https://sputnikportal.rs/20260530/celicno-stratesko-partnerstvo-s-kinom-jace-od-nelogicnog-brisela-video-1199738252.html
Челично стратешко партнерство с Кином, јаче од нелогичног Брисела /видео/
Челично стратешко партнерство с Кином, јаче од нелогичног Брисела /видео/
Sputnik Србија
Упркос погоршавању ионако већ тешких услова ЕУ за увоз челика из Србије, због чега железара у Смедереву већ пет година послује са губицима, економски... 30.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-30T09:45+0200
2026-05-30T09:45+0200
2026-05-30T09:45+0200
економија
економија
србија – економија
енергија спутњика
кина
челик
железара смедерево
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1a/1199620216_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_8b1e9aa6d89fe45f83f6788902fd2198.jpg
У емисији Енергија Спутњика, Станић који је помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, каже да верује да је о положају смедеревске железаре која је у стопостотном власништву кинеске ХБИС групе било речи током управо завршене посете српске делегације на највишем нивоу у Кини. За то је било прилика не само током сусрета два председника, Александра Вучића и Си Ђинпинга, него и у разговорима министара две стране.Нелогичности ЕУСтанић указује и на то да инсистирање ЕУ на упола мањим квотама и дупло већим царинама карактерише и неколико нелогичности. Прва је што је америчка администација после првог Трамповог мандата договорила са ЕУ да се укину међусобна ограничења, али је Брисел задржао квоте и царине на увоз челика из трећих земаља, па и из Србије.Друга нелогичност је кршење споразума о слободној трговини који имамо са ЕУ, трећа је што смо ипак земља кандидат за чланство у Европској унији, а четврта је у томе да је временом Европа повећавала увоз из Кине и то директно, од кинеских компанија које се налазе на територији Кине.Последице тих нелогичности су по железару у Смедереву тешке о чему говори и њено пословање са губитком. Станић подсећа да Србија, иако је нето извозник челика и производа од челика, она доста челика и увози. Ако се не буде могао реализовати тај део производње на европском тржишту, што је раније кинеском власнику железаре било повољније, можда би могао да се реализује у Србији. Опет је боље да се реализује него да једноставно дође до додатног смањења производног капацитета, што би заиста после поставило питање генералне исплативости да се одржавају високе пећи, сматра он.Оно што је готово извесно и предстоји тек формална одлука Европске уније је да ће од 1. јула почети примена уредбе према којој ће увоз челика у ЕУ из трећих земаља, па тако и Србије, бити преполовљен. Притом, на сваку тону челика преко одобрене квоте плаћала би се царина и то не 25 одсто, што је сада случај, него 50 процената. Тачније, уместо садашњих 820.000 тона челика, смедеревска железара чији је годишњи капацитет 2,2 милиона тона, могла би у ЕУ да извезе само око 410.000 тона годишње.Промена погледа сасвим могућаБриселске квоте и царине на челик уведене су 2019. године пошто је Доналд Трамп увео царине на европски челик и алуминијум током свог првог председничког мандата. Од тада наш други највећи извозник и то 80 одсто на тржиште ЕУ, железара у Смедереву која запошљава 5000 људи последњих година послује са губитком. Са још суровијим условима бриселске администрације намеће се питање даљег рада те за Србију важне компаније.Брисел је већ кренуо у преговарање о квотама са сваком од држава из којих увози челик и ми смо пре неколико дана започели те разговоре.Станић сматра да шанса увек постоји да се испреговара боља позиција. Србија је спремила аргументацију, као и раније, каже он.Џаба квоте и царинеПоготово што је очигледно, додаје Станић, да је уз све протекционистичке мере САД и покушаје ЕУ да спречи јачање кинеске привреде, Кина остварила рекордан суфицит у размени са светом и повећала извоз у Европу.Када је челик у питању квоте и царине ЕУ и САД на челик нису им помогле да опораве своју производњу. Током 2018. године САД су произвеле је 86,6 милиона тона челика. Данас, према подацима Светске асоцијације за челик, производи мање - 79 милиона тона.Пре него што је ЕУ увела квоте и царине на увоз челика, укупна производња била је око 160 милиона тона годишње. Сада је 126 милиона тона, а сваки четврти радник у индустрији челика остао је без посла.У исто време Кина је чак повећала производњу челика са 930 милиона тона на милијарду тона од укупно 1,8 милијарди тона колико се у свету годишње произведе, што је чини највећим светским произвођачем.Није све у рачунициПроизводња челика у Србији је, гледајући светске размере, на нивоу статистичке грешке и за највећег светског произвођача челика и за другу привреду света ситуација у смедеревској железари није за аларм. Наравно да не звучи логично подржавати производњу са губитком, али не може се на то посматрати једнострано.„Али оно што је у тој просто економској рачуници неисплативо, не мора да значи да није корисно, и не мора да значи да не треба да се одржава због стратешког значаја. Мислим да је Кини значајно да има пролаз у Европу и преко Србије, а на том примеру да гради пролаз и преко других земаља, посебно оних које су чланице Европске уније. Оно што је битно нагласити, Кина има стратешко партнерство са Србијом, а то стратешко партнерство значи да ипак треба да постоји међусобно разумевање на једном вишем нивоу између два несразмерно значајна привредна субјекта на међународном тржишту“, каже Станић.Он указује и на још један битан моменат, недавну посету америчког председника Трампа Кини и сусрет са кинеским председником Сијем где је Америка дошла у Пекинг да разговара не са позиције силе, него са позиције партнера.Управо је то, сматра он, пример за Европу. Дакле, да не срља политички на једну страну, него да постави економију изнад политике, да не вуче потезе у корист своје штете, јер је с обзиром на величину тржишта други или трећи најзначајнији учесник на међународној сцени. Поготово што видимо да јој, како каже, Кина ипак пружа руку економске сарадње.Битно је, додаје Станић, што у овом конкретном геополитичком моменту видимо једну светлу тачку, а то значи да постоји одређена назнака релаксације односа између Запада и Кине, пре свега у том економском смислу, јер Запад се исцрпео, и генерално Европа, у свим овим дешавањима око Украјине, око Блиског Истока, и захтева предах.Због свега тога, као и чињенице да је ЕУ донела акт о убрзању индустрије који треба да повећа њено учешће са 15 на 20 одсто до 2035. године, очекивања су да железара у Србији, да ли са мањим изменама у обиму производње, али свакако настави да ради, закључио је Станић у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1a/1199620216_340:0:3071:2048_1920x0_80_0_0_7c56c1e822600ff33620c1ccc8c654e7.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
економија, србија – економија, енергија спутњика, кина, челик, железара смедерево
економија, србија – економија, енергија спутњика, кина, челик, железара смедерево
Челично стратешко партнерство с Кином, јаче од нелогичног Брисела /видео/
Упркос погоршавању ионако већ тешких услова ЕУ за увоз челика из Србије, због чега железара у Смедереву већ пет година послује са губицима, економски аналитичар Бојан Станић њен опстанак ипак не доводи у питање. Остаје једино да видимо да ли ће се њен кинески власник одлучити за измене у обиму производње, уверен је он.
У емисији Енергија Спутњика, Станић који је помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, каже да верује да је о положају смедеревске железаре која је у стопостотном власништву кинеске ХБИС групе било речи током управо завршене посете српске делегације на највишем нивоу у Кини. За то је било прилика не само током сусрета два председника, Александра Вучића и Си Ђинпинга, него и у разговорима министара две стране.
Станић указује и на то да инсистирање ЕУ на упола мањим квотама и дупло већим царинама карактерише и неколико нелогичности. Прва је што је америчка администација после првог Трамповог мандата договорила са ЕУ да се укину међусобна ограничења, али је Брисел задржао квоте и царине на увоз челика из трећих земаља, па и из Србије.
Друга нелогичност је кршење споразума о слободној трговини који имамо са ЕУ, трећа је што смо ипак земља кандидат за чланство у Европској унији, а четврта је у томе да је временом Европа повећавала увоз из Кине и то директно, од кинеских компанија које се налазе на територији Кине.
Последице тих нелогичности су по железару у Смедереву тешке о чему говори и њено пословање са губитком. Станић подсећа да Србија, иако је нето извозник челика и производа од челика, она доста челика и увози. Ако се не буде могао реализовати тај део производње на европском тржишту, што је раније кинеском власнику железаре било повољније, можда би могао да се реализује у Србији. Опет је боље да се реализује него да једноставно дође до додатног смањења производног капацитета, што би заиста после поставило питање генералне исплативости да се одржавају високе пећи, сматра он.
Оно што је готово извесно и предстоји тек формална одлука Европске уније је да ће од 1. јула почети примена уредбе према којој ће увоз челика у ЕУ из трећих земаља, па тако и Србије, бити преполовљен. Притом, на сваку тону челика преко одобрене квоте плаћала би се царина и то не 25 одсто, што је сада случај, него 50 процената. Тачније, уместо садашњих 820.000 тона челика, смедеревска железара чији је годишњи капацитет 2,2 милиона тона, могла би у ЕУ да извезе само око 410.000 тона годишње.
