по реду Дани Ермитажа. Према његовим речима, та изложба је у српске установе културе довела хиљаде посетилаца.
„Први пут у Београду после више година почели смо да виђамо километарске редове људи који су заинтересовани да уђу у музеј. Концентрисали смо се и оријентисали на теме изложби које су итекако привлачне, а с друге стране које до сада нису организоване. Последња је била изложба посвећена Петру Великом, последњем цару и првом императору руском“, навео је Селаковић.
Како је додао, није било експоната из Русије, али су имали невероватну помоћ руских стручњака који су на савремен начин представили експонате који су већ били у Београду и другим српским крајевима.
„Изложба је постала невероватно популарна и два пута смо је продужевали због интересовања публике која је желела да је види“, навео је Селаковић.
Истакао је да је та сарадња са Државним Ермитажом имала толико добар одјек у друштву у Србији да је потпуно заслужено председник Републике Србије господин Александар Вучић донео одлуку поводом нашег Дана државности Србије, када се обично награђују страни државници и угледни официри, да највише државно признање додели управо Михаилу Борисовичу Пјотровском.
Нагласио је и да је тај орден из Русије једино још добио министар спољних послова Сергеј Лавров и навео да то показује колико је важна културна дипломатија.
„Културна дипломатија је нешто што не зна за границе. То је нешто што не би смело да зна за дневну политику, што не би смело да зна за сукобе“, нагласио је Селаковић.
Наводећи да је заљубљеник у класичан тип музеја попут музеја Тахири у Египту, Селаковић је навео да би се младе генерације вероватно заљубиле пре у нови велики Египатски музеј.
„Мој је утисак да то треба да буде само прва станица или први корак ка враћању на Тахири и да управо на тај начин треба да посматрамо и савремени израз у конципирању музеја. Ако желимо да покажемо праве вредности, морамо да променимо публику“, истакао је министар.
Говорећи да се сада у Београду ради нова стална поставка за Етнографски музеј, Селаковић је казао да је етнографија нешто што занима апсолутно свакога ко долази, поготово у земље које нису велике по броју становника ни територији као што је Србија.
Подсећајући да Београд следеће године у три месеца постаје престоница светске специјализоване изложбе ЕКСПО 2027, а да је посвећен култури и спорту, Селаковић је нагласио да за ту потребу Београд добија шест нових музеја.
„То се никада раније није догодило да у једном веома кратком периоду једна држава у нашем делу Европе и света добије толики број нових музеја“, навео је Селаковић и указао да се отвара археолошки музеј у саставу Народног музеја. Према његовим речима, ако се неко пита зашто археолошки музеј, разлог је тај што је од 49 римских императора на територији данашње Србије рођено њих 18.
Навео је и да ће имати нови музеј Николе Тесле, затим музеј града Београда, нови Природњачки музеј, Музеј авијације.
„Управо то велико улагање није намењено само страној публици, а очекујемо да ће у три месеца Београд посетити најмање око 4,2 милиона људи. То је нешто што ће остати нашој публици и то је нешто што ће остати намењено и свима онима који као добри путници намерници буду желели да посете нашу земљу и наш град“, навео је Селаковић.
Наводећи да је то што се новац улаже у шест нових музеја можда најјачи доказ да је и за Србију музеј територија будућности, Селаковић је позвао све да дођу у Београд, ако не следеће године за време Експа, на којем је Русија потврдила да ће учествовати, онда у било које време јер Београд, како је истакао, никада није прекинуо своје авиолетове ни са Москвом, ни са Санкт Петербургом, ни са Јекатеринбургом, ни са Сочијем.
Представник председника Русије за културну сарадњу Михаил Јефимович Швидкој, говорећи о културној сарадњи Србије и Русије, указао је да су велику пажњу изазвали Дани Ермитажа у Београду и истакао да је уједињење дигиталног и класичног од велике важности, али да не може да замени класичне музеје.
„Мислим да ће бити више нових приступа за организацију, али ће и даље увек сви желети да виде оно што је стварно. Када говоримо о музејима у будућности, што се више развија дигитална сфера, све више ће бити вредне праве ствари“, казао је Швидкој.
Како је додао, изложба нека може бити допуњена нечим што пружа дигитална стварност, али ипак музеј будућности је музеј где се налазе опипљиве и праве ствари.
„Праве ствари ће бити цењене више од било које дигиталне. Лична комуникација са лекаром, учитељем је од непроцењиве важности и сигуран сам да ће тако бити цењена и права ствар у музејима“, навео је Швидкој.
Директор Одељења за информисање и штампу Министарства спољних послова Руске Федерације Марија Захарова казала је да време у којем живимо представља „ново варварство“ за културу. Према њеним речима, живимо у доба када су људима који су посветили свој живот музејима, проучавању културе и уметности, не само свог народа, већ и других, стављене санкције.
„То је ново варварство. Са тим или можемо да се помиримо и онда је крај за цивилизацију јер је то почетак укидања човечанства и крај могућности да спречимо сукобе или да кажемо ‘не’ свему томе и да се супротставимо томе и боримо против тога“, казала је Захарова.
Завршила је своје обраћање цитатом Семјуела Хантингтона да „убеђење Запада у универзалност своје културе страда од три проблема – није тачно, морално је и опасно“.
„Хајде да урадимо све да се ујединимо и да не дамо новом варварству да уништи све што смо стварали“, поручила је Захарова.
Погледајте и:
