https://sputnikportal.rs/20260524/1199561186.html
Шта за српску и европску књижевност данас представља Кишова „Гробница за Бориса Давидовича“
Шта за српску и европску књижевност данас представља Кишова „Гробница за Бориса Давидовича“
Sputnik Србија
Шта данас, пола века од објављивања чувене Кишове књиге, можемо ново казати о „Гробници за Бориса Давидовича“ и њеном аутору, која се метафора из овог... 24.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-24T21:30+0200
2026-05-24T21:30+0200
2026-05-24T21:30+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/18/1199561028_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_23241c8cad44ae38f379c64ec24d2769.jpg
Шта за српску и европску књижевност данас представља Кишова „Гробница за Бориса Давидовича“
Sputnik Србија
Шта данас, пола века од објављивања чувене Кишове књиге, можемо ново казати о „Гробници за Бориса Давидовича“ и њеном аутору, која се метафора из овог оспораваног ремек-дела данас чини најснажнијом – она о твору одраном наживо, о скончању у котлу пуном шљаке или о књижевности која постаје гроб и трајни споменик страдалницима без гроба – питамо универзитетског професора, књижевног критичара и тумача Александра Јеркова.
Шта данас, пола века од објављивања чувене Кишове књиге, можемо ново казати о „Гробници за Бориса Давидовича“ и њеном аутору, која се метафора из овог оспораваног ремек-дела данас чини најснажнијом – она о твору одраном наживо, о скончању у котлу пуном шљаке или о књижевности која постаје гроб и трајни споменик страдалницима без гроба – питамо универзитетског професора, књижевног критичара и тумача Александра Јеркова.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Шта данас, пола века од објављивања чувене Кишове књиге, можемо ново казати о „Гробници за Бориса Давидовича“ и њеном аутору, која се метафора из овог оспораваног ремек-дела данас чини најснажнијом – она о твору одраном наживо, о скончању у котлу пуном шљаке или о књижевности која постаје гроб и трајни споменик страдалницима без гроба – питамо универзитетског професора, књижевног критичара и тумача Александра Јеркова.
