Ни цвоњка за амерички „мир у свету“: Како је грандиозни план Беле куће дошао на корак од - фијаска
© AP Photo / Tom Brenner
Пратите нас
Празан рачун у банци Савета за мир пропаст је Трампове идеје да добије пун приступ једном инвестиционом фонду кад год и како год хоће, а који би био вредан милијарде долара оног дана кад он више не буде председник Америке. То је била његова основна идеја и то је у суштини „пензиони план“ умотан у обланду некакве помоћи.
Овако правник и посланик у Народној скупштини Републике Србије Бранко Павловић коментарише финансијску ситуацију у којој се нашао, или боље рећи није нашао, Савет за мир.
Фонд Савета мира председника САД Доналда Трампа је празан, а организација се налази у правној и политичкој неизвесности, преносе медији, позивајући се на четири неименована извора упозната са ситуацијом. Према речима извора, четири месеца након оснивања фонд није добио ниједну уплату.
Истовремено, донације су уплаћиване директно на рачун организације у банци Џеј Пи Морган, за који нису предвиђени независни механизми транспарентности. Мароко је са око 20 милиона долара финансирао канцеларију специјалног представника за Газу, а Уједињени Арапски Емирати издвојили су 100 милиона долара за обуку полицијских снага у Гази. Међутим, ниједан део тог новца није стављен на располагање Савету мира и он тим средствима не управља, тврди високи представник Конгреса.
Транспарентност се не подразумева
Павловић каже да поменутим фондом у крајњој линији управља сам Трамп, те да је његов глас одлучујући. Стејт департмент је рекао да „подржава визију председника и наставља да процењује постојећа овлашћења и трошкове“, али наш саговорник каже да то није објашњење нити одговор на питање да ли уопште има икаквих пара на рачуну Савета.
Када се нешто формира, то може да буде и привредно друштво, фонд, задужбина — шта год, можете да имате претходна обећања, и то се зове упис одређеног дела, а после онда имате уплату. Оно што смо ми чули, та лицитирања у јавности ко ће колико да допринесе том фонду, то су та обећања да ће нешто бити уплаћено. То није уплата, каже Павловић за Спутњик.
Будући да је Џеј Пи Морган финансијска институција преко које ће фонд пословати, онда они засигурно имају апсолутно тачан увид у то да ли пара има, да ли је ико ишта уплатио од онога што је обећао или није, објашњава наш саговорник.
Колико сам ја разумео Трампа, он није ни предвидео да ту буде транспарентности. Моје схватање читаве ствари је да одбор може евентуално нешто да предложи, али Трамп доноси одлуку о томе шта ће бити на крају.
Наш саговорник истиче да би било занимљиво видети приступ информацијама од јавног значаја од Џеј Пи Моргана и сазнати ко је финансијски овлашћено лице за налоге банци за исплату са рачуна за одређене сврхе. Његово мишљење је да ће се врло лако испоставити да су у питању Трамп или неко од његових ближих сарадника, попут Џареда Кушнера.
Шта је са руским парама?
Портпарол руског министарства спољних послова Марија Захарова подсетила је да је Русија још пре прве седнице Савета мира предложила да Руска Федерација уложи једну милијарду долара своје имовине замрзнуте у САД. У предлогу је наведено да средства буду одређена за рад који ће бити реализован у Појасу Газе, а затражено је и обавештење о конкретним пројектима којима ће овај новац бити додељен. Америка до данас није одговорила на руски предлог.
Проблем је са тим руским парама то што Руси нису дали бланко милијарду из замрзнутих средстава, него за сврхе обнављања конкретних ствари. Дакле, Руси су своју милијарду определили заиста за помоћ палестинском народу, а ја мислим да у Трамповој идеји то уопште није за помоћ палестинском народу, осим декларативно. Те паре су предвиђене за рушење и грађење ризорта, а пошто је све већ срушено, онда за рашчишћавање терена и грађење неке туристичке дестинације на том простору.
Ово све само потврђује да је Савет мира још једна Трампова маркетиншка кампања која доживљава фијаско. Већ и према обећаним средствима помињани износи су далеко нижи од најваљених, док је при самој реализацији настао потпуни хаос.
Дакле, са руске стране то је био врло добар потез. Под један, тера Американце на повлачење санкција, а под два — намена мора бити тачно одређена у корист палестинског народа. Нису они рекли: „Ми ћемо дати милијарду, па ви радите шта хоћете с тим.“ Ја мислим да је Трампова идеја управо обрнута — да други уплате, а да он може с тим да ради шта хоће.
Суштина је да је Трамп хтео тај новац за себе. Они који су обећавали новац за Савет ипак су почели да постављају баријере таквим идејама јер хоће да, ако се нешто већ ради — да онда стварно има ефекта. Пошто је такав став супротан основној Трамповој идеји, онда се мање-више од свега одустаје, а Савет за мир се претвара у још један фијаско за Трампа и начин на који он доживљава спољну политику, закључује Павловић.
Савет или Одбор за мир је међународна иницијатива коју је покренуо Трамп као део свог плана за Газу и послератну реконструкцију Палестине. Савет је формално успостављен потписивањем повеље 22. јануара 2026. у Давосу, а организација је потом повезана са резолуцијом Савета безбедности УН.
Доналд Трамп је у повељи наведен као доживотни председавајући, а неки од чланова извршног одбора су Марко Рубио, Стив Виткоф, Џаред Кушнер, Тони Блер и други.
Позив је послат за око 60 држава, а међу државама које су прихватиле учешће или присуствовале оснивању били су Албанија, лажна држава Косово, Турска, Азербејџан, Бугарска, Мађарска, Саудијска Арабија, Емирати, Катар, Казахстан, Индонезија и друге.
Сумњало се да државе које уплате милијарду долара могу да добију трајни статус у организацији, што је изазвало велике критике. Критичари су тврдили да је структура превише централизована око Трампа и да може да заобиђе улогу УН. Посебно је контроверзно било то што је Кушнер имао важну улогу, јер је раније већ предлагао велике инвестиционе и туристичке пројекте у Гази.
Погледајте и:
