https://sputnikportal.rs/20260531/kako-su-gljive-prezivele-asteroid-koji-je-unistio-dinosauruse-1199746961.html
Како су гљиве преживеле астероид који је уништио диносаурусе
Како су гљиве преживеле астероид који је уништио диносаурусе
Sputnik Србија
Астероид који је ударио у нашу планету пре око 66 милиона година, на прелазу из креде у палеоген, довео је до једног од највећих масовних изумирања у историји... 31.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-31T23:00+0200
2026-05-31T23:00+0200
2026-05-31T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
гљиве
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/0c/1183505058_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_f93ad9ad3f180419a05a1644d707fd69.jpg
Бујање гљива раније је документовано на глобалном нивоу након пермско-тријаског масовног изумирања (пре 252 милиона година), али је након изумирања диносауруса било забележено само на једном локалитету на Новом Зеланду.Истраживачи Розана П. Бејкер и Артуро Касадевал са Блумберг школе јавног здравља Универзитета Џонс Хопкинс у Балтимору (САД) желели су да испитају да ли је ово касније бујање гљива такође било светски феномен.Двојац је анализирао узорке седимента узете са добро очуваних геолошких локалитета у Колораду и Северној Дакоти. Испитали су материјал из касне креде, са границе креде и палеогена, као и из раног палеоцена. Како би повећали шансе за проналажење древних спора гљива, Бејкер и Касадевал су користили нежнију, бескиселинску технику припреме, уместо стандардних метода обраде које могу уништити деликатне или мање споре.Истраживачи су открили праву експлозију гљива на три испитана локалитета. Конкретно, известили су о бујању гљива које је већ било у току отприлике 30.000 до 10.000 година пре удара астероида. Они сугеришу да би то могло бити повезано са периодом климатског захлађења услед масовних вулканских ерупција Деканских трапа у данашњој Индији.Затим је, након удара астероида, дошло до засебног, још значајнијег скока у активности гљива.Научници сугеришу да је главни покретач оба бујања гљива било масовно нагомилавање мртве органске материје. Код првог бујања, брза промена климе изазвана огромним количинама сумпор-диоксида и пепела избачених у атмосферу вероватно је пореметила екосистеме копнених биљака. Као природни рециклери, гљиве су напредовале захваљујући изненадном изобиљу мртве органске материје.Исти процес се догодио у још већим размерама након удара астероида, који је гурнуо планету у глобалну „ударну зиму“, остављајући за собом још више материјала у распадању.Гљиве су чланови групе еукариотских организама и класификују се као једно од пет царстава (остала четири су биљке, животиње, протисти и бактерије).Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, гљиве
наука и технологија, друштво, гљиве
Како су гљиве преживеле астероид који је уништио диносаурусе
Астероид који је ударио у нашу планету пре око 66 милиона година, на прелазу из креде у палеоген, довео је до једног од највећих масовних изумирања у историји Земље, нестанка диносауруса. Међутим, за једно друго царство био је одличан. Након њега дошло до бујања гљива.
Бујање гљива раније је документовано на глобалном нивоу након пермско-тријаског масовног изумирања (пре 252 милиона година), али је након изумирања диносауруса било забележено само на једном локалитету на Новом Зеланду.
Истраживачи Розана П. Бејкер и Артуро Касадевал са Блумберг школе јавног здравља Универзитета Џонс Хопкинс у Балтимору (САД) желели су да испитају да ли је ово касније бујање гљива такође било светски феномен.
Двојац је анализирао узорке седимента узете са добро очуваних геолошких локалитета у Колораду и Северној Дакоти. Испитали су материјал из касне креде, са границе креде и палеогена, као и из раног палеоцена. Како би повећали шансе за проналажење древних спора гљива, Бејкер и Касадевал су користили нежнију, бескиселинску технику припреме, уместо стандардних метода обраде које могу уништити деликатне или мање споре.
Истраживачи су открили праву експлозију гљива на три испитана локалитета. Конкретно, известили су о бујању гљива које је већ било у току отприлике 30.000 до 10.000 година пре удара астероида. Они сугеришу да би то могло бити повезано са периодом климатског захлађења услед масовних вулканских ерупција Деканских трапа у данашњој Индији.
„Временска повезаност између епизоде бујања гљива у касној креди и деканског вулканизма сугерише на еколошки преокрет који се догодио десетинама хиљада година пре удара болида, што је могло допринети догађају изумирања на граници креде и палеогена“, написали су аутори студије у свом раду.
Затим је, након удара астероида, дошло до засебног, још значајнијег скока у активности гљива.
„Наши резултати потврђују нагло повећање броја гљива на прелазу из креде у палеоген, што подржава хипотезу да је након овог масовног изумирања, баш као и оног на крају перма, уследио светски интервал појачане активности гљива“, додали су они.
Научници сугеришу да је главни покретач оба бујања гљива било масовно нагомилавање мртве органске материје. Код првог бујања, брза промена климе изазвана огромним количинама сумпор-диоксида и пепела избачених у атмосферу вероватно је пореметила екосистеме копнених биљака. Као природни рециклери, гљиве су напредовале захваљујући изненадном изобиљу мртве органске материје.
Исти процес се догодио у још већим размерама након удара астероида, који је гурнуо планету у глобалну „ударну зиму“, остављајући за собом још више материјала у распадању.
Гљиве су чланови групе еукариотских организама и класификују се као једно од пет царстава (остала четири су биљке, животиње, протисти и бактерије).
