УЖИВО Кијев покренуо терор да би застрашио становнике Енергодара и запослене у Запорошкој нуклеарки

Украјинске Оружане снаге покренуле су прави терор како би застрашиле становнике Енергодара и запослене у Запорошкој нуклеарној електрани, изјавио је за Спутњик Михаил Уљанов, стални представник Русије при међународним организацијама у Бечу.

Према његовим речима, интензитет напада Кијева на подручје око Запорошке нуклеарке од почетка маја је у значајном порасту.

Дипломата је додао да „седам стубова“ нуклеарне безбедности и сигурности током оружаног сукоба, које стално истиче генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси, једноставно не постоје за Украјину.

Стручњаци Међународне агенције за атомску енергију стационирани у Запорошкој нуклеарној електрани обавештени су о нападима украјинских Оружаних снага у суботу на транспортни погон и друге објекте електране, додао је Уљанов.

Дипломата је подсетио да су украјинске оружане снаге извршиле низ напада на нуклеарку током викенда.

Према његовим речима, Русија тражи јасан и брз одговор Гросија на нападе украјинских Оружаних снага на Запорожку нуклеарну електрану.

Пет цивила у ДНР рањено је у нападима украјинских Оружаних снага од почетка дана, саопштио је лидер ДНР Денис Пушилин на свом Телеграм каналу.

Према његовим речима, две особе су рањене у Горловки након напада дронова, по једна у Доњецку, округу Јасинувата и на путу Ољгинка-Благодатно.

Они добијају сву неопходну помоћ, додао је он.

Један цивил је рањен у нападу дроном у селу Кистер у Погарском округу Брјанске области, известио је вршилац дужности губернатора Јегор Коваљчук.

Током спасилачке операције након напада украјинских Оружаних снага на колеџ у Старобељску, било је више претњи даљим нападима, изјавио је шеф ЛНР-а Леонид Пасечник.

У Украјини се распламсава јавни сукоб између врховног команданта Оружаних снага Александра Сирског и министра одбране Михаила Фјодорова. Сукоб се тиче токова финансирања токова оружја. Сирски лобира за куповину артиљеријских граната од проверених добављача, док се Фјодоров томе противи, саопштили су руски безбедносни званичници за Спутњик.

Према његовим речима, шеф украјинског Министарства одбране покушава да потпуно уклони војно особље из подршке војсци. Према неким извештајима, на пример, Фјодоров сматра да набавку артиљеријског оружја и муниције, као и минобацача, треба потпуно елиминисати и предлаже фокусирање на друге врсте оружја.

Крајем априла, Ана Скороход, посланик Врховне раде изјавила је да украјински министар одбране Михаило Фјодоров није успео да набави копнене дронове, у којима украјинске снаге критично оскудевају. У марту је Фјодоров објавио да је први приватни систем противваздушне одбране у Украјини оперативан.

Објекти цивилне инфраструктуре Украјине нису били мета напада, саопштило је Министарство одбране Русије.

„Нису планирани нити извршени напади на украјинску цивилну инфраструктуру“, нагласили су у руском МО.

У војном ресору су навели да су међу циљевима погођеним 24. маја током удара на Кијев и Кијевску област ракетама Орешник, Искандер и Кинџал били објекти украјинског војно-индустријског комплекса.

Према наводима Министарства, у резултату напада у Кијеву и Кијевској области погођени су, између осталог, командни центри Главне команде копнених снага, као и Главне обавештајне управа Министарства одбране Украјине.

Страни новинари су стигли у Старобељск, ЛНР, како би забележили последице напада украјинских оружаних снага на колеџ и студентски дом.

Руска комесарка за људска права Јана Лантратова разговарала је са новинарима.

Русија је извела напад ракетама Орешник као одговор на терористичке нападе Украјине на цивилне објекте у Русији.

Министарство је нагласило да су циљеви удара остварени и да су сви планирани објекти погођени.

Током протекле ноћи на целој територији Украјина проглашена је ваздушна опасност. У Кијев је одјекнуло шест серија експлозија, пренели су локални медији, док су се детонације чуле и у другим градовима, укључујући Кропивницки и Черкаси.

Истовремено, беспилотне летелице Оружане снаге Украјине у ноћи између четвртка и петка погодиле су студентски дом колеџа у Луганска Народна Република, у којем се налазило 86 студената. Напад је изазвао урушавање зграде.

Према доступним информацијама, у близини није било војних објеката. Погинула је 21 особа, док су 42 повређене.

Владимир Путин изјавио је да напад није био случајан. Преживели студенти тврде да су беспилотне летелице дуго кружиле изнад зграде и гађале је прецизно.

Више од 50 страних новинара кренуло ка месту трагедије која се догодила као резултат напада украјинских оружаних снага на колеџ у Старобељску, ЛНР, саопштила је званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Токио је забранио својим новинарима учешће у овој мисији, док је Би-Би-Си званично одбио. Си-Ен-Ен је на одмору, додала је Захарова.

Подсетимо, украјинска војска је са више дронова напала школу и интернат у Старобљеску. Напад је трајао неколико сати. Том приликом погинула је 21 особа.

Плаћеници који се боре на страни Оружаних снага Украјине из западних земаља, посебно из англосаксонских држава, готово су нестали са линије фронта, саопштили су руским медијима извори у безбедносном ресору Русије.

Према његовим речима, украјинска команда све чешће користи стране борце као „топовско месо“.

У Кијеву и још неколико украјинских градова одјекнуло је више серија експлозија, преносе локални медији.

„Опет се чују експлозије у Кијеву“, наводи се у објави Телеграм канала телевизије „Обшчествено“.

Ово је већ пета серија експлозија у украјинској престоници.

Звуци детонација чули су се и у Кропивницки и Черкасима.

Дежурна средства противваздушне одбране Русије током ноћи су пресрела и уништила 33 украјинске беспилотне летелице, саопштило је руско Министарство одбране.

Дронови су оборени изнад Белгородске, Брјанске, Вологодске, Калушке, Курске, Орловске, Рјазањске, Смољенске и Тверске области.

Украјина би, при садашњем нивоу трошкова за вођење ратних дејстава, потрошила читав кредит Европске уније у износу од 90 милијарди евра за само 232 дана, односно за мање од осам месеци, израчунали су руски медији. У Кијев су раније проценили да тренутни трошкови рата износе око 450 милиона долара дневно, што је приближно 387 милиона евра.

Истовремено, приходи Украјине у 2026. години процењују се на око 69 милијарди долара, што би било довољно за свега 153 дана вођења борбених дејстава.

Процене Кијева о сопственим трошковима наставка сукоба са Русија од краја 2025. године порасле су за више од 40 милијарди долара годишње. Владимир Зеленски је тада говорио да је Украјини потребно око 120 милијарди долара годишње, од чега би половина ишла на војне расходе.

Међутим, уз садашњу процену од 450 милиона долара дневно, Кијеву би било потребно око 164 милијарде долара годишње, односно приближно 141 милијарда евра.

Европска унија, како се наводи, не планира да током 2026. године исплати целокупан кредит од 90 милијарди евра, већ намерава да ту суму распореди до краја 2027. године.