https://sputnikportal.rs/20260521/da-li-je-otpad--bogatstvo-koje-bacamo-1199460919.html
Да ли је отпад – богатство које бацамо
Да ли је отпад – богатство које бацамо
Sputnik Србија
Човек је тај који природу загађује отпадом. Окружују нас депоније смећа које често горе, ослобађајући штетне гасове и честице које загађују животну средину... 21.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-21T17:32+0200
2026-05-21T17:32+0200
2026-05-21T17:32+0200
наука и технологија
србија – друштво
екологија
јелица путниковић
енергетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/16/1176401339_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_adfd79b84ace943d2ca715ad9f03e0e8.jpg
Овако је редакција „Енергија Балкана“ представила окупљенима на међународном стручном форуму „Отпад – Богатство које бацамо“ предности и користи које са собом носи правилно сортирање и рецклажа смећа. У комуналном отпаду који се не селектује има и опасног индустријског и медицинског отпада, а оно што се често превиђа јесте да је бављење екологијом предуслов да се не бавимо лечењем оболелих онколошких пацијената. На крају дана, кажу, човек нема право да потроши или загради оно што припада и будућим генерацијама.Овиме је отворена дводневна конференција чији је организатор и модератор стручњак за енергетику и уредница „Енергије Балкана“ Јелица Путниковић. Домаћин трибине био је Машински факултет у Београду, а догађају су присуствовали челници из управе града, као и многобројни научници.Она је подсетила да је Енергија Балкана у фебруару већ организовала једну конференцију о комуналној енергетици, те да данас наставља са том причом, као и да се нада да ће се уз помоћ стручњака, градских и републичких власти успети у популаризацији ове за живот врло битне теме.Машинци уче о животној срединиДекан Машинског факултета проф. др Владимир Поповић истакао је да та установа користи сваку прилику да буде домаћин оваквих и сличних трибина, будући да су оне могућност да се чује нешто ново.Отпад као ресурсПоред домаћина, форум је отворио и председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић који је истакао да су рециклажа и отпад теме које се у нашем друштву сматрају неатрактивним, али да то није случај у еколошки развијенијим земљама.Он је напоменуо да се суочавамо са климатским променама и недостатком ресурса, као и то да је до сада постојало стандардних шест природних ресурса, док је сада отпад постао седми. Питање отпада није комунално питање, каже председник Скупштине Града, нити је питање градске чистоће, већ управљања и економије. Прича о отпаду такође пружа могућност отварања нових радних места, додао јеон, јер прерада отпада представља нову привредну грану.Богатство које бацамоУводно предавање првог панела „Депоније – проблеми, изазови и предлози решења“ одржао је Владимир Миловановић, директор компаније „Бео чиста енергија“, а говорио је о збрињавању ђубрета у Винчи.Ђубре које свакодневно бацамо представља богатство које се на глобалном нивоу процењује да вреди приближно десет милиона долара. Уништавање тог истог богатства, парадоксално, људи плаћају, уместо да на њему зарађују.На првом панелу су, поред Миловановића, говориле и Наташа Воротовић Константиновић, стручњак за депоније и високе бране, и Ивана Вилотијевић, секретар Секретаријата за заштиту животне средине Града Београда.У склопу дводневне конференције на панелима су своја запажања износили професори са Машинског факултета, научни сарадници и инжињери заштите животне средине, као и многи други стручњаци.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260506/bez-brige-ako-celom-svetu-nestane-nafte--kupovace-od-rusa-1198899781.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
србија – друштво, екологија, јелица путниковић, енергетика
србија – друштво, екологија, јелица путниковић, енергетика
Да ли је отпад – богатство које бацамо
Човек је тај који природу загађује отпадом. Окружују нас депоније смећа које често горе, ослобађајући штетне гасове и честице које загађују животну средину. Није сваки отпад смеће, а треба га збринути тако да не загађујемо природу, тим пре што је реч о богатству којим треба паметно газдовати и на најбољи начин искористити.
Овако је редакција „Енергија Балкана“ представила окупљенима на међународном стручном форуму „Отпад – Богатство које бацамо“ предности и користи које са собом носи правилно сортирање и рецклажа смећа. У комуналном отпаду који се не селектује има и опасног индустријског и медицинског отпада, а оно што се често превиђа јесте да је бављење екологијом предуслов да се не бавимо лечењем оболелих онколошких пацијената. На крају дана, кажу, човек нема право да потроши или загради оно што припада и будућим генерацијама.
