https://sputnikportal.rs/20260523/sok-u-briselu-amerika-realizuje-putinov-plan-i-povlaci-trupe-s-ruskih-granica-rusija-olivera-ikodinovic-1199410340.html

Шок у Бриселу: Америка реализује Путинов план и повлачи трупе с руских граница

Шок у Бриселу: Америка реализује Путинов план и повлачи трупе с руских граница

Sputnik Србија

Сједињене Америчке Државе повлаче своју војску са руских граница, јер су решене да своје стратешке интересе преусмере ка Пацифичко-азијском региону. Самим тим... 23.05.2026, Sputnik Србија

2026-05-23T09:45+0200

2026-05-23T09:45+0200

2026-05-23T09:45+0200

русија

русија

русија – политика

русија – војска и наоружање

анализе и мишљења

свет

сад

украјина

европска унија (еу)

специјална војна операција у украјини – вести

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0b/1199089344_0:121:2307:1419_1920x0_80_0_0_9c961b921598d29f52bc737b3d4a88d3.jpg

Чињеница је да САД постепено смањују своје војно присуство у Европи и конкретно на руским границама - обуставиле су ротацију свог оклопног батаљона у Литванији, а првобитно је Пентагон објавио и повлачење пет хиљада америчких војника из Немачке, док је амерички председник Доналд Трамп изјавио да ће уследити и нова повлачења. Потом је Вашингтон одустао од распоређивања ракета „томахавк“ у Немачкој, што је посебно шокирало Европљане, јер су „томахавци“, обећани још у Бајденово време, сматрани једином европском противтежом руским ракетама. Европска унија за сада нема сопствене алтернативне ракетне системе, па је у таквим условима тешко планирати жељени рат с Русијом.Поједини руски експерти сматрају да одлуке Вашингтона, како по форми тако и по суштини, представљају делимично испуњавање захтева које је Кремљ изнео крајем 2021. године у вези са повлачењем снага НАТО-а из држава које се граниче са Русијом. Након одбијања тих захтева од стране Запада Русија је и започела Специјалну војну операцију у Украјини.Иако Европљани верују да су промене у америчкој политици према Европи последица тајних договора Доналда Трампа и Владимира Путина на Аљасци, Светов сматра да за то нема чврстих основа. Према његовим речима, чињеница да се састанак догодио не доказује узрочно-последичну везу са каснијим догађајима.Према његовим речима, улога Европе у америчкој политици се смањује, због чега ЕУ реагује критички на одлуке САД.„Европа то веома тешко прихвата и зато реагује тако нервозно. Замислите само, министар спољних послова Естоније прекорева САД јер, наводно, погрешно поступају повлачећи трупе из Европе. Испада да Естонија диктира Американцима шта су њихови национални интереси“, додаје Светов.Европска безбедност више није приоритет Вашингтона, који очекује да Европа сама преузме већи део одговорности и трошкова, нарочито у оквиру НАТО-а.Европа тешко прихвата те промене, јер је деценијама њена безбедност била у рукама Американаца.„Последњих година, још од првог Трамповог мандата, постало је јасно да се интереси САД и Европе у појединим питањима разилазе. Европљани то осећају. Америка је годинамасносила око 70 одсто трошкова НАТО-а. Али, намеће се питање - зашто би то наставила да ради? Безбедност САД данас није повезана са Европом, него са Азијско-пацифичким регионом, где имају озбиљног конкурента у економској сфери —Кину. Ту су и друге државе, попут Ирана, са којим имају конфликт. Америка сада отворено показује Европи да више није у центру њених интереса“, објашњава Светов.Европа губи концеСуштина читавог процеса је у преиспитивању места Европе у свету, додаје Светов. Према његовим речима, Европљане је посебно погодило то што је прво Трамп посетио Кину, а потом и Путин, и што се управо тамо воде разговори о новом светском поретку — без Европе.„Управо их то највише боли. Зато Каја Калас говори да Европа и ЕУ треба да победе Русију, али пошто у томе не успевају, питање је како ће онда победити Кину?! Замислите Европску унију, створену као економску заједницу, која жели да нанесе пораз свом суседу, Руској Федерацији, одбијајући да купује руске енергенте, и уједно прижељкује пораз Кине, са којом има огромне трговинске односе. Они ту трговину доживљавају као зависност од Кине. С ким ће убудуће трговати? Све те околности и сва ова преиспитивање значаја Европе чини срж овог процеса“, наводи експерт.