Морална победа Српске над Шмитом има све шансе да постане - потпуни тријумф
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Декларација народне скупштине Републике Српске којом се тражи затварање Канцеларије високог представника представља моралну и политичку победу српског народа и Републике Српске. Ако се та морална победа претвори и у стварну, а све су шансе да се у томе успе, биће то тријумф Српске.
Однос снага у свету се мења, а са њима и односи снага у нашем региону. Кристијан Шмит изгубио је подршку кључних центара моћи и први пут озбиљно се говори о гашењу Канцеларије високог представника (ОХР), која је деценијама, практично од потписивања Дејтонског споразума, представљала инструмент међународног протектората над БиХ, оцењују саговорници Спутњика, историчар Александар Раковић, новинар Небојша Малић и политиколог Ненад Кецмановић.
Подсећамо, посланици Народне скупштине Републике Српске усвојили су Декларацију којом траже затварање Канцеларије високог представника и укидање функције високог представника у БиХ, уз враћање свих надлежности домаћим институцијама у складу са Дејтонским мировним споразумом. У документу се наводи да Кристијан Шмит нема легитимитет и да су његове одлуке без правне снаге. Од Савета безбедности Уједињених нација затражено је усвајање резолуције о затварању ОХР-а.
Високи представник никада није дозволио да народи у БиХ продишу
Раковић сматра да је функција високог представника одавно изашла из оквира Дејтонског споразума.
„Високи представник је окупациони гувернер, има овлашћења која му нису дата Дејтоном, него неким постдејтонским споразумима, који су такође злоупотребљени“, истиче он и додаје да је од посебног значаја то што што се питање Шмитовог одласка не отвара само у Републици Српској, већ и међу великим силама.
Он не искључује могућност да су се велике силе, САД, Русија и Кина, усагласиле око потребе да се ОХР коначно затвори, такође је могуће да око тога нису постигле формалан договор, али да им је то заједнички интерес. Према његовим речима, најбоље би било да су договорили, јер Брисел, који подржава идеју да Канцеларија високог представника и даље остане у БиХ, нема никакву шансу.
„Остаје нам да видимо шта ће се догађати, макар да последњи високи представник, ако га уопште буде било, буде транзициона фаза ка укидању тог репресивног апарата, који никада није дозволио да народи у БиХ продишу, јер он је у ствари правио кризу. Креирали су кризу, а за то су имали и личне мотиве да што дуже остану јер су плате прилично високе, а имали су и задатке које су им други давали. А ти који су им давали, нису добронамерни према Републици Српској“, објашњава Раковић.
Осовина Брисел-Лондон жели опет неког Шмитића
Сличне ставове дели и Малић, који каже да Декларација представља важан политички маркер који не може да се игнорише, ако је некоме на Западу стало до демократских институција. Управо таква институција је Народна скупштина Републике Српске, додаје он.
„Ако ико на Западу има разумевања за институције у које се куну, онда не могу преко тога да пређу. А ако покушају, онда доказују да немају поштовања према институцијама, да је све принцип голе силе“, наводи Малић.
Он сматра да су САД, Русија и Кина по питању ОХР-а на истој страни, да све три силе желе да се протекторат над БиХ оконча. Са друге стране налази се, како каже, осовина Брисел-Лондон, која покушава да остане бастион голобалистичког поретка.
„Ова осовина жели да уместо Шмита постави неког Шмитића да настави да шмитује. Мислим да је то сад сукоб између великих сила са једне и остатака глобалистичког поретка са друге стране у којем смо ми на страни великих сила“, сматра Малић.
Више варијанти за високог представника, али све у корист Српске
Да је питање опстанка високог представника озбиљно отворено сматра и Кецмановић. Он ипак наводи да, након усвајања Декларације, постоји више варијанти и иницијатива које се тичу опстанка и будућности ОХР-а. Ове иницијативе и варијанте долазе од великих играча, али охрабрује чињеница да је Савет безбедности УН-а на својој последњој сесији посвећеној БиХ, у обзир узео ставове Русије и Кине да Шмит заправо никада није ни био високи представник.
