https://sputnikportal.rs/20260528/presedan-u-astani-putin-prekrsio-diplomatski-protokol-rusija-olivera-ikodinovic-1199701061.html
Преседан у Астани: Путин прекршио дипломатски протокол
Преседан у Астани: Путин прекршио дипломатски протокол
Sputnik Србија
Посета руског председника Владимира Путина Казахстану потврдила је да су односи две земље на нивоу стратешког партнерства, заснованог на блиској политичкој... 28.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-28T22:26+0200
2026-05-28T22:26+0200
2026-05-28T22:26+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
русија – економија
свет
казахстан
владимир путин
касим-жомарт токајев
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1c/1199694174_0:0:3112:1751_1920x0_80_0_0_564fcac2f35f8835822c75400cf53712.jpg
Казахстан без Русије и Русија без Казахстана не могу да функционишу и не треба да делују одвојено, већ треба да остану међусобни ослонац у развоју и стабилности.Овако руски економиста и политиколог Василиј Колташов коментарише сусрет председника Русије и Казахстана и тродневну државну посету Владимира Путина Астани, другу по реду у оквиру актуелног мандата, што се сматра преседаном, јер се у дипломатској пракси државна посета одржава само једном током једног мандата.Он додаје да Русија и Казахстан настављају да продубљују стратешке односе, а изградња прве нуклеарне електране у Казахстану, који важи за највећу државу Централне Азије, представља један од кључних стратешких пројеката две земље и потврду све чвршће сарадње Москве и Астане. Према оцени саговорника, односи између двојице председника годинама се развијају на темељу међусобног поверења, а сада добијају и конкретну реализацију кроз сарадњу у области нуклеарне енергетике, трговине, индустрије, образовања.Пројекат нуклеарне електране „Балхаш“, коју ће градити Руси, биће финансиран углавном руским кредитом, Москва би требало да покрије око 85 одсто вредности пројекта, који се процењује на око 15 милијарди долара.Колташов је подсетио и на то да су Путин и Токајев потписали заједничку изјаву о „седам стубова пријатељства“ народа Русије и Казахстана, оценивши да тај документ представља потврду међусобног разумевања и блиских односа, али и спремности две државе да наставе продубљивање сарадње.„Потписивање заједничке декларације о пријатељству и добросуседству указује на то да ће се Русија и Казахстан и даље приближавати, уместо да се удаљавају, и то кроз културну сарадњу и неговање патриотских вредности. То је веома важно питање, али сама декларација га не решава. Она пре указује на то да Путин и Токајев имају генерално сличне погледе. То значи да руски језик неће бити додатно прогањан у Казахстану, као и да остају очуване антифашистичке вредности, укључујући значај победе над нацизмом и јапанским милитаризмом, уз слободно и без ограничења обележавање Дана победе, без борбе против историјских симбола и против ветерана Другог светског рата, којих има у Казахстану и који су нас задужили својим подвизима. Ово су важна питања, а видећемо како ће све то бити реализовано, јер у Казахстану су деловале различите политичке снаге које се боре против руског језика, сматрајући га туђим, као и против совјетске симболике и симбола Победе“, наводи Колташов.Он наводи да постоје политички и спољни утицаји који настоје да удаље Казахстан од Русије, на сличан начин како је, према његовој оцени, то раније био случај са Украјином, како би потом ова земља била коришћена као инструмент у војном смислу против Русије.„Такву игру игра Запад. Декларација два председника показује да, на највишем нивоу, разумеју да треба да негују блиске односе, уместо да предузимају акције које користе само Западу“, истакао је експерт.У документу је наглашена важност заједничке историје и одговорног односа према њеном објективном тумачењу, као и сарадње у развоју евроазијских интеграција. Посебно је истакнуто да заједничка граница Русије и Казахстана треба да остане простор добросуседских и стабилних односа.Две стране су потврдиле и значај економског партнерства, као и очувања језичке и културне разноликости, традиционалних вредности и цивилизацијске блискости народа две земље. У изјави се посебно наглашава подршка образовним разменама и сарадњи у области спорта.