https://sputnikportal.rs/20260529/francuska-kaska-za-srbijom-dva-veka--ukida-zakon-o-ropstvu-1199746606.html
Француска каска за Србијом два века – укида Закон о ропству
Француска каска за Србијом два века – укида Закон о ропству
Sputnik Србија
Када дођу тешка времена у левку историје сужава се млаз доношења одлука, па се тако Француска сада определила да се позабави укидањем закона о ропству – нечим... 29.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-29T20:15+0200
2026-05-29T20:15+0200
2026-05-29T20:53+0200
свет
свет
француска
ропство
робови
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/07/1182403691_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_e8435b34da7c55e8bd48aa213702dd5d.jpg
Овако филозоф и публициста Драгољуб Којчић коментарише коначно укидање „Црног кодекса“ француског краљевског указа из 1685. године којим је у време Луја XIV било регулисано ропство у колонијама.Документ који је доњи дом француског парламента једногласно усвојио предвиђа укидање самог „Црног кодекса“, али и свих краљевских едиката из XVII и XVIII века који су регулисали ропство у различитим француским колонијама. Иако су ти текстови одавно изгубили правну снагу, они никада нису били формално поништени после укидања ропства 1848. године.Препишите слободно од насИако земље чланице ЕУ непрекидно захтевају од Србије да „усклади своје законе“ према законима ЕУ како би тобоже била „напредна“, Француској би боље било да се угледа на Србију и њене законе од пре двеста година.Зашто су Французи баш сада одлучили да се баве овим проблемом, отворено је за дебату каже наш саговорник, али је и очигледно да Француска на унутрашњополитичком плану због огромног процента грађана који су дошли из Африке, мора њима се да приближи. Француско национално јединство је императивно у овом тренутку, пре свега због политике коју Париз води и опасности до заоштравања конфликтних одонса са делом света са којим Француска није више у тако добрим односима – западна политичка алијанса стрепи од могућих историјских расплета, објашњава Којчић.Свечано укидање неважећег папираЦрни кодекс је имао 60 чланова који су регулисали готово сваки аспект живота робова. Између осталог, један од чланова проглашавао је поробљеног човека „покретном имовином“. Нови законски предлог предвиђа и да влада припреми извештај о колонијалном праву, његовим дугорочним последицама и месту историје ропства у школским програмима.Којчић каже да колонијално право, посматрано из угла етичких принципа, представља чисту фикцију и једноставно не постоји. То је било само чисто правно насиље којим је наставило да се санкционише фактичко стање, а то значи увођење и робовласништва и експлоатацију људи који су били под колонијалном окупацијом.Упознат са прагматичношћу западног света, наш саговорник сумња да ће до конкретне исплате било чега или кога доћи, односно да се неће ићи тако далеко. Међутим, уколико би се то све заиста покренуло, поставља се питање шта би се десило са свим осталим земљама које су чиниле различите врсте злочина кроз историју, у нашем случају конкретно да ли би нам Хрватска плаћала репарације за све побијене Србе у Јасеновцу, а чији број достиже 700.000 душа.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260526/habzburzi-nacisti-pa-evropejci-svi-cute-o-genocidu-nad-rusima-i-srbima-a-radja-se-i-nesto-opasno-1199621484.html
француска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
свет, француска, ропство, робови, анализе и мишљења
свет, француска, ропство, робови, анализе и мишљења
Француска каска за Србијом два века – укида Закон о ропству
20:15 29.05.2026 (Освежено: 20:53 29.05.2026) Када дођу тешка времена у левку историје сужава се млаз доношења одлука, па се тако Француска сада определила да се позабави укидањем закона о ропству – нечим што је Србија одавно решила Сретењским уставом из 1835. године.
Овако филозоф и публициста Драгољуб Којчић коментарише коначно укидање „Црног кодекса“ француског краљевског указа из 1685. године којим је у време Луја XIV било регулисано ропство у колонијама.
Документ који је доњи дом француског парламента једногласно усвојио предвиђа укидање самог
„Црног кодекса“, али и свих краљевских едиката из XVII и XVIII века који су регулисали ропство у различитим француским колонијама. Иако су ти текстови одавно изгубили правну снагу, они никада нису били формално поништени после укидања ропства 1848. године.
Препишите слободно од нас
Иако земље чланице ЕУ непрекидно захтевају од Србије да „усклади своје законе“ према законима ЕУ како би тобоже била „напредна“, Француској би боље било да се угледа на Србију и њене законе од пре двеста година.
Још је тада, 1835, Србија у свом уставу, који је био модеран исто колико и француски устав после револуције или тадашњи белгијски, наводила да ко год ногом крочи на српско тле, постаје слободан човек. Дакле, Француска касни скоро два века за Србијом, али добро је да су се и сада одлучили да манифестују један такав слободарски принцип, каже Којчић за Спутњик.
Зашто су Французи баш сада одлучили да се баве овим проблемом, отворено је за дебату каже наш саговорник, али је и очигледно да Француска на унутрашњополитичком плану због огромног процента грађана који су дошли из Африке, мора њима се да приближи. Француско национално јединство је императивно у овом тренутку, пре свега због политике коју Париз води и опасности до заоштравања конфликтних одонса са делом света са којим Француска није више у тако добрим односима – западна политичка алијанса стрепи од могућих историјских расплета, објашњава Којчић.
Уколико хоћемо да будемо добронамерни и да на све то гледамо само из једног цивилизацијског угла и предности коју доноси закон о апсолутном укидању ропства на један формално-правни начин, онда је то у сваком случају добро, без обзира што је закаснило две стотине година.
Свечано укидање неважећег папира
Црни кодекс је имао 60 чланова који су регулисали готово сваки аспект живота робова. Између осталог, један од чланова проглашавао је поробљеног човека „покретном имовином“. Нови законски предлог предвиђа и да влада припреми извештај о колонијалном праву, његовим дугорочним последицама и месту историје ропства у школским програмима.
Којчић каже да колонијално право, посматрано из угла етичких принципа, представља чисту фикцију и једноставно не постоји. То је било само чисто правно насиље којим је наставило да се санкционише фактичко стање, а то значи увођење и робовласништва и експлоатацију људи који су били под колонијалном окупацијом.
Данас је врло тешко распетљати и рашчланити све оно што је везано за колонијлано право. Француска је имала изузетно развијену бирократију и административни систем, па је многе ствари прецизно евидентирала, али и поред тога не верујем да је спремна да иде корак даље и прихвати финансијске репарације. Бојим се да би тај износ вишеструко премашио годишњи буџет Француске, посебно у времену када се и сама Француска, као и добар део западних земаља, суочава са економским последицама енергетских санкција Русији и широм глобалном кризом.
Упознат са прагматичношћу западног света, наш саговорник сумња да ће до конкретне исплате било чега или кога доћи, односно да се неће ићи тако далеко. Међутим, уколико би се то све заиста покренуло, поставља се питање шта би се десило са свим осталим земљама које су чиниле различите врсте злочина кроз историју, у нашем случају конкретно да ли би нам Хрватска плаћала репарације за све побијене Србе у Јасеновцу, а чији број достиже 700.000 душа.