Он не искључује могућност да постоје одређени договори између великих сила, док Европа на такве процесе реагује претерано негативно, иако се у суштини ради о моделу међународне политике који је постојао и раније.Назире се крај рата у УкрајиниНа питање да ли повлачење америчких трупа из Европе и конкретно са руских граница, као и успеси руске војске у зони Специјалне војне операције значе да се рат у Украјини ближи крају, Светов каже:„Путин је већ рекао да се назиру контуре будућег мира, али ми за сада видимо нешто друго - видимо појачане украјинске нападе дроновима на Русију. Зеленски је управо објавио да је одобрио план удара дроновима дугог домета на руске градове у јуну. У сваком случају, наде има, али окончање сукоба у Украјини зависи искључиво од руске војске“, нагласио је Светов.Он истиче да посредници и спољни актери неће решити сукоб у Украјини, без обзира на њихове изјаве. Додаје да досадашња искуства, као што је ослобађање територије Луганске Народне Републике, показују да резултати нису постигнути уз помоћ посредника, већ војним путем, и да се сада наставља процес у Доњецкој Народној Републици.Светов напомиње да се свет након 2022. године трајно променио и да повратак на раније односе више није могућ.Америка више не жели да плаћа европску безбедностНа питање какав сигнал Вашингтон шаље својим европским савезницима повлачењем трупа из Европе, саговорник наводи да је порука Вашингтона јасна – сукоб у Украјини је, пре свега, европски проблем, а не амерички.У том контексту он напомиње да су Американци значајно смањили директну помоћ Украјини, а нови буџети не предвиђају „никакав новац“.Он оцењује да Европа, упркос изазовима, има реалан потенцијал за војно јачање. Према његовом мишљењу, са око 500 милиона становника и снажном индустријском базом, европске земље могу да спроведу процес пренаоружавања и развоја сопствене војне индустрије. Као пример наводи да се у појединим земљама већ разматра пренамена цивилне индустрије, попут аутомобилских компанија, у производњу војне опреме.„Саопштено је да ће ‘Мерцедес’ производити тенкове и оклопна возила у једној од својих фабрика. ‘Фолксваген’ ће правити некe компоненте за дронове. Постоји потенцијал, имају професионалне кадрове, штампаће новац. Они сада говоре о томе да се Европа наоружава и спрема за сукоб са Русијом, 2030. године. Али говоре о оклопним возилима, док Руска Федерација демонстрира ракету ‘сармат’, да и не помињемо нуклеарни ‘посејдон’ и друге врсте оружја које они немају и неће имати у догледној будућности. Планирају да се боре као и пре- тенковима, авионима, можда дроновима. Ми ћемо одговорити асиметрично – ‘орешником’, a то значи да ће 10 минута након покушаја да пређу границу Руске Федерације, те ракете експлодирати у Лондону, Паризу и Берлину“, упозорио је Светов.Саговорник сматра да би слабљење америчке подршке Европи могло да убрза и продуби трку у наоружању, која је започела још 2022. године. Он објашњава да су европске земље су у том периоду значајно смањиле или потрошиле старе залихе наоружања, укључујући и совјетског, које је, како каже, делимично потрошено у рату у Украјини. Због тога су биле приморане да га замене новим системима, пре свега америчким, али и сопствене производње.Светов, међутим, указује да Европа има ограничења, посебно у развоју најсложенијих система као што су средства ПВО и ракете, где заостаје у односу на велике војне силе.Закључује да је процес милитаризације већ у пуном јеку и да слабљење америчког присуства у Европи може само додатно да га убрза, чиме се формира нови безбедносни поредак не само у Европи, него и у свету.

https://sputnikportal.rs/20260520/putin-i-si-potpisali-sporazum-o-produbljivanju-partnerstva-i-saradnje-rusije-i-kine-1199390178.html

сад

украјина

кина

2026

Вести

sr_RS

русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, сад, украјина, европска унија (еу), специјална војна операција у украјини – вести, кина, нато