Овиме је отворена дводневна конференција чији је организатор и модератор стручњак за енергетику и уредница „Енергије Балкана“ Јелица Путниковић. Домаћин трибине био је Машински факултет у Београду, а догађају су присуствовали челници из управе града, као и многобројни научници.
Верујем да отпад спада у богатство које бацамо и којим, нажалост, ружимо нашу предивну природу, загађујући је. Заиста је неопходно да што више причамо о томе како да отпад паметно „збринемо“, односно да искористимо на најбољи начин оно шта мора да се баци тако да не прави никакву штету – не само да еколошки не загађује, већ и визуелно, јер су у Србији и данас, нажалост, депоније поред путева и насеља, рекла је Путниковићева на отварању форума.
Она је подсетила да је Енергија Балкана у фебруару већ организовала једну конференцију о комуналној енергетици, те да данас наставља са том причом, као и да се нада да ће се уз помоћ стручњака, градских и републичких власти успети у популаризацији ове за живот врло битне теме.
Машинци уче о животној средини
Декан Машинског факултета проф. др Владимир Поповић истакао је да та установа користи сваку прилику да буде домаћин оваквих и сличних трибина, будући да су оне могућност да се чује нешто ново.
Животном средином се данас баве мање-више сви, а ми чак имамо и модул који се зове „Процесна техника и заштита животне средине“ где се конкретно бавимо овим темама. Већина других модула на Машинском факултету бави се управо различитим начинима заштите животне средине. Отпад је тема која је раније третирана на један потпуно погрешан начин, међутим, данас се отпад претворио у корист за друшто, а ми проналазимо начине како да га на најбољи начин искористимо, изјавио је Поповић.
Поред домаћина, форум је отворио и председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић који је истакао да су рециклажа и отпад теме које се у нашем друштву сматрају неатрактивним, али да то није случај у еколошки развијенијим земљама.
Ми тек почињемо да, пионирским корацима, користимо отпад као ресурс. Ово није политичка тема нити се може користити у дневнополитичке сврхе, мада се често злоупотребљава баш из тог разлога. Ово је нешто што ће трајати генерацијама после нас и ми се надамо да нећемо довести будуће генерације, по овом питању, у неравноправан положај са осталим земљама, рекао је Никодијевић.
Он је напоменуо да се суочавамо са климатским променама и недостатком ресурса, као и то да је до сада постојало стандардних шест природних ресурса, док је сада отпад постао седми. Питање отпада није комунално питање, каже председник Скупштине Града, нити је питање градске чистоће, већ управљања и економије. Прича о отпаду такође пружа могућност отварања нових радних места, додао јеон, јер прерада отпада представља нову привредну грану.
Апсолутно сам свестан да ова тема не заокупља у јавности много пажње у односу на то колико би требало и колико је значајна, због чега знам и да је врло мали број људи ангажован када су ове ствари у питању. Наш задатак је да пробудимо свест људи и покажемо колико су ове теме значајне за опстанак и човечанства и нас самих, као и за одрживи развој.
Уводно предавање првог панела „Депоније – проблеми, изазови и предлози решења“ одржао је Владимир Миловановић, директор компаније „Бео чиста енергија“, а говорио је о збрињавању ђубрета у Винчи.
Ђубре које свакодневно бацамо представља богатство које се на глобалном нивоу процењује да вреди приближно десет милиона долара. Уништавање тог истог богатства, парадоксално, људи плаћају, уместо да на њему зарађују.
Свет годишње генерише 2,24 милијарде тона чврстог комуналног отпада, а само се 13,5 одсто рециклира. Светска банка процењује да ће до 2050. године укупна количина порасти за 70 одсто. То исто и нас чека, што се види према бројкама у Винчи. Владе држава субенционишу експлоатацију рударства, сечу шума, бушења, али ретко кад субвенционишу скупљање, сортирање и рециклажу отпада. Ово све говори да ми заиста погрешно сматрамо да је отпад крај животног века производа, док је то само грешка у пројекту савременог начина живота, рекао је Миловановић.
На првом панелу су, поред Миловановића, говориле и Наташа Воротовић Константиновић, стручњак за депоније и високе бране, и Ивана Вилотијевић, секретар Секретаријата за заштиту животне средине Града Београда.
У склопу дводневне конференције на панелима су своја запажања износили професори са Машинског факултета, научни сарадници и инжињери заштите животне средине, као и многи други стручњаци.
