00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
29 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Европски парламент тражи затварање Спутњика и РТ Балкана, поново условљава Србију Косовом

© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијомЕвропски парламент
Европски парламент - Sputnik Србија, 1920, 02.