https://sputnikportal.rs/20260527/srpska-se-spasila-ima-bolje-odnose-sa-sve-tri-supersile-nego-sa-evropskim-okupatorima--1199664755.html
Српска се спасила: Има боље односе са све три суперсиле него са европским окупаторима
Српска се спасила: Има боље односе са све три суперсиле него са европским окупаторима
Sputnik Србија
Политика балансираних односа коју води Република Српска показала се као рационалан и одговоран приступ у сложеним међународним околностима. Захваљујући таквој... 27.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-27T18:22+0200
2026-05-27T18:22+0200
2026-05-27T18:27+0200
регион
регион
регион – политика
република српска (рс)
босна и херцеговина (бих)
дејтонски споразум
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/09/1185588675_0:62:658:432_1920x0_80_0_0_f6bb7d0dad1d21a2c32f109c51f8bdcc.jpg
Овим речима, директор Представништва Републике Српске у Србији, Млађен Цицовић отворио је трибину под називом „Република Српска између Истока и Запада: политика балансираних односа“.Бројни учесници покушали су да одговоре на неколико важних питања: колико је политика без сврставања на Исток или Запад могућа у условима савремених глобалних подела; зашто Српска има боље односе са све три суперсиле, него са ЕУ, а налази се на европском путу, као и шта значи одлазак Кристијана Шмита из БиХ, ако у њој остану ОХР, бонска овлашћења и услови „5+2“?Шта значи бити исток Западу и запад ИстокуПрема речима дипломате и оријенталисте др Дарка Танасковића, прилог „између“ одавно је постао уобичајен када се дефинише положај Србије према Истоку и Западу, док се истовремено све чешће износи хантигтоновска теза да су неразумевање и сукоби унутар БиХ суштински и дубински цивилизацијски, а не политички.„Срби, иако темељно европски народ, носе Исток и Запад у себи („интегрални оријентализам“), а никако нису у тој макродихотомији између њих. Отуда и одређене противречности и сужавање простора за животно и друштвено валоризовање потенцијалне компаративне предности тог цивлизацијског двојства“, сматра Танасковић.Понашање становника БиХ који припадају муслиманском цивлизацијском кругу према Србима политички се исказује као антагонистички иако би, додаје он, по свему могли да носе Исток и Запад у себи. Тако се, каже Танасковић, укида могућност сусретања, а политичко и цивилизацијско изнуђено поклапају се и у оним диманзијама у којима то не би морао да буде случај.„То је дугорочно свакако осиромашујуће. Бошњаци се жале на на то да их српски политички дискурс своди на статус верске групе, превиђајући или не схватајући да је то логична последица да изједначе политичко и искључиво религијски схваћено и живљено цивлизацијско. Тиме неминовно Србе, а и Хрвате не само политички, већ и цивлизацијски удаљавају од сваке идеје о изгледној перспективи складног заједничког живота на истоку Запада и на западу Истока“, навео је Танасковић.Одвојени сусрети кинеског председника Си Ђинпинга са америчким и руским председницима, Доналдом Трампом и Владимиром Путином говоре о томе да је Кина постала мост, посредник између најзначајнијих геополитичких актера у решавању глобалних криза, сматра декан бањалучког Факултета безбедности, др Предраг Ћеранић.„Српска је на добром курсу, а навигацијске карте су пажљиво одабране. Са Русијом и Кином односи су срдачни, са Трамповом администрацијом све бољи, а са Израелом постоји међусобно разумевање“, оценио је Ћеранић.Српска да буде спремна на „распакивање“ БиХЗа геополитичара др Миломира Степића БиХ, како каже, државолика творевина упечатљив је пример да глобална геополитичка динамика доноси темељно реструктурирање света и брзе, готово свакодневне промене, чак и обрте на макрорегионалном плану.„Република Српска, донедавно предмет сваковрсног иживљавања Запада који се лажно представљао као „међународна заједница“ и њеног донедавног изасланика, који се такође лажно представљао као високи представник, као и САД, које се додуше истинито представљају као још увек водећа светска сила, по свој прилици се готово преко ноћи дочепала 'зелене гране'“, наводи Степић.Иако ствари сада тако стоје, према Степићевим речима, искуство налаже максималну опрезност – хрватски захтеви за трећи ентитет индикативан су лакмус могућих будућих трансформација БиХ, па можда и њене деконструкције.„Склепана у Дејтону, она је од почетка имала конструкцијску грешку због које очигледно више не може да траје у новом геополитичком контексту. Стога је неопходно да Република Српска буде спремна на 'распакивање Дејтона' и правовремено артикулише своје интересе, то јест да одреди услове под којима ће пристати на промене, првенствено у смислу статуса и граница“, упозорио је Степић.Погледајте и:
република српска (рс)
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/09/1185588675_1:0:658:493_1920x0_80_0_0_73e55ffe155ef83573d29ed83ee3556e.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – политика, република српска (рс), босна и херцеговина (бих), дејтонски споразум, анализе и мишљења
регион, регион – политика, република српска (рс), босна и херцеговина (бих), дејтонски споразум, анализе и мишљења
Српска се спасила: Има боље односе са све три суперсиле него са европским окупаторима
18:22 27.05.2026 (Освежено: 18:27 27.05.2026) Политика балансираних односа коју води Република Српска показала се као рационалан и одговоран приступ у сложеним међународним околностима. Захваљујући таквој политици, Српска је успела да очува политичку стабилност, развија сарадњу и са Истоком и са Западом, каo и да сачува своју уставну позицију упркос бројним политичким притисцима.