Промена погледа сасвим могућа
Бриселске квоте и царине на челик уведене су 2019. године пошто је Доналд Трамп увео царине на европски челик и алуминијум током свог првог председничког мандата. Од тада наш други највећи извозник и то 80 одсто на тржиште ЕУ, железара у Смедереву која запошљава 5000 људи последњих година послује са губитком. Са још суровијим условима бриселске администрације намеће се питање даљег рада те за Србију важне компаније.
Брисел је већ кренуо у преговарање о квотама са сваком од држава из којих увози челик и ми смо пре неколико дана започели те разговоре.
Станић сматра да шанса увек постоји да се испреговара боља позиција. Србија је спремила аргументацију, као и раније, каже он.
„Имајући у виду недавну изјаву немачког канцелара који је рекао да би земље које немају чланство у оквиру Европске уније могле да буду подржане привилегованим приступом заједничком европском тржишту, то би вероватно значило ослобађање свих тих квота. У том погледу, ако те квоте крећу од 1. јула, ја не искључујем могућност да заиста тамо после неких једно годину дана њихове примене дође до промене погледа на увоз челика из Србије и да дође до попуштања“, каже саговорник Спутњика.
Поготово што је очигледно, додаје Станић, да је уз све протекционистичке мере САД и покушаје ЕУ да спречи јачање кинеске привреде, Кина остварила рекордан суфицит у размени са светом и повећала извоз у Европу.
Када је челик у питању квоте и царине ЕУ и САД на челик нису им помогле да опораве своју производњу. Током 2018. године САД су произвеле је 86,6 милиона тона челика. Данас, према подацима Светске асоцијације за челик, производи мање - 79 милиона тона.
Пре него што је ЕУ увела квоте и царине на увоз челика, укупна производња била је око 160 милиона тона годишње. Сада је 126 милиона тона, а сваки четврти радник у индустрији челика остао је без посла.
У исто време Кина је чак повећала производњу челика са 930 милиона тона на милијарду тона од укупно 1,8 милијарди тона колико се у свету годишње произведе, што је чини највећим светским произвођачем.
Производња челика у Србији је, гледајући светске размере, на нивоу статистичке грешке и за највећег светског произвођача челика и за другу привреду света ситуација у смедеревској железари није за аларм. Наравно да не звучи логично подржавати производњу са губитком, али не може се на то посматрати једнострано.
„Али оно што је у тој просто економској рачуници неисплативо, не мора да значи да није корисно, и не мора да значи да не треба да се одржава због стратешког значаја. Мислим да је Кини значајно да има пролаз у Европу и преко Србије, а на том примеру да гради пролаз и преко других земаља, посебно оних које су чланице Европске уније. Оно што је битно нагласити, Кина има стратешко партнерство са Србијом, а то стратешко партнерство значи да ипак треба да постоји међусобно разумевање на једном вишем нивоу између два несразмерно значајна привредна субјекта на међународном тржишту“, каже Станић.
Он указује и на још један битан моменат, недавну посету америчког председника Трампа Кини и сусрет са кинеским председником Сијем где је Америка дошла у Пекинг да разговара не са позиције силе, него са позиције партнера.
„Врло је могуће, уколико дође до реализације онога што су договорила два председника, амерички и кинески у Пекингу, да опет може доћи до повратка кинеске индустрије на америчко тржиште. Дакле, тај разговор је био на равној нози. Сећате се те 2019. Кина је попуштала, а 2025. договор је био са реципроцитетом“, подсећа саговорник Спутњика.
Управо је то, сматра он, пример за Европу. Дакле, да не срља политички на једну страну, него да постави економију изнад политике, да не вуче потезе у корист своје штете, јер је с обзиром на величину тржишта други или трећи најзначајнији учесник на међународној сцени. Поготово што видимо да јој, како каже, Кина ипак пружа руку економске сарадње.
Битно је, додаје Станић, што у овом конкретном геополитичком моменту видимо једну светлу тачку, а то значи да постоји одређена назнака релаксације односа између Запада и Кине, пре свега у том економском смислу, јер Запад се исцрпео, и генерално Европа, у свим овим дешавањима око Украјине, око Блиског Истока, и захтева предах.
Због свега тога, као и чињенице да је ЕУ донела акт о убрзању индустрије који треба да повећа њено учешће са 15 на 20 одсто до 2035. године, очекивања су да железара у Србији, да ли са мањим изменама у обиму производње, али свакако настави да ради, закључио је Станић у емисији Енергија Спутњика.