Кинеско-српски роботи корачају ка будућности – некада смо ми подучавали Кинезе, сад они долазе нама
© Sputnik / Vladimir Astapkovich
/ Пратите нас
Након 40 година бављења роботиком, кад је наша земља била један од предводника у Европи, Србија може имати велику корист од сарадње са Кином уколико се томе приступи системски. Није поента да будемо произвођачи, већ и да развијамо сопствени софтвер, сензоре и комплетна решења. Важно је не само произвести робота, већ знати где и како га применити.
Овако научни саветник, руководилац Центра за роботику у Институту „Михајло Пупин“ и наставник на докторским студијама Електротехничког факултета Универзитета у Београду др Александар Родић коментарише кинеско-српску сарању у домену роботике, као и могућности које пружа најављено отварање фабрике робота у Србији.
Председника Србије Александра Вучића је у склопу његове званичне посети Кини на аеродрому дочекала министарка науке и технологије Народне Републике Кине Јин Хеђун, а у Пекингу су потписана 23 билатерална споразума између Србије и Кине у области економије, образовања, технолошког развоја, иновација. Међу потписаним документима је и меморандум о разумевању између Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Србије и Националне комисије за развој и реформе Кине о унапређењу сарадње у области вештачке интелигенције. Потписане је такође и меморандум о разумевању између Министарства науке, технолошког развоја и иновација Србије и Министарства науке и технологије Кине о стратешкој сарадњи у технолошком развоју и иновацијама.
Роботика
Др Родић каже да се и досадашња сарадња у технолошклом домену између Србије и Кине показала као веома корисна, пре свега зато што је Кина постала технолошка сила, поготово у домену роботике и вештачке интелигенције. Србија је у периоду од седамдесетих до деведесетих година прошлог века била једна од развијенијих технолошких земаља, подсећа Родић, а захваљујући академику Миомиру Вукобратовићу, наша земља је била и један од предводинка у читавој Европи по питању роботике. То време је, каже он, нажалост прошло.
Срећа је данас што имамо веома талентовану генерацију младих људи који студирају техничке факултете — пре свега Електротехнички факултет у Београду, Машински факултет, као и Факултет техничких наука у Новом Саду и факултете у Нишу, где се роботика изучава. Сва три ова универзитета имала су билатералне пројекте са Народном Републиком Кином, каже Родић за Спутњик.
Наш саговорник се налазио у првом кругу стратешких пројеката 2018. године, када су српско Министарство науке и кинеско министарство финансирали првих десет билатералних пројеката. Тада је сарађивао са Техничким универзитетом у Маншану, у провинцији Анхуеј, другој области по технолошкој развијености у Републици Кини. Још од тада, каже, постоји академска сарадња у смислу развијања билатералних односа и заједничких научних радова, међутим, није било много конкретних корака. Српска страна је још тада предлагала управо оно што се сада остварјуе, а то је да Кина у Србији отвори фабрику у којој би се заједнички развијала и производила нова генерација робота.
То се ево сада коначно остварује и, колико сам упознат, та прва фабрика робота би требало да буде у Лозници.
Рука робота, Институт ,,Михајло Пупин", Београд
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Велика шанса за Србију
Родић сматра да ће Србија имати далеко више користи ако се овде буде развијала високотехнолошка индустрија, пре свега јер у таквим фабрикама морају да раде висококвалификовани људи — млади који завршавају техничке факултете. Такође, те роботе мора да покреће апликативни софтвер, што је прилика не само за чисто механичко склапање робота, већ и за српске ИТ компаније и софтверске инжењере.
Многе колеге са универзитета су скептичне по питању отварања ове фабрике и говоре како смо ми подучавали Кинезе пре 40 година, док сада они долазе код нас да праве роботе. Међутим, моје мишљење као стручњака у тој области јесте да је много боље да Кинези дођу овде са технологијом и да се овде производе роботи него да шијемо турски текстил или лепимо ђонове на италијанској обући.
Роботика и технологија су области у којима српски универзитети школују квалитетан кадар који не заостаје по знању за кадровима у западним земљама, па ни у Кини која је у последњих десетак година избила у сам врх светске технологије и која је тренутно технолошки најразвијенија земља у свету. Из овог разлога, сматра Родић, отварање фабрике робота у Србији би било веома корисно.
У фебруару сам био у Љубљани на сајму роботике и аутоматике – ИФАМ. Тамо сам упознао словеначке компаније које интегришу роботе у индустријске системе и које су генерални заступници кинеских хуманоидних робота. Дакле, они не само да продају роботе, већ пројектују комплетне системе аутоматизације за индустрију. Међутим, они немају производњу. Они преко Мађарске увозе контингент тих робота и онда пројектују систем где се примењују. Србија би могла да примени сличан модел, али и да оде корак даље — да се мешовити кинеско-српски роботи овде производе и развијају у сарадњи са домаћим компанијама.
Овакав приступ би био далеко перспективнији и у привредном смислу од тога да будемо само произвођачи текстила или обуће, сматра Родић.
Агророботика
Роботика је првенствено настала због индустрије, подсећа Родић, али додаје да се данас користи у разним областима, па и у медицини. Међутим, по његовом мишљењу, за Србију велики значај има агророботика — примена робота у пољопривреди. Због проблема недостатка малде радне снаге, нарочито сезонске, за рад у пољу који је и иначе тежак и захтеван, а посебно у условима климатских промена, агророботика би била област која би у Србији, можда чак и пре медицинске роботике, имала већи утицај.
Медицинска роботика такође има огроман значај — у хирургији, дијагностици и другим областима. Међутим, проблем је у томе што је пут од прототипа до клиничке примене веома дуг и скуп док, рецимо, развој индустријских и агроробота може много пре да нађе и инвеститора и купца.
Србија не треба да се задовољи тиме да буде само пуки извођач и изводник радова, већ и интегратор, односно треба осмислити где би ти роботи који буду произведени у Србији могли да се примене у пракси, па да онда то нудимо као нови производ. Српско-кинеска сарадња у домену роботике јесте врло значајна за даљи развој наше земље, али треба настојати да њен производ не буде само бичан робот, већ апликација у коју је укључен робот као резултат мешовите кинеско-српске сарадње, закључује Родић.
Погледајте и:
