https://sputnikportal.rs/20260526/preminuo-dragoljub-micunovic-1199608885.html
Преминуо Драгољуб Мићуновић
Преминуо Драгољуб Мићуновић
Sputnik Србија
Први председник Демократске странке од њене обнове Драгољуб Мићуновић преминуо је у 96. години, саопштила је данас Демократска странка. 26.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-26T10:58+0200
2026-05-26T10:58+0200
2026-05-26T11:17+0200
србија
србија – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1a/1199609470_152:235:2829:1741_1920x0_80_0_0_56cdd3f7276a6a24063e9efbf4d69cbb.jpg
Како се наводи, Мићуновић, који је предводио странку после обнове 1990. године, припада генерацији људи који су знали цену слободе, јер су је плаћали лично, али који од борбе за демократску Србију никада нису одустали.„За Демократску странку његово име остаје део нашег идентитета, наше обнове и наше обавезе да наставимо борбу за Србију слободних грађана, јаких институција и демократских вредности. Породици, пријатељима, поштоваоцима и свим демократама упућујемо најискреније саучешће. Нека му је вечна слава“, наводи се у саопштењу Демократске странке.Мићуновић је рођен 14. јула 1930. године у Мердарима код Куршумлије. Детињство је провео у Скопљу и јужној Србији, а као младић је доживео многе драме 20. века — од Другог светског рата, преко Голог отока, до студентских протеста 1968. године. Био је човек који је спајао филозофску дубину са практичном политиком.Рани живот и академска каријераЗавршио је гимназију у Прокупљу 1950. године, а потом дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду 1954. Као осамнаестогодишњи гимназијалац провео је око 20 месеци на Голом отоку због „стаљинистичких склоности“ у време Информбироа.Након студија радио је као професор филозофије и психологије, а почетком 1960-их постао је асистент на Београдском универзитету. Био је део Праксис групе марксистичких хуманиста. Године 1968. учествовао је у студентским демонстрацијама, а 1975. је, заједно са још седам професора, удаљен са факултета због „политичке неподобности“. Неколико година провео је у Немачкој, где се додатно формирао као демократа. Враћен је на факултет тек 1989. године. Један је од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију.Политичка каријераГодине 1989. био је међу интелектуалцима који су обновили рад предратне Демократске странке (ДС). Фебруара 1990. изабран је за првог председника обновљене ДС, на којој је функцији остао до 1994. године, када га је наследио Зоран Ђинђић.Након тога основао је Демократски центар (1996), а касније се вратио у ДС. Као део Демократске опозиције Србије (ДОС) активно је учествовао у рушењу Милошевићевог режима. Од 2000. до 2003. био је председник Већа грађана Савезне скупштине, а од 2003. до 2004. председник Скупштине Србије и Црне Горе. Био је народни посланик у више сазива и председнички кандидат 2003. године.До краја живота остао је почасни председник Демократске странке и симбол доследног демократског ангажмана, познат по умерености, помирљивости и дубокој посвећености вредностима демократије и људских права.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1a/1199609470_502:231:2515:1741_1920x0_80_0_0_d8315b583d432c30343782c006dadd37.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – политика
Преминуо Драгољуб Мићуновић
10:58 26.05.2026 (Освежено: 11:17 26.05.2026) Први председник Демократске странке од њене обнове Драгољуб Мићуновић преминуо је у 96. години, саопштила је данас Демократска странка.
Како се наводи, Мићуновић, који је предводио странку после обнове 1990. године, припада генерацији људи који су знали цену слободе, јер су је плаћали лично, али који од борбе за демократску Србију никада нису одустали.
„За Демократску странку његово име остаје део нашег идентитета, наше обнове и наше обавезе да наставимо борбу за Србију слободних грађана, јаких институција и демократских вредности. Породици, пријатељима, поштоваоцима и свим демократама упућујемо најискреније саучешће. Нека му је вечна слава“, наводи се у саопштењу Демократске странке.
Мићуновић је рођен 14. јула 1930. године у Мердарима код Куршумлије. Детињство је провео у Скопљу и јужној Србији, а као младић је доживео многе драме 20. века — од Другог светског рата, преко Голог отока, до студентских протеста 1968. године. Био је човек који је спајао филозофску дубину са практичном политиком.
Рани живот и академска каријера
Завршио је гимназију у Прокупљу 1950. године, а потом дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду 1954. Као осамнаестогодишњи гимназијалац провео је око 20 месеци на Голом отоку због „стаљинистичких склоности“ у време Информбироа.
Након студија радио је као професор филозофије и психологије, а почетком 1960-их постао је асистент на Београдском универзитету. Био је део Праксис групе марксистичких хуманиста. Године 1968. учествовао је у студентским демонстрацијама, а 1975. је, заједно са још седам професора, удаљен са факултета због „политичке неподобности“. Неколико година провео је у Немачкој, где се додатно формирао као демократа. Враћен је на факултет тек 1989. године. Један је од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију.
Године 1989. био је међу интелектуалцима који су обновили рад предратне Демократске странке (ДС). Фебруара 1990. изабран је за првог председника обновљене ДС, на којој је функцији остао до 1994. године, када га је наследио Зоран Ђинђић.
Након тога основао је Демократски центар (1996), а касније се вратио у ДС. Као део Демократске опозиције Србије (ДОС) активно је учествовао у рушењу Милошевићевог режима. Од 2000. до 2003. био је председник Већа грађана Савезне скупштине, а од 2003. до 2004. председник Скупштине Србије и Црне Горе. Био је народни посланик у више сазива и председнички кандидат 2003. године.
До краја живота остао је почасни председник Демократске странке и симбол доследног демократског ангажмана, познат по умерености, помирљивости и дубокој посвећености вредностима демократије и људских права.