https://sputnikportal.rs/20260523/1199522745.html
Сјај купола руске цркве у Паризу
Сјај купола руске цркве у Паризу
Sputnik Србија
У данашњој емисији откривамо како су дела кнегиње Олге Романове и још 17 руских сликара после четири године поново покорила Париз, као и шта су нам у наслеђе... 23.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-23T10:00+0200
2026-05-23T10:00+0200
2026-05-23T10:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/17/1199522587_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_0bf0dde8d8e7d8efd6524f6b765c3d3f.jpg
Сјај купола руске цркве у Паризу
Sputnik Србија
У данашњој емисији откривамо како су дела кнегиње Олге Романове и још 17 руских сликара после четири године поново покорила Париз, као и шта су нам у наслеђе оставили владари династије Обреновић.
Како су француски љубитељи уметности дочекали изложбу „Висови руског сликарства 19. и 20. века. Ремек-дела из збирке Владимира Пешића“, прву која је после четири године отворена, овога пута у Руском православном духовном и културном центру у Паризу, како су сјајне куполе са платна кнегиње Олге Романове из 1920. године још једном потврдиле да је уметност и већа и јача од политике – о свему томе за „Орбиту културе“ говори колекционар Владимир Пешић.
Шта су нам у наслеђе оставили владари из династије Обреновић, да ли су, када су ударали темеље модерне српске државе, имали свест о томе да ће њихово наслеђе надживети и њих и њихову династију? Ко је и зашто после 1903. године имао интерес да њихово наслеђе буде потиснуто или сведено на негативан стереотип? О томе разговарамо са Сузаном Рајић и Данком Леовцем, ауторима изложбе „Династија Обреновић – наслеђе које говори“, која је отворена у Библиотеци града Београда.
О филмовима који ће ове године бити представљени на фестивалу „Шпански метар“ од 27. маја до 10. јуна у Београду и Новом Саду разговарамо с Младеном Савковићем из Института Сервантес.
Зашто је обележавање два века од рођења српског књижевника, дипломате и политичара Љубомира Ненадовића важан датум за културу, како је један од првих чланова Српске краљевске академије поезијом, али пре свега књигама путописа задужио књижевност – видљиво је на изложби која је поводом два века од Ненадовићевог рођења отворена у Библиотеци САНУ.
А како су се испреплетале прошлост и савременост, стварност и фантастика, судбине хајдука, вила, јорганџија и људи са мобилним телефонима и лаптоповима у новој збирци приповедака „Нора и Змија“, какве нове књижевне авантуре, али и старе опомене познате из претходних дела очекују читаоце његове нове књиге – питамо једног од најнаграђиванијих и најособенијих савремених српских писаца Владана Матијевића.
У данашњој емисији откривамо како су дела кнегиње Олге Романове и још 17 руских сликара после четири године поново покорила Париз, као и шта су нам у наслеђе оставили владари династије Обреновић.Како су француски љубитељи уметности дочекали изложбу „Висови руског сликарства 19. и 20. века. Ремек-дела из збирке Владимира Пешића“, прву која је после четири године отворена, овога пута у Руском православном духовном и културном центру у Паризу, како су сјајне куполе са платна кнегиње Олге Романове из 1920. године још једном потврдиле да је уметност и већа и јача од политике – о свему томе за „Орбиту културе“ говори колекционар Владимир Пешић.Шта су нам у наслеђе оставили владари из династије Обреновић, да ли су, када су ударали темеље модерне српске државе, имали свест о томе да ће њихово наслеђе надживети и њих и њихову династију? Ко је и зашто после 1903. године имао интерес да њихово наслеђе буде потиснуто или сведено на негативан стереотип? О томе разговарамо са Сузаном Рајић и Данком Леовцем, ауторима изложбе „Династија Обреновић – наслеђе које говори“, која је отворена у Библиотеци града Београда.О филмовима који ће ове године бити представљени на фестивалу „Шпански метар“ од 27. маја до 10. јуна у Београду и Новом Саду разговарамо с Младеном Савковићем из Института Сервантес.Зашто је обележавање два века од рођења српског књижевника, дипломате и политичара Љубомира Ненадовића важан датум за културу, како је један од првих чланова Српске краљевске академије поезијом, али пре свега књигама путописа задужио књижевност – видљиво је на изложби која је поводом два века од Ненадовићевог рођења отворена у Библиотеци САНУ. А како су се испреплетале прошлост и савременост, стварност и фантастика, судбине хајдука, вила, јорганџија и људи са мобилним телефонима и лаптоповима у новој збирци приповедака „Нора и Змија“, какве нове књижевне авантуре, али и старе опомене познате из претходних дела очекују читаоце његове нове књиге – питамо једног од најнаграђиванијих и најособенијих савремених српских писаца Владана Матијевића.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
У данашњој емисији откривамо како су дела кнегиње Олге Романове и још 17 руских сликара после четири године поново покорила Париз, као и шта су нам у наслеђе оставили владари династије Обреновић.
Како су француски љубитељи уметности дочекали изложбу „Висови руског сликарства 19. и 20. века. Ремек-дела из збирке Владимира Пешића“, прву која је после четири године отворена, овога пута у Руском православном духовном и културном центру у Паризу, како су сјајне куполе са платна кнегиње Олге Романове из 1920. године још једном потврдиле да је уметност и већа и јача од политике – о свему томе за „Орбиту културе“ говори колекционар Владимир Пешић.
Шта су нам у наслеђе оставили владари из династије Обреновић, да ли су, када су ударали темеље модерне српске државе, имали свест о томе да ће њихово наслеђе надживети и њих и њихову династију? Ко је и зашто после 1903. године имао интерес да њихово наслеђе буде потиснуто или сведено на негативан стереотип? О томе разговарамо са Сузаном Рајић и Данком Леовцем, ауторима изложбе „Династија Обреновић – наслеђе које говори“, која је отворена у Библиотеци града Београда.
О филмовима који ће ове године бити представљени на фестивалу „Шпански метар“ од 27. маја до 10. јуна у Београду и Новом Саду разговарамо с Младеном Савковићем из Института Сервантес.
Зашто је обележавање два века од рођења српског књижевника, дипломате и политичара Љубомира Ненадовића важан датум за културу, како је један од првих чланова Српске краљевске академије поезијом, али пре свега књигама путописа задужио књижевност – видљиво је на изложби која је поводом два века од Ненадовићевог рођења отворена у Библиотеци САНУ.
А како су се испреплетале прошлост и савременост, стварност и фантастика, судбине хајдука, вила, јорганџија и људи са мобилним телефонима и лаптоповима у новој збирци приповедака „Нора и Змија“, какве нове књижевне авантуре, али и старе опомене познате из претходних дела очекују читаоце његове нове књиге – питамо једног од најнаграђиванијих и најособенијих савремених српских писаца Владана Матијевића.