Путин и Токајев поручили су да Русија и Казахстан деле и заједнички поглед у будућност, заснован на даљем јачању стратешког партнерства и међусобног поверења.Казахстан, као и његови партнери, заинтересовани су за очување стабилности и предвидљивости. Томе је, између осталог, усмерен и нови Устав Казахстана, који је усвојен 15. марта и ступа на снагу 1. јула. У новом Уставу је, на иницијативу Токајева, потврђен статус руског језика као званичног језика земље.Русија као гарант безбедностиОд стицања независности Казахстан покушава да води уравнотежену и неконфликтну спољну политику, настојећи да развија односе са свим важним међународним партнерима, укључујући Кину, Европску унију, САД и Турску. Ипак, Русија и даље заузима посебно место у спољнополитичком курсу Астане, пре свега због географске и историјске блискости, снажних економских веза и међусобне зависности две државе.Русија остаје кључни економски партнер Казахстана, учествујући са око 19 одсто у спољнотрговинском промету ове централноазијске републике.Руске инвестиције у економију Казахстана до краја 2025. године премашиле су 29,4 милијарде долара, док обим казахстанских инвестиција у Русију износи девет милијарди долара. Поред тога, у овој републици послује више од 23.500 предузећа са руским учешћем, а реализује се више од 70 великих инвестиционих пројеката у машиноградњи, аутомобилској индустрији, енергетици, пољопривреди, петрохемији, освајању космоса и другим секторима.Руска Федерација је кључна транзитна држава за извоз казахстанске нафте - више од 80 одсто извозне казахстанске нафте пролази преко Русије, док руска нафта иде преко Казахстана до Кине и других азијских земаља.Русија и Казахстан практично сва плаћања врше у националним валутама, а међусобна трговина је заштићена од спољних утицаја.Руски експерти истичу да су за Казахстан и његове најближе партнере — Русију и Кину — и даље најважнија питања безбедности.Колташов објашњава да догађаји из јануара 2022. године у Казахстану и интервенција ОДКБ-а и даље остају један од кључних примера борбе за регионалну безбедности у Централној Азији. Током протеста у тој земљи и покушаја обојене револуције, у Казахстан су, на молбу председника, пребачене снаге савеза предвођеног Русијом, чиме је властима у Астани пружена подршка у стабилизацији ситуације. Саговорник оцењује да су ти догађаји показали колико су безбедносни изазови били озбиљни и организовани, посебно у Алматију, где су, деловале добро координисане и добро обучене екстремистичке снаге, иза који су, додаје Колташов, стајале западне обавештајне службе.„Русија је показала да ће уколико у Казахстану или било којој другој земљи Централне Азије дође до покушаја пуча или насилног преузимања власти од стране Запада бити предузете мере ради очувања стабилности“, оценио је Колташов.Он сматра да је управо висок ниво међусобног поверења и безбедносне сарадње допринео континуираном раду на откривању терористичких организација и сузбијању екстремистичке и верски радикализоване пропаганде са политичком позадином. Према његовој оцени, таква политика омогућила је да Централна Азија последњих година задржи релативну стабилност и избегне нове покушаје пучева и дестабилизације, попут оних који су се догодили у Казахстану почетком 2022. године.Чак 39 сусрета који учвршћују руско-казахстанске односеУкупно, од ступања Токајева на дужност председника 2019. године, шефови држава су се лично састали 39 пута, што, према оцени Колташова, сведочи о изузетно блиским и интензивним личним односима двојице лидера.„Односи двојице председника су веома важни, иако се у Казахстану сматра да је Токајев 'слаб’ председник. То гледиште је тамо распрострањено у пословним круговима, у оквиру западног топ менаџмента, који има веома јаке позиције у Казахстану зато што је у периоду председниковања Назарбајева тамо била велика распродаја свега вредног, и Запад је практично обезбедио себи налазишта нафте, гаса и других природних богатстава. Истовремено, Казахстан има своју велику пословну заједницу, која има олигархијске тенденције и прилично је блиско повезана са Западом и Британцима. У таквој ситуацији, увек постоји претња од некаквих непријатељских акција против председника Токајева“, сматра експерт.Колташов истиче да директна комуникација Путина и Токајева и висок ниво међусобног поверења између двојице лидера делују као фактор стабилизације у Казахстану, јер ограничавају простор за деловање деструктивних унутрашњих и спољних утицаја и доприносе јачању укупне политичке стабилности у земљи.Према његовим речима, све ово указује да се односи две земље крећу у позитивном правцу и да се односи Русије и Казахстана континуирано побољшавају, уз нагласак да је Казахстан био међу иницијаторима стварања Евроазијске економске уније, што додатно потврђује значај његове улоге у регионалним интеграцијама.Према његовим речима, Русија има висок степен поверења у Казахстан и сматра да је могуће наставити даљу сарадњу, при чему се постојеће тешкоће посматрају као појединачна питања, а не као препрека у даљем зближавању две земље.Руски председник је у Казахстану дочекан уз највише почасти. Путинов авион су пратила два ловца казахстанског ваздухопловства, а на аеродрому руског председника је дочекао лично Токајев, заједно са оркестром и децом која су носила руске и казахстанске заставе. На владином терминалу, свечаним маршем га је дочекала почасна гарда, док су казахстански хеликоптери пронели заставе две државе.У Палати независности у Астани приређен је свечани дочек за руског председника уочи билатералног састанка са казахстанским колегом. Током церемоније, изнад града су прелетели ловци који су небо обојили у боје руске тробојке. Овај ваздушни спектакл симболично је обележио почетак њиховог састанка.Председници су поздравили делегације две земље, а оркестри су извели националне химне Русије и Казахстана.Руска делегација броји више од 30 људи, укључујући руководиоце државних корпорација и представнике крупног бизниса.
https://sputnikportal.rs/20260528/moskva-i-astana-ucvrstile-savez-potpisana-izjava-o-sedam-stubova-prijateljstva-1199699908.html
казахстан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, русија – економија, свет, казахстан, владимир путин, касим-жомарт токајев, свет – политика, свет – економија
русија, русија – политика, анализе и мишљења, русија – економија, свет, казахстан, владимир путин, касим-жомарт токајев, свет – политика, свет – економија
Казахстан без Русије и Русија без Казахстана не могу да функционишу и не треба да делују одвојено, већ треба да остану међусобни ослонац у развоју и стабилности.
Овако руски економиста и политиколог Василиј Колташов коментарише сусрет председника Русије и Казахстана и тродневну државну посету Владимира Путина Астани, другу по реду у оквиру актуелног мандата, што се сматра преседаном, јер се у дипломатској пракси државна посета одржава само једном током једног мандата.
„Слушајући председника Русије и председника Казахстана, Путина и Toкајева, стиче се утисак да не постоји алтернатива односима, што је суштински и било речено. Очекује се да ће обим трговине бити 30 милијарди долара. Русија је избила на прво место међу свим партнерима Казахстана. Било је периода када се ситуација мењала — час је Кина била прва, час Русија, а сада је поново Русија на првом месту“, каже Колташов, коментаришући резултате преговора председника Русије Владимира Путина и лидера Казахстана Касима Жомарта Токајева у Астани.
Он додаје да Русија и Казахстан настављају да продубљују стратешке односе, а изградња прве нуклеарне електране у Казахстану, који важи за највећу државу Централне Азије, представља један од кључних стратешких пројеката две земље и потврду све чвршће сарадње Москве и Астане. Према оцени саговорника, односи између двојице председника годинама се развијају на темељу међусобног поверења, а сада добијају и конкретну реализацију кроз сарадњу у области нуклеарне енергетике, трговине, индустрије, образовања.
Пројекат нуклеарне електране „Балхаш“, коју ће градити Руси, биће финансиран углавном руским кредитом, Москва би требало да покрије око 85 одсто вредности пројекта, који се процењује на око 15 милијарди долара.
Колташов је подсетио и на то да су Путин и Токајев потписали заједничку изјаву о
„седам стубова пријатељства“ народа Русије и Казахстана, оценивши да тај документ представља потврду међусобног разумевања и блиских односа, али и спремности две државе да наставе продубљивање сарадње.
„Потписивање заједничке декларације о пријатељству и добросуседству указује на то да ће се Русија и Казахстан и даље приближавати, уместо да се удаљавају, и то кроз културну сарадњу и неговање патриотских вредности. То је веома важно питање, али сама декларација га не решава. Она пре указује на то да Путин и Токајев имају генерално сличне погледе. То значи да руски језик неће бити додатно прогањан у Казахстану, као и да остају очуване антифашистичке вредности, укључујући значај победе над нацизмом и јапанским милитаризмом, уз слободно и без ограничења обележавање Дана победе, без борбе против историјских симбола и против ветерана Другог светског рата, којих има у Казахстану и који су нас задужили својим подвизима. Ово су важна питања, а видећемо како ће све то бити реализовано, јер у Казахстану су деловале различите политичке снаге које се боре против руског језика, сматрајући га туђим, као и против совјетске симболике и симбола Победе“, наводи Колташов.
Он наводи да постоје политички и спољни утицаји који настоје да удаље Казахстан од Русије, на сличан начин како је, према његовој оцени, то раније био случај са Украјином, како би потом ова земља била коришћена као инструмент у војном смислу против Русије.
„Такву игру игра Запад. Декларација два председника показује да, на највишем нивоу, разумеју да треба да негују блиске односе, уместо да предузимају акције које користе само Западу“, истакао је експерт.
У документу је наглашена важност заједничке историје и одговорног односа према њеном објективном тумачењу, као и сарадње у развоју евроазијских интеграција. Посебно је истакнуто да заједничка граница Русије и Казахстана треба да остане простор добросуседских и стабилних односа.
Две стране су потврдиле и значај економског партнерства, као и очувања језичке и културне разноликости, традиционалних вредности и цивилизацијске блискости народа две земље. У изјави се посебно наглашава подршка образовним разменама и сарадњи у области спорта.
Путин и Токајев поручили су да Русија и Казахстан деле и заједнички поглед у будућност, заснован на даљем јачању стратешког партнерства и међусобног поверења.
Казахстан, као и његови партнери, заинтересовани су за очување стабилности и предвидљивости. Томе је, између осталог, усмерен и нови Устав Казахстана, који је усвојен 15. марта и ступа на снагу 1. јула. У новом Уставу је, на иницијативу Токајева, потврђен статус руског језика као званичног језика земље.
Русија као гарант безбедности
Од стицања независности Казахстан покушава да води уравнотежену и неконфликтну спољну политику, настојећи да развија односе са свим важним међународним партнерима, укључујући Кину, Европску унију, САД и Турску. Ипак, Русија и даље заузима посебно место у спољнополитичком курсу Астане, пре свега због географске и историјске блискости, снажних економских веза и међусобне зависности две државе.
Русија остаје кључни економски партнер Казахстана, учествујући са око 19 одсто у спољнотрговинском промету ове централноазијске републике.
Руске инвестиције у економију Казахстана до краја 2025. године премашиле су 29,4 милијарде долара, док обим казахстанских инвестиција у Русију износи девет милијарди долара. Поред тога, у овој републици послује више од 23.500 предузећа са руским учешћем, а реализује се више од 70 великих инвестиционих пројеката у машиноградњи, аутомобилској индустрији, енергетици, пољопривреди, петрохемији, освајању космоса и другим секторима.
Руска Федерација је кључна транзитна држава за извоз казахстанске нафте - више од 80 одсто извозне казахстанске нафте пролази преко Русије, док руска нафта иде преко Казахстана до Кине и других азијских земаља.
Русија и Казахстан практично сва плаћања врше у националним валутама, а међусобна трговина је заштићена од спољних утицаја.
Руски експерти истичу да су за Казахстан и његове најближе партнере — Русију и Кину — и даље најважнија питања безбедности.
Колташов објашњава да догађаји из јануара 2022. године у Казахстану и интервенција ОДКБ-а и даље остају један од кључних примера борбе за регионалну безбедности у Централној Азији. Током протеста у тој земљи и покушаја обојене револуције, у Казахстан су, на молбу председника, пребачене снаге савеза предвођеног Русијом, чиме је властима у Астани пружена подршка у стабилизацији ситуације. Саговорник оцењује да су ти догађаји показали колико су безбедносни изазови били озбиљни и организовани, посебно у Алматију, где су, деловале добро координисане и добро обучене екстремистичке снаге, иза који су, додаје Колташов, стајале западне обавештајне службе.
