https://sputnikportal.rs/20260530/megalitska-grobnica-iz-spanije-menja-teorije-o-nastanku-evropskih-nekropola-1199662429.html
Мегалитска гробница из Шпаније мења теорије о настанку европских некропола
Мегалитска гробница из Шпаније мења теорије о настанку европских некропола
Sputnik Србија
Ново археолошко откриће у централној Шпанији доводи у питање дугогодишњу теорију да су се мегалитске гробнице и хумке шириле Европом морским путевима. Научници... 30.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-30T22:47+0200
2026-05-30T22:47+0200
2026-05-30T22:47+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/16/1198431878_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_2936cbd4a9920e37213cb82263e7487e.jpg
Археолози су у месту Валделасила, недалеко од Толеда, открили монументалну некрополу стару око 6.300 година. Оно што је посебно изненадило истраживаче јесте чињеница да се налази стотинама километара од обале, у унутрашњости Иберијског полуострва.Датирање показује да је комплекс настао приближно у исто време када и најстарији познати мегалити уз европске обале, што сугерише да унутрашње заједнице можда нису само преузеле идеју од приморских култура, већ су самостално развиле сопствену монументалну погребну традицију.Локалитет се налази на благом узвишењу у долини реке Тахо, подручју које данас делује суво и равничарско, али је током неолита представљало простор погодан за развој раних земљорадничких заједница. У средишту некрополе налази се велика кружна погребна комора пречника око шест метара, окружена огромним кружним јарком широким више од 35 метара. И централна гробница и спољашњи прстен имају улазе окренуте према југоистоку, што указује да оријентација вероватно није била случајна, већ повезана са ритуалним или симболичким значењем.За разлику од класичних камених долмена какви су познати из Француске, Британије или Португала, гробнице у Валделасили грађене су комбинацијом дрвених стубова, набијене глине и мањег камења. Упркос томе, истраживачи наглашавају да конструкције нису биле привремене или једноставне. Напротив, биле су пажљиво пројектоване како би остале трајне и видљиве у пејзажу, што говори да су људи тог времена већ поседовали развијену организацију рада и сложене погребне обичаје.У гробницама пронађени остаци најмање 46 људиАнализа људских остатака показала је да је некропола коришћена током чак пет различитих фаза, у периоду дужем од 1.500 година. У 11 различитих гробница пронађени су остаци најмање 46 људи. Најстарије фазе укључивале су мање гробне коморе са неколико покојника, док су касније генерације проширивале и дограђивале комплекс. Централна гробница, која је првобитно садржала остатке само две особе, временом је постала место колективног сахрањивања. Касније је додат и простор са остацима костију 17 људи.Поред костију, археолози су пронашли и бројне предмете положене уз мртве: керамичке посуде, камене алатке, шкољке и трагове црвеног пигмента који је вероватно коришћен у погребним ритуалима. Присуство морских шкољки у унутрашњости Иберије указује да су још пре шест миленијума постојале трговачке или културне везе између удаљених заједница. Црвени пигмент, највероватније окер, имао је посебно симболичко значење у многим праисторијским културама и често се повезивао са животом, крвљу, обновом или преласком у загробни свет.Мегалитске гробнице дуго су посматране само као места сахрањивања, али савремена археологија показује да су вероватно имале много ширу улогу. Овакви монументални комплекси могли су представљати територијалне ознаке, ритуалне центре или места окупљања заједнице.Поједини европски мегалити грађени су тако да прате излазак Сунца током солстиција или равнодневица, што сугерише да су древни градитељи пажљиво посматрали небо и повезивали космичке циклусе са религијским веровањима.Развијање сличних идеја независно од обалних култураНово откриће, описано у студији у Кемрбиџ Археолоџи Журнал, посебно је значајно јер мења досадашње разумевање настанка европског мегалитизма. Доминантна теорија годинама је тврдила да су монументалне гробнице настале у северозападној Француској, а затим се морским путевима прошириле кроз Европу.Међутим, Валделасила показује да су унутрашње заједнице Иберије истовремено развијале сличне идеје и грађевинске традиције, можда потпуно независно од обалних култура.То отвара много шире питање о развоју раних европских друштава. Уместо једноставног модела у којем се идеје шире из једног центра, археолози сада све чешће говоре о паралелном развоју различитих заједница које су можда имале сличне друштвене потребе и ритуале. Монументалне гробнице тако више не делују као изолована појава, већ као део много сложенијег процеса настанка организованих неолитских друштава.Упркос томе што је настала пре више од шест хиљада година, некропола у Валделасили данас пружа изузетно савремен увид у људску потребу за сећањем, ритуалом и трајним обележавањем смрти. Њени градитељи нису оставили писане трагове, али су иза себе оставили монументални пејзаж који и даље говори о начину на који су прве европске заједнице разумеле живот, смрт и сопствено место у свету.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, археологија
наука и технологија, друштво, археологија
Мегалитска гробница из Шпаније мења теорије о настанку европских некропола
Ново археолошко откриће у централној Шпанији доводи у питање дугогодишњу теорију да су се мегалитске гробнице и хумке шириле Европом морским путевима. Научници сада преиспитују како су се неолитске идеје и ритуали заправо развијали и ширили међу древним заједницама..