Овим речима, директор Представништва Републике Српске у Србији, Млађен Цицовић отворио је трибину под називом „Република Српска између Истока и Запада: политика балансираних односа“.
Бројни учесници покушали су да одговоре на неколико важних питања: колико је политика без сврставања на Исток или Запад могућа у условима савремених глобалних подела; зашто Српска има боље односе са све три суперсиле, него са ЕУ, а налази се на европском путу, као и шта значи одлазак Кристијана Шмита из БиХ, ако у њој остану ОХР, бонска овлашћења и услови „5+2“?
Шта значи бити исток Западу и запад Истоку
Према речима дипломате и оријенталисте др Дарка Танасковића, прилог „између“ одавно је постао уобичајен када се дефинише положај Србије према Истоку и Западу, док се истовремено све чешће износи хантигтоновска теза да су неразумевање и сукоби унутар БиХ суштински и дубински цивилизацијски, а не политички.
„Срби, иако темељно европски народ, носе Исток и Запад у себи („интегрални оријентализам“), а никако нису у тој макродихотомији између њих. Отуда и одређене противречности и сужавање простора за животно и друштвено валоризовање потенцијалне компаративне предности тог цивлизацијског двојства“, сматра Танасковић.
Понашање становника БиХ који припадају муслиманском цивлизацијском кругу према Србима политички се исказује као антагонистички иако би, додаје он, по свему могли да носе Исток и Запад у себи. Тако се, каже Танасковић, укида могућност сусретања, а политичко и цивилизацијско изнуђено поклапају се и у оним диманзијама у којима то не би морао да буде случај.
„То је дугорочно свакако осиромашујуће. Бошњаци се жале на на то да их српски политички дискурс своди на статус верске групе, превиђајући или не схватајући да је то логична последица да изједначе политичко и искључиво религијски схваћено и живљено цивлизацијско. Тиме неминовно Србе, а и Хрвате не само политички, већ и цивлизацијски удаљавају од сваке идеје о изгледној перспективи складног заједничког живота на истоку Запада и на западу Истока“, навео је Танасковић.
Одвојени сусрети кинеског председника Си Ђинпинга са америчким и руским председницима, Доналдом Трампом и Владимиром Путином говоре о томе да је Кина постала мост, посредник између најзначајнијих геополитичких актера у решавању глобалних криза, сматра декан бањалучког Факултета безбедности, др Предраг Ћеранић.
„Српска је на добром курсу, а навигацијске карте су пажљиво одабране. Са Русијом и Кином односи су срдачни, са Трамповом администрацијом све бољи, а са Израелом постоји међусобно разумевање“, оценио је Ћеранић.
Српска да буде спремна на „распакивање“ БиХ
За геополитичара др Миломира Степића БиХ, како каже, државолика творевина упечатљив је пример да глобална геополитичка динамика доноси темељно реструктурирање света и брзе, готово свакодневне промене, чак и обрте на макрорегионалном плану.
„Република Српска, донедавно предмет сваковрсног иживљавања Запада који се лажно представљао као „међународна заједница“ и њеног донедавног изасланика, који се такође лажно представљао као високи представник, као и САД, које се додуше истинито представљају као још увек водећа светска сила, по свој прилици се готово преко ноћи дочепала 'зелене гране'“, наводи Степић.
Иако ствари сада тако стоје, према Степићевим речима, искуство налаже максималну опрезност – хрватски захтеви за трећи ентитет индикативан су лакмус могућих будућих трансформација БиХ, па можда и њене деконструкције.
„Склепана у Дејтону, она је од почетка имала конструкцијску грешку због које очигледно више не може да траје у новом геополитичком контексту. Стога је неопходно да Република Српска буде спремна на 'распакивање Дејтона' и правовремено артикулише своје интересе, то јест да одреди услове под којима ће пристати на промене, првенствено у смислу статуса и граница“, упозорио је Степић.