https://sputnikportal.rs/20260524/kina-poslala-tri-astronauta-u-svemir-jedan-ostaje-godinu-dana-na-stanici-tjangong-video-1199558516.html
Кина послала три астронаута у свемир, један остаје годину дана на станици „Тјангонг“ /видео/
Кина послала три астронаута у свемир, један остаје годину дана на станици „Тјангонг“ /видео/
Sputnik Србија
Народна Република Кина успешно је лансирала свемирску летелицу "Шенџоу 23" са тројицом астронаута ка свемирској станици "Тјангонг", а један члан посаде... 24.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-24T21:08+0200
2026-05-24T21:08+0200
2026-05-24T21:08+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/04/1198839973_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_d992bfcf80627801a8f6b079571b6262.png
Летелица "Шенџоу 23" лансирана је у 23.08 по локалном времену из Сателитског центра Ђиућуан на северозападу Кине, помоћу ракете "Дуги марш 2Ф Y23", преносе медији.Посаду чине командант Џу Јангџу, пилот Џанг Јуанжи и специјалиста за корисни терет Ли Ђиајинг, бивши полицијски инспектор из Хонгконга и први астронаут из тог града који учествује у кинеској свемирској мисији.Кинеска агенција за свемирске летове са људском посадом саопштила је да ће накнадно бити одлучено који астронаут ће остати годину дана на станици "Тјангонг", у зависности од развоја мисије.Такав боравак представља једну од најдужих свемирских мисија у историји, али је и даље краћи од рекорда руског космонаута из 1995. године, који је у орбити провео 14 и по месеци. Кина, којој је остало мање од четири године до планираног слетања на Месец, интензивно развија нову опрему и технологију за лунарне мисије, укључујући ракете "Дуги марш 10", свемирски брод "Менгџоу" и лунарни лендер "Лањуе".Од 2021. године кинеске мисије "Шенџоу" шаљу по три астронаута на шестомесечне боравке на станици "Тјангонг". Кинеска свемирска агенција тренутно обучава и двојицу пакистанских астронаута, од којих би један могао да учествује у краткотрајној мисији на "Тјангонгу" већ ове године.Претходна мисија "Шенџоу 22" лансирана је раније него што је планирано, како би вратила три кинеска астронаута на Земљу након што је њихова летелица "Шенџоу 20" оштећена свемирским отпадом у орбити. Кина је до сада на Месец слала само роботске мисије, али је у јуну 2024. године постала прва држава која је уз помоћ робота донела узорке са тамне стране Месеца.Успешно слетање људи на Месец пре 2030. године додатно би ојачало кинески план да заједно са Русијом до 2035. успостави сталну базу на Месецу.Научници ће током продуженог боравка астронаута проучавати последице изложености радијацији, губитка коштане масе и психолошког стреса у свемиру.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Кина послала три астронаута у свемир, један остаје годину дана на станици „Тјангонг“ /видео/
Народна Република Кина успешно је лансирала свемирску летелицу "Шенџоу 23" са тројицом астронаута ка свемирској станици "Тјангонг", а један члан посаде провешће годину дана у орбити, што ће представљати најдужи боравак кинеског астронаута у свемиру до сада, у оквиру припрема Пекинга за планирано слетање људи на Месец до 2030. године.
Летелица "Шенџоу 23" лансирана је у 23.08 по локалном времену из Сателитског центра Ђиућуан на северозападу Кине, помоћу ракете "Дуги марш 2Ф Y23", преносе медији.
Посаду чине командант Џу Јангџу, пилот Џанг Јуанжи и специјалиста за корисни терет Ли Ђиајинг, бивши полицијски инспектор из Хонгконга и први астронаут из тог града који учествује у кинеској свемирској мисији.
Кинеска агенција за свемирске летове са људском посадом саопштила је да ће накнадно бити одлучено који астронаут ће остати годину дана на станици "Тјангонг", у зависности од развоја мисије.
Такав боравак представља једну од најдужих свемирских мисија у историји, али је и даље краћи од рекорда руског космонаута из 1995. године, који је у орбити провео 14 и по месеци. Кина, којој је остало мање од четири године до планираног слетања на Месец, интензивно развија нову опрему и технологију за лунарне мисије, укључујући ракете "Дуги марш 10", свемирски брод "Менгџоу" и лунарни лендер "Лањуе".
Од 2021. године кинеске мисије "Шенџоу" шаљу по три астронаута на шестомесечне боравке на станици "Тјангонг". Кинеска свемирска агенција тренутно обучава и двојицу пакистанских астронаута, од којих би један могао да учествује у краткотрајној мисији на "Тјангонгу" већ ове године.
Претходна мисија "Шенџоу 22" лансирана је раније него што је планирано, како би вратила три кинеска астронаута на Земљу након што је њихова летелица "Шенџоу 20" оштећена свемирским отпадом у орбити.
Кина је до сада на Месец слала само роботске мисије, али је у јуну 2024. године постала прва држава која је уз помоћ робота донела узорке са тамне стране Месеца.
Успешно слетање људи на Месец пре 2030. године додатно би ојачало кинески план да заједно са Русијом до 2035. успостави сталну базу на Месецу.
Научници ће током продуженог боравка астронаута проучавати последице изложености радијацији, губитка коштане масе и психолошког стреса у свемиру.
