https://sputnikportal.rs/20260531/su-57-sa-dva-pilota-odgovor-rusije-na-ratove-buducnosti-1199630488.html
Су-57 са два пилота: Одговор Русије на ратове будућности
Су-57 са два пилота: Одговор Русије на ратове будућности
Sputnik Србија
Развој двоседних ловаца није новост, већ пракса која деценијама постоји у Русији и свету, а нова верзија Су-57 могла би да постане кључна и за руско ратно... 31.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-31T21:10+0200
2026-05-31T21:10+0200
2026-05-31T21:10+0200
русија
русија – војска и наоружање
су-57
интервју
ростех
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/15/1125145712_0:104:1989:1222_1920x0_80_0_0_f57839c6396f4805a2fe8300010a82aa.jpg
Да ли је појављивање двоседног ловца Су-57 у јавности повезано са повећаним интересовањем наших азијских колега за ову платформу?Почнимо са чињеницом да је стварање двоседних ловаца пракса која постоји већ много деценија, како на глобалном нивоу, тако и у СССР-у и Русији. И раније и сада, друга особа у ловцу сматрана је или инструктором за авионе за обуку и борбену обуку, или оператером наоружања или сложених електронских или радио-техничких система, првенствено за ловце-пресретаче или ловце-бомбардере.На пример, након појаве првих радарских система у авијацији постало је неопходно раздвојити функције управљања летом и откривања циљева помоћу радара. Ловац-пресретач МиГ-31 представља можда најупечатљивији пример како је значајно проширење могућности авионског система условило поделу задатака између чланова посаде.Поред тога, у нашој земљи постоји пракса према којој морнаричка авијација наручује двоседне ловце, уз образложење да су дуги летови изнад воде без оријентира велико оптерећење за летачко особље.Када су у кабини два члана посаде, они могу да се међусобно подржавају и да пружају један другом психолошку помоћ. Због тога су авиони породице Су-30 тражени не само за напредну обуку, већ и за извршавање широког спектра борбених задатака.Било би нетачно повезивати двоседну верзију Су-57 искључиво са интересом страних купаца, такав авион ће наћи примену и у руским Ваздухопловним снагама. Међутим, треба признати да би интересовање, пре свега, Индије, могло убрзати рад на новој верзији. Могућност наставка сарадње са том земљом (под тим подразумевам наставак традиције куповине совјетских и руских борбених авиона) вредна је улагања значајних средстава у двоседни ловац. Очекивало се да ће се такав авион појавити, пре или касније. Међутим, интересовање потенцијалних страних купаца може утицати на одлагање увођења двоседног ловца.Какав утицај би већа кабина могла имати на аеродинамичке перформансе и прикривеност радаром?Одговор је овде прилично једноставан. Ако је реч о школско-тренажним летовима, незнатно повећање ефективне површине расејања (ЕПР) и погоршање аеродинамичких карактеристика неће имати никаквог утицаја, као што ни незнатно повећање масе неће представљати проблем.Ако је реч о мисијама у оквиру којих друга особа у кабини, на пример, управља беспилотним летелицама — такозваним „верним пратиоцима“ — тада се ствара могућност да се летећи командни пункт држи на великој удаљености од средстава противваздухопловне одбране противника. Управо су беспилотне летелице те које морају да обављају најопасније задатке - продирање кроз ваздушну одбрану, суочавање са непријатељским авионима и дронима, ометање, извиђање и тако даље.Чак и ако је двоседни ловац видљив на радару на 10 одсто већем домету од једноседног, то неће повећати ризик, јер ће летећи командни пункт „деловати у тајности“.Наравно, постоји сценарио у којем ће двоседни ловац обављати исте задатке као и једноседни. У том случају, мање погоршање перформанси би било значајно, мада минимално. Међутим, разумемо да ни руске Ваздухопловне снаге ни страни купци не планирају да користе двоседне ловце у било коју другу сврху.Са све већом интеграцијом вештачке интелигенције, колико ће копилот бити неопходан у наредним деценијама? Да ли ће вештачка интелигенција моћи у потпуности да замени људског оператера?Што се тиче ограничења делегирања задатака вештачкој интелигенцији, то је дискутабилно питање. Ни Русија, ни Сједињене Америчке Државе, ни Кина нису донеле коначну одлуку. Верујем да нас етичка питања тренутно спречавају да уклонимо људе из авиона – ко ће сносити одговорност ако вештачка интелигенција погоди цивилну мету?Како показује пракса, велики војни сукоби често потискују питања морала и етике у други план, а у употребу улазе хемијско, биолошко и нуклеарно оружје, јер она омогућавају стицање значајне предности над противником. Сматрам да ће у наредној деценији човек бити потребан пре свега за обуку и усавршавање рада аутоматизованих и интелигентних система, као и, наравно, за параде и аеромитинге. Борбене задатке ће вештачка интелигенција обављати ефикасније.Зашто су само Русија и Кина створиле двоседне ловце пете генерације?Што се тиче двоседних ловаца пете генерације, Сједињене Државе су се ослањале на висок степен аутоматизације. Оперативни концепти који су постојали током развоја Ф-22 и Ф-35 нису захтевали верзију са два седишта.Сматрало се да се задаци обуке могу у потпуности пренети на симулаторе, а да ће човеку у употреби наоружања помагати напредни интелигентни системи авиона. Појава нове концепције „верних пратилаца“ може да промени ту ситуацију. Међутим, важно је да се за преиспитивање ставова о употреби ловаца пете генерације мора стећи реално борбено искуство, и тек на основу њега ће се прилагођавати конструктори авиона и њихових система. Искуство употребе Ф-35 у САД и Израелу већ постоји, али потреба за двоседном верзијом тамо за сада није уочена.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија – војска и наоружање, су-57, интервју, ростех
русија – војска и наоружање, су-57, интервју, ростех
Су-57 са два пилота: Одговор Русије на ратове будућности
Развој двоседних ловаца није новост, већ пракса која деценијама постоји у Русији и свету, а нова верзија Су-57 могла би да постане кључна и за руско ратно ваздухопловство и за страна тржишта, саопштио је у интервјуу за Спутњик извршни директор агенције „Авиапорт“ Олег Пантелејев.
Да ли је појављивање двоседног ловца Су-57 у јавности повезано са повећаним интересовањем наших азијских колега за ову платформу?
Почнимо са чињеницом да је стварање двоседних ловаца пракса која постоји већ много деценија, како на глобалном нивоу, тако и у СССР-у и Русији. И раније и сада, друга особа у ловцу сматрана је или инструктором за авионе за обуку и борбену обуку, или оператером наоружања или сложених електронских или радио-техничких система, првенствено за ловце-пресретаче или ловце-бомбардере.
На пример, након појаве првих радарских система у авијацији постало је неопходно раздвојити функције управљања летом и откривања циљева помоћу радара. Ловац-пресретач МиГ-31 представља можда најупечатљивији пример како је значајно проширење могућности авионског система условило поделу задатака између чланова посаде.
Поред тога, у нашој земљи постоји пракса према којој морнаричка авијација наручује двоседне ловце, уз образложење да су дуги летови изнад воде без оријентира велико оптерећење за летачко особље.
Када су у кабини два члана посаде, они могу да се међусобно подржавају и да пружају један другом психолошку помоћ. Због тога су авиони породице Су-30 тражени не само за напредну обуку, већ и за извршавање широког спектра борбених задатака.
Било би нетачно повезивати двоседну верзију Су-57 искључиво са интересом страних купаца, такав авион ће наћи примену и у руским Ваздухопловним снагама. Међутим, треба признати да би интересовање, пре свега, Индије, могло убрзати рад на новој верзији.
Могућност наставка сарадње са том земљом (под тим подразумевам наставак традиције куповине совјетских и руских борбених авиона) вредна је улагања значајних средстава у двоседни ловац. Очекивало се да ће се такав авион појавити, пре или касније. Међутим, интересовање потенцијалних страних купаца може утицати на одлагање увођења двоседног ловца.
Какав утицај би већа кабина могла имати на аеродинамичке перформансе и прикривеност радаром?
Одговор је овде прилично једноставан. Ако је реч о школско-тренажним летовима, незнатно повећање ефективне површине расејања (ЕПР) и погоршање аеродинамичких карактеристика неће имати никаквог утицаја, као што ни незнатно повећање масе неће представљати проблем.
Ако је реч о мисијама у оквиру којих друга особа у кабини, на пример, управља беспилотним летелицама — такозваним „верним пратиоцима“ — тада се ствара могућност да се летећи командни пункт држи на великој удаљености од средстава противваздухопловне одбране противника. Управо су беспилотне летелице те које морају да обављају најопасније задатке - продирање кроз ваздушну одбрану, суочавање са непријатељским авионима и дронима, ометање, извиђање и тако даље.
Чак и ако је двоседни ловац видљив на радару на 10 одсто већем домету од једноседног, то неће повећати ризик, јер ће летећи командни пункт „деловати у тајности“.
Наравно, постоји сценарио у којем ће двоседни ловац обављати исте задатке као и једноседни. У том случају, мање погоршање перформанси би било значајно, мада минимално. Међутим, разумемо да ни руске Ваздухопловне снаге ни страни купци не планирају да користе двоседне ловце у било коју другу сврху.
Са све већом интеграцијом вештачке интелигенције, колико ће копилот бити неопходан у наредним деценијама? Да ли ће вештачка интелигенција моћи у потпуности да замени људског оператера?
Што се тиче ограничења делегирања задатака вештачкој интелигенцији, то је дискутабилно питање. Ни Русија, ни Сједињене Америчке Државе, ни Кина нису донеле коначну одлуку. Верујем да нас етичка питања тренутно спречавају да уклонимо људе из авиона – ко ће сносити одговорност ако вештачка интелигенција погоди цивилну мету?
Како показује пракса, велики војни сукоби често потискују питања морала и етике у други план, а у употребу улазе хемијско, биолошко и нуклеарно оружје, јер она омогућавају стицање значајне предности над противником. Сматрам да ће у наредној деценији човек бити потребан пре свега за обуку и усавршавање рада аутоматизованих и интелигентних система, као и, наравно, за параде и аеромитинге. Борбене задатке ће вештачка интелигенција обављати ефикасније.
Зашто су само Русија и Кина створиле двоседне ловце пете генерације?
Што се тиче двоседних ловаца пете генерације, Сједињене Државе су се ослањале на висок степен аутоматизације. Оперативни концепти који су постојали током развоја Ф-22 и Ф-35 нису захтевали верзију са два седишта.
Сматрало се да се задаци обуке могу у потпуности пренети на симулаторе, а да ће човеку у употреби наоружања помагати напредни интелигентни системи авиона. Појава нове концепције „верних пратилаца“ може да промени ту ситуацију. Међутим, важно је да се за преиспитивање ставова о употреби ловаца пете генерације мора стећи реално борбено искуство, и тек на основу њега ће се прилагођавати конструктори авиона и њихових система.
Искуство употребе Ф-35 у САД и Израелу већ постоји, али потреба за двоседном верзијом тамо за сада није уочена.