„Русија је показала да ће уколико у Казахстану или било којој другој земљи Централне Азије дође до покушаја пуча или насилног преузимања власти од стране Запада бити предузете мере ради очувања стабилности“, оценио је Колташов.
Он сматра да је управо
висок ниво међусобног поверења и безбедносне сарадње допринео континуираном раду на откривању терористичких организација и сузбијању екстремистичке и верски радикализоване пропаганде са политичком позадином. Према његовој оцени, таква политика омогућила је да
Централна Азија последњих година задржи релативну стабилност и избегне нове покушаје пучева и дестабилизације, попут оних који су се догодили у Казахстану почетком 2022. године.
Чак 39 сусрета који учвршћују руско-казахстанске односе
Укупно, од ступања Токајева на дужност председника 2019. године, шефови држава су се лично састали 39 пута, што, према оцени Колташова, сведочи о изузетно блиским и интензивним личним односима двојице лидера.
„Односи двојице председника су веома важни, иако се у Казахстану сматра да је Токајев 'слаб’ председник. То гледиште је тамо распрострањено у пословним круговима, у оквиру западног топ менаџмента, који има веома јаке позиције у Казахстану зато што је у периоду председниковања Назарбајева тамо била велика распродаја свега вредног, и Запад је практично обезбедио себи налазишта нафте, гаса и других природних богатстава. Истовремено, Казахстан има своју велику пословну заједницу, која има олигархијске тенденције и прилично је блиско повезана са Западом и Британцима. У таквој ситуацији, увек постоји претња од некаквих непријатељских акција против председника Токајева“, сматра експерт.
Колташов истиче да директна комуникација Путина и Токајева и висок ниво међусобног поверења између двојице лидера делују као фактор стабилизације у Казахстану, јер ограничавају простор за деловање деструктивних унутрашњих и спољних утицаја и доприносе јачању укупне политичке стабилности у земљи.
„То показује да председник Токајев није седокоси дипломата који је случајно преузео место председника Казахстана и који мора да спроводи вољу неких страних сила или, по својим идеолошким ставовима, веома сумњивих пословних кругова, већ да је лидер који ће спроводити одређену политику која је корисна за развој земље и која неће довести до било каквих негативних последица по народ Казахстана. То јест, са Русијом се он неће свађати - напротив, учиниће све што је могуће за развој индустријског и трговинског сектора Казахстана у контексту односа са Русијом. Управо је то порука која је пренета у чак две званичне посете председника Путина Казахстану“, истакао је Колташов.
Према његовим речима, све ово указује да се односи две земље крећу у позитивном правцу и да се односи Русије и Казахстана континуирано побољшавају, уз нагласак да је Казахстан био међу иницијаторима стварања Евроазијске економске уније, што додатно потврђује значај његове улоге у регионалним интеграцијама.
Према његовим речима, Русија има висок степен поверења у Казахстан и сматра да је могуће наставити даљу сарадњу, при чему се постојеће тешкоће посматрају као појединачна питања, а не као препрека у даљем зближавању две земље.
Руски председник је у Казахстану дочекан уз највише почасти. Путинов авион су пратила два ловца казахстанског ваздухопловства, а на аеродрому руског председника је дочекао лично Токајев, заједно са оркестром и децом која су носила руске и казахстанске заставе. На владином терминалу, свечаним маршем га је дочекала почасна гарда, док су казахстански хеликоптери пронели заставе две државе.
У Палати независности у Астани приређен је свечани дочек за руског председника уочи билатералног састанка са казахстанским колегом. Током церемоније, изнад града су прелетели
ловци који су небо обојили у боје руске тробојке. Овај ваздушни спектакл симболично је обележио почетак њиховог састанка.
Председници су поздравили делегације две земље, а оркестри су извели националне химне Русије и Казахстана.
Руска делегација броји више од 30 људи, укључујући руководиоце државних корпорација и представнике крупног бизниса.