„Данас и ти који су га својевремено подржали кажу да је он био мање решење, а више део кризе и извор кризе, можда чак и најважнији актер кризе, за шта је непрестано оптуживао Републику Српску и Додика персонално. Знамо шта је све направио. Сада се ствари окрећу у супротном смеру, али не постоји јединство у смислу шта учинити. Свакако, више неће остати како јесте, Шмит одлази, чак у неком овом комичном интермецу у коме је он још увек тамо, па и јесте и није или је неки вршилац дужности. Може се рећи да је он сада лажни В.Д. Али, опет, да не би направио неку глупост на своју руку, Американци су му (то је мање-више потврђено), припретили да мирује до свог физичког одласка оданде“, истиче Кецмановић.
Према Кецмановићевим речима, у могућа решења спада и укидање тзв. бонских овлашћења, што је, како каже, кључно. Међутим, онда би се дошло до парадокса да би без бонских овлашћења и Шмит могао да остане у БиХ, јер да није бонских овлашћења, он не би могао да прави хаос који је направио.
„Дакле, ако би дошао неко нов са тим овлашћењима, не би се ништа променило. Али, мање-више постоји сагласност да ће то бити неко привремено решење. Говори се чак о свега неколико месеци, тај би, испада, требало само да спакује кофере и угаси светло у згради ОХР-а у Сарајеву. Наравно, ипак то неће моћи тако, биће неки транзициони рок, али се надамо да неће бити дуг“, објашњава Кецмановић.
Колико ће транзициони рок трајати, какве ће бити надлежности тог, надамо се последњег високог представника и хоће ли се он држати свог изворног мандата који је крајње бениган, питања су која Кецмановић поставља. Сваки даљи останак високог представника у било којој форми води ка разлазу и питање је какав ће тај разлаз бити: плишани као код Чеха и Словака или ће имати неке другачије форме. Ипак, какво год решење да се нађе, биће повољно по Републику Српску, закључује Кецмановић.
Штеточина Шмит
Током свог мандата Кристијан Шмит изазвао је низ политичких и институционалних криза које су у Републици Српској доживљене као директан напад на њен дејтонски положај. Власти Републике Српске, као и Русија и Кина, од првог дана оспоравале су његов легитимитет, подсећајући да никада није потврђен у Савету безбедности УН, што је био случај са свим претходним високим представницима.
Један од највећих сукоба избио је у лето 2023. године, када је Шмит поништио законе које је усвојила Народна скупштина Републике Српске — Закон о непримењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске и закон којим је предвиђено да се одлуке високог представника више не објављују у Службеном гласнику Републике Српске.
Истовремено, наметнуо је измене Кривичног закона БиХ којима је криминализовано непоштовање одлука високог представника. Уведене су одредбе према којима „напад на уставни поредак“ може бити тумачен и „на други противправни начин“, а за неспровођење одлука високог представника предвиђене су затворске казне и забрана обављања политичких функција.
Управо на основу тих измена касније је подигнута оптужница против Милорада Додика и директора Службеног гласника Републике Српске Милоша Лукића, јер су потписали и објавили законе које је Шмит претходно суспендовао.
Процес против Додика прерастао је у једну од највећих политичких и правосудних криза у постдејтонској БиХ. Судски поступак вођен је управо на основу норми које је наметнуо Шмит, а заправо је био покушај политичког уклањања легитимно изабраног председника Републике Српске и дисциплиновања њених институција путем правосуђа.
Шмит је више пута посезао за бонским овлашћењима, суспендовао одлуке институција Републике Српске и мењао правила политичког система без сагласности домаћих актера, што је у Бањалуци протумачено као покушај централизације БиХ и постепеног развлашћивања Републике Српске. Због његових одлука власти Републике Српске више пута су прекидале сарадњу са заједничким институцијама БиХ, упозоравајући да се међународни протекторат претворио у инструмент политичке силе, а не у механизам очувања Дејтонског споразума.
Погледајте и:
