https://sputnikportal.rs/20260527/vida-ognjenovic-za-sputnjik-micun-se-argumentima-izdigao-iznad-ove-sredine--zato-je-sve-nervirao-1199671309.html
Вида Огњеновић за Спутњик: Мићун се аргументима издигао изнад ове средине – зато је све нервирао
Вида Огњеновић за Спутњик: Мићун се аргументима издигао изнад ове средине – зато је све нервирао
Sputnik Србија
Отишао је човек коме је врло тешко наћи замену. Отишао је јединствени Мићун. Човек сократовског профила, на чије се мишљење могло ослонити, чију смо поуку... 27.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-27T19:36+0200
2026-05-27T19:36+0200
2026-05-27T19:36+0200
србија
срб
србија – друштво
драгољуб мићуновић
демократија
вида огњеновић
комеморација
коментари и аналитика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/0a/1162222756_0:4:640:364_1920x0_80_0_0_7b27577fa97cdeb482e44a9faf305e09.jpg
Овако за Спутњик говори српски књижевник, преводилац, редитељ и дипломата Вида Огњеновић, поводом одласка свог блиског пријатеља и сарадника проф. др Драгољуба Мићуновића:Однос наше саговорнице са Драгољубом Мићуновићем је обележио заједнички рад на обнови парламентаризма у Србији, борби за демократске вредности, али и дугогодишње лично и професионално пријатељство.Интелектуална сувереност и борба знањемОгњеновићева каже да ће Мићуновић остати упамћен пре свега по борби знањем. Увек би, каже, извагао своје мишљење, аргументовао сваки податак, сваку тврдњу и сваку замерку. А било их је много:„Он је и замерао са једне платформе коју је изградио наобразбом. Он је био доктор филозофије, дакле, проучио је темеље мишљења и размишљања, њихове начине и облике. Толико је одударао од средине и издизао се изнад ње, да је то, наравно, нашу средину, политички агитовану и политички узнемирену, помало и нервирало. Зато су се и разишли с њим, уместо да долазе код њега и хватају белешке. Сваки његов наступ је захтевао да се хватају белешке, а сваки интервју је био једна образовна јединица која је могла да се анализира на часовима, на факултетима или у средњим школама“.Предавања за памћење од '68. годинеДрагољуб Мићуновић и Вида Огњеновић били су сарадници у обнови Демократске странке. Након повлачења са директних страначких функција, обоје су активно радили у Фондацији Центар за демократију, организацији коју је Мићуновић основао са циљем развоја цивилног друштва и едукације младих. Знао је колико је то важно, едукујући се, али и из личног искуства.„Сећамо се и '68. године и тог студентског покрета, где је он, као асистент Филозофског факултета на Катедри за филозофију, био предводник и истакнути говорник на свим скуповима. Ја сам га упознала још док је био асистент, односно тек млади доцент, и долазили смо на његова предавања. Ми, студенти Светске књижевности, на њима смо, пре свега, уживали. То су била предавања за памћење. То су предавања којих више нема, јер људи сада на другачији начин предају, држе таблете или телефоне испред себе, нешто тумаче једни другима, али се слабо слушају“.Огњеновићева додаје да је Мићуновић пре свега био даровит говорник, али не само говорник. Један од оних који на сваку тему могу лепо и гласно да причају, служећи се поштапалицама из народне мудрости:Лекција о парламентарном мишљењуКао један од највећих квалитета политичког рада Мићуновића, наша саговорница истиче чињеницу да никада није потцењивао саговорника, никада се није понашао као да држи лекцију:„Желео је да постигне сагласност и разумевање. То је покушавао и у Скупштини, чији је био посланик, а у једном периоду и председник Скупштине СР Југославије. Покушавао је да научи парламентарце и људе ономе за шта постоји израз „парламентарно мишљење“, оно које захтева прихватање, одобравање, и за које мора постојати стална врста појашњавања. Подучавао је те људе да морају добро смислити и снабдети се подацима пре него што крену да бране једно мишљење, појаву или предлог. Председавао је и српском Скупштином као њен најстарији члан. Ти скупови су били сами почеци демократије, када је демократска мисао, на челу са Мићуном, кренула и постала пракса“.Огњеновићева истиче да је Драгољуб Мићуновић тада заговарао да је у демократском друштву најважнија демократска процедура, саслушавање различитих мишљења и поштовање разлика. Говорио је да нема унисоности и диктираних парола које се сматрају полазиштима, већ да се до закључака мора доћи разговором, дијалогом, подацима и добрим записником.„Дакле, он је био први, једини филозоф друштвених уређења у нашој политици. Наравно, од ових самоука и од ове уображене самоукости, пошто су самоуки људи преузели кормило, податак се више не поштује, више се не дискутује, не бирају се закључци, већ се намећу и за њих се тражи аплауз. Тако је изневерена демократија. Мићунов пут није одговарао људима који све импровизују, па и саму политику, и то увек у сопствену корист“, закључује Огњеновићева.Са покојним Мићуновићем сарађивала је и у култури и издаваштву, подржавала је и промоције његових књига и политичких мемоара. Посебно се издваја њен рад на представљању капиталне аутобиографске трилогије Драгољуба Мићуновића "Живот у невремену".Погледајте и:
срб
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
срб, србија – друштво, драгољуб мићуновић, демократија, вида огњеновић, комеморација, коментари и аналитика
срб, србија – друштво, драгољуб мићуновић, демократија, вида огњеновић, комеморација, коментари и аналитика
Вида Огњеновић за Спутњик: Мићун се аргументима издигао изнад ове средине – зато је све нервирао
Отишао је човек коме је врло тешко наћи замену. Отишао је јединствени Мићун. Човек сократовског профила, на чије се мишљење могло ослонити, чију смо поуку, савет тражили и увек добијали. Човек код кога смо могли отићи да се изјадамо, нечему научимо или да исправимо неку своју заблуду. Одлично је познавао књижевност. Знао је Горски вијенац напамет.
Овако за Спутњик говори српски књижевник, преводилац, редитељ и дипломата Вида Огњеновић, поводом одласка свог блиског пријатеља и сарадника проф. др Драгољуба Мићуновића:
„Мићун је био човек који је, пре свега, високи стручњак, професор, филозоф, професор теорије друштвеног уређења. Био је суверен у свом знању, у свим областима хуманистичких наука које је проучавао. Био је и одличан математичар, што се мање зна. Зато није имао никакве потребе да пада у ватру, да било шта доказује ватреном агитацијом“.
Однос наше саговорнице са Драгољубом Мићуновићем је обележио заједнички рад на обнови парламентаризма у Србији, борби за демократске вредности, али и дугогодишње лично и професионално пријатељство.
Интелектуална сувереност и борба знањем
Огњеновићева каже да ће Мићуновић остати упамћен пре свега по борби знањем. Увек би, каже, извагао своје мишљење, аргументовао сваки податак, сваку тврдњу и сваку замерку. А било их је много:
„Он је и замерао са једне платформе коју је изградио наобразбом. Он је био доктор филозофије, дакле, проучио је темеље мишљења и размишљања, њихове начине и облике. Толико је одударао од средине и издизао се изнад ње, да је то, наравно, нашу средину, политички агитовану и политички узнемирену, помало и нервирало. Зато су се и разишли с њим, уместо да долазе код њега и хватају белешке. Сваки његов наступ је захтевао да се хватају белешке, а сваки интервју је био једна образовна јединица која је могла да се анализира на часовима, на факултетима или у средњим школама“.
Предавања за памћење од '68. године
Драгољуб Мићуновић и Вида Огњеновић били су сарадници у обнови Демократске странке. Након повлачења са директних страначких функција, обоје су активно радили у Фондацији Центар за демократију, организацији коју је Мићуновић основао са циљем развоја цивилног друштва и едукације младих. Знао је колико је то важно, едукујући се, али и из личног искуства.
„Сећамо се и '68. године и тог студентског покрета, где је он, као асистент Филозофског факултета на Катедри за филозофију, био предводник и истакнути говорник на свим скуповима. Ја сам га упознала још док је био асистент, односно тек млади доцент, и долазили смо на његова предавања. Ми, студенти Светске књижевности, на њима смо, пре свега, уживали. То су била предавања за памћење. То су предавања којих више нема, јер људи сада на другачији начин предају, држе таблете или телефоне испред себе, нешто тумаче једни другима, али се слабо слушају“.
Огњеновићева додаје да је Мићуновић пре свега био даровит говорник, али не само говорник. Један од оних који на сваку тему могу лепо и гласно да причају, служећи се поштапалицама из народне мудрости:
„Он је био човек аргументованог објашњавања и зато смо хитали код њега да нам неке ствари појасни и објасни. Нажалост, наше друштво то није умело да препозна. То рано, политички преоријентисано друштво на демократску страну, није умело од њега да научи шта заправо значи демократска процедура и зашто је демократско друштво боље од других. А он је то умео одлично да објасни“.
Лекција о парламентарном мишљењу
Као један од највећих квалитета политичког рада Мићуновића, наша саговорница истиче чињеницу да никада није потцењивао саговорника, никада се није понашао као да држи лекцију:
„Желео је да постигне сагласност и разумевање. То је покушавао и у Скупштини, чији је био посланик, а у једном периоду и председник Скупштине СР Југославије. Покушавао је да научи парламентарце и људе ономе за шта постоји израз „парламентарно мишљење“, оно које захтева прихватање, одобравање, и за које мора постојати стална врста појашњавања. Подучавао је те људе да морају добро смислити и снабдети се подацима пре него што крену да бране једно мишљење, појаву или предлог. Председавао је и српском Скупштином као њен најстарији члан. Ти скупови су били сами почеци демократије, када је демократска мисао, на челу са Мићуном, кренула и постала пракса“.
Огњеновићева истиче да је Драгољуб Мићуновић тада заговарао да је у демократском друштву најважнија демократска процедура, саслушавање различитих мишљења и поштовање разлика. Говорио је да нема унисоности и диктираних парола које се сматрају полазиштима, већ да се до закључака мора доћи разговором, дијалогом, подацима и добрим записником.
„Дакле, он је био први, једини филозоф друштвених уређења у нашој политици. Наравно, од ових самоука и од ове уображене самоукости, пошто су самоуки људи преузели кормило, податак се више не поштује, више се не дискутује, не бирају се закључци, већ се намећу и за њих се тражи аплауз. Тако је изневерена демократија. Мићунов пут није одговарао људима који све импровизују, па и саму политику, и то увек у сопствену корист“, закључује Огњеновићева.
Са покојним Мићуновићем сарађивала је и у култури и издаваштву, подржавала је и промоције његових књига и политичких мемоара. Посебно се издваја њен рад на представљању капиталне аутобиографске трилогије Драгољуба Мићуновића "Живот у невремену".
