https://sputnikportal.rs/20260526/veliko-otkrice-u-golubackoj-tvrdjavi-ispod-sadrvana-vekovima-skrivan-spomenik-srpskog-velikasa-1199614577.html
Велико откриће у Голубачкој тврђави: Испод шадрвана вековима скриван споменик српског великаша
Велико откриће у Голубачкој тврђави: Испод шадрвана вековима скриван споменик српског великаша
Sputnik Србија
У Голубачкој тврђави откривен је изузетно вредан археолошки налаз — надгробни споменик Стефана Кувета, сина великог челника деспота Стефана Лазаревића, Вука... 26.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-26T22:35+0200
2026-05-26T22:35+0200
2026-05-26T22:35+0200
наука и технологија
археологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1a/1199615046_0:16:1168:673_1920x0_80_0_0_3227f405251b36f079d563b11c2eeb74.jpg
Овај значајан споменик пронађен је током радова на реконструкцији турског хамама у оквиру тврђаве, саопштио је Републички завод за заштиту споменика културе.Откриће у секундарној употребиСпоменик је пронађен у секундарној употреби, као део поплочања најстаријег каменог пода у шадрвану турског хамама.Хамам је археолошки истражен још 2014. године у оквиру Пројекта ревитализације Голубачке тврђаве, али је његова конзервација, реконструкција и презентација уследила тек 2025/26. године, захваљујући средствима Министарства туризма Републике Србије. Том приликом је завршено истраживање шадрвана и одлучено је да се камене плоче замене због њиховог веома лошег стања.Приликом уклањања дотрајалих камених плоча откривене су две преломљене мермерне плоче, од којих је једна садржала добро очуван ћирилични натпис.Садржина натписаНа друштвеним мрежама на страници Тврђава Голубачки град објављено је да се ради о оштећеном надгробном обележју са текстом уклесаним у шест редова. Натпис, у савременој транскрипцији, гласи:„А се покоиште раба Божијег Стефана Кувета, сина великог челника деспотова Вука Кувета.“Изнад текста налази се уклесан крст и скраћеница „Исус Христос побеђује“.Историјски значај налазаИз натписа се сазнаје да је Стефан био син великог челника Вука Кувета, чија је каријера започела још у време кнеза Лазара Хребељановића, а врхунац достигла у доба деспота Стефана Лазаревића, када је 1403. и у првој половини 1404. године био на положају великога челника.Стручњаци сматрају да је део надгробника Стефана Кувета уграђен у под хамама између 1458. и 1463. године, након османског освајања Голубачке тврђаве.Републички завод за заштиту споменика културе наводи да је познато да се у оквиру комплекса средњовековне и османске тврђаве и подграђа налазе две локације на којима се сахрањивало. План је да се средњовековна гробља очисте, сниме и технички документују како би се заштитила од пропадања и припремила за будућа истраживања.Претходна открићаУ Малој цркви у Горњачкој клисури раније су пронађени надгробни споменици повезани са Стефаном Куветом, на којима је забележена и година његове смрти — за коју се претпоставља да је 1403. година.Стручњаци најављују даља истраживања средњовековних гробаља у близини Голубачке тврђаве, као и конзервацију пронађених споменика, који представљају драгоцено сведочанство о историји источне Србије и Подунавља.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1a/1199615046_76:0:1121:784_1920x0_80_0_0_652d8b287091889308d1dd3e90738bcf.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
археологија, друштво
Велико откриће у Голубачкој тврђави: Испод шадрвана вековима скриван споменик српског великаша
У Голубачкој тврђави откривен је изузетно вредан археолошки налаз — надгробни споменик Стефана Кувета, сина великог челника деспота Стефана Лазаревића, Вука Кувета.
Овај значајан споменик пронађен је током радова на реконструкцији турског хамама у оквиру тврђаве, саопштио је Републички завод за заштиту споменика културе.
Откриће у секундарној употреби
Споменик је пронађен у секундарној употреби, као део поплочања најстаријег каменог пода у шадрвану турског хамама.
Хамам је археолошки истражен још 2014. године у оквиру Пројекта ревитализације Голубачке тврђаве, али је његова конзервација, реконструкција и презентација уследила тек 2025/26. године, захваљујући средствима Министарства туризма Републике Србије. Том приликом је завршено истраживање шадрвана и одлучено је да се камене плоче замене због њиховог веома лошег стања.
Приликом уклањања дотрајалих камених плоча откривене су две преломљене мермерне плоче, од којих је једна садржала добро очуван ћирилични натпис.
На друштвеним мрежама на страници Тврђава Голубачки град објављено је да се ради о оштећеном надгробном обележју са текстом уклесаним у шест редова. Натпис, у савременој транскрипцији, гласи:
„А се покоиште раба Божијег Стефана Кувета, сина великог челника деспотова Вука Кувета.“
Изнад текста налази се уклесан крст и скраћеница „Исус Христос побеђује“.
Из натписа се сазнаје да је Стефан био син великог челника Вука Кувета, чија је каријера започела још у време кнеза Лазара Хребељановића, а врхунац достигла у доба деспота Стефана Лазаревића, када је 1403. и у првој половини 1404. године био на положају великога челника.
Стручњаци сматрају да је део надгробника Стефана Кувета уграђен у под хамама између 1458. и 1463. године, након османског освајања Голубачке тврђаве.
Републички завод за заштиту споменика културе наводи да је познато да се у оквиру комплекса средњовековне и османске тврђаве и подграђа налазе две локације на којима се сахрањивало. План је да се средњовековна гробља очисте, сниме и технички документују како би се заштитила од пропадања и припремила за будућа истраживања.
У Малој цркви у Горњачкој клисури раније су пронађени надгробни споменици повезани са Стефаном Куветом, на којима је забележена и година његове смрти — за коју се претпоставља да је 1403. година.
Стручњаци најављују даља истраживања средњовековних гробаља у близини Голубачке тврђаве, као и конзервацију пронађених споменика, који представљају драгоцено сведочанство о историји источне Србије и Подунавља.