Археолози су у месту Валделасила, недалеко од Толеда, открили монументалну некрополу стару око 6.300 година. Оно што је посебно изненадило истраживаче јесте чињеница да се налази стотинама километара од обале, у унутрашњости Иберијског полуострва.
Датирање показује да је комплекс настао приближно у исто време када и најстарији познати мегалити уз европске обале, што сугерише да унутрашње заједнице можда нису само преузеле идеју од приморских култура, већ су самостално развиле сопствену монументалну погребну традицију.
Локалитет се налази на благом узвишењу у долини реке Тахо, подручју које данас делује суво и равничарско, али је током неолита представљало простор погодан за развој раних земљорадничких заједница. У средишту некрополе налази се велика кружна погребна комора пречника око шест метара, окружена огромним кружним јарком широким више од 35 метара. И централна гробница и спољашњи прстен имају улазе окренуте према југоистоку, што указује да оријентација вероватно није била случајна, већ повезана са ритуалним или симболичким значењем.
За разлику од класичних камених долмена какви су познати из Француске, Британије или Португала, гробнице у Валделасили грађене су комбинацијом дрвених стубова, набијене глине и мањег камења. Упркос томе, истраживачи наглашавају да конструкције нису биле привремене или једноставне. Напротив, биле су пажљиво пројектоване како би остале трајне и видљиве у пејзажу, што говори да су људи тог времена већ поседовали развијену организацију рада и сложене погребне обичаје.
У гробницама пронађени остаци најмање 46 људи
Анализа људских остатака показала је да је некропола коришћена током чак пет различитих фаза, у периоду дужем од 1.500 година. У 11 различитих гробница пронађени су остаци најмање 46 људи. Најстарије фазе укључивале су мање гробне коморе са неколико покојника, док су касније генерације проширивале и дограђивале комплекс. Централна гробница, која је првобитно садржала остатке само две особе, временом је постала место колективног сахрањивања. Касније је додат и простор са остацима костију 17 људи.
Поред костију, археолози су пронашли и бројне предмете положене уз мртве: керамичке посуде, камене алатке, шкољке и трагове црвеног пигмента који је вероватно коришћен у погребним ритуалима. Присуство морских шкољки у унутрашњости Иберије указује да су још пре шест миленијума постојале трговачке или културне везе између удаљених заједница. Црвени пигмент, највероватније окер, имао је посебно симболичко значење у многим праисторијским културама и често се повезивао са животом, крвљу, обновом или преласком у загробни свет.
Мегалитске гробнице дуго су посматране само као места сахрањивања, али савремена археологија показује да су вероватно имале много ширу улогу. Овакви монументални комплекси могли су представљати територијалне ознаке, ритуалне центре или места окупљања заједнице.
Поједини европски мегалити грађени су тако да прате излазак Сунца током солстиција или равнодневица, што сугерише да су древни градитељи пажљиво посматрали небо и повезивали космичке циклусе са религијским веровањима.
Развијање сличних идеја независно од обалних култура
Ново откриће, описано у студији у Кемрбиџ Археолоџи Журнал, посебно је значајно јер мења досадашње разумевање настанка европског мегалитизма. Доминантна теорија годинама је тврдила да су монументалне гробнице настале у северозападној Француској, а затим се морским путевима прошириле кроз Европу.
Међутим, Валделасила показује да су унутрашње заједнице Иберије истовремено развијале сличне идеје и грађевинске традиције, можда потпуно независно од обалних култура.
То отвара много шире питање о развоју раних европских друштава. Уместо једноставног модела у којем се идеје шире из једног центра, археолози сада све чешће говоре о паралелном развоју различитих заједница које су можда имале сличне друштвене потребе и ритуале. Монументалне гробнице тако више не делују као изолована појава, већ као део много сложенијег процеса настанка организованих неолитских друштава.
Упркос томе што је настала пре више од шест хиљада година, некропола у Валделасили данас пружа изузетно савремен увид у људску потребу за сећањем, ритуалом и трајним обележавањем смрти. Њени градитељи нису оставили писане трагове, али су иза себе оставили монументални пејзаж који и даље говори о начину на који су прве европске заједнице разумеле живот, смрт и сопствено место у свету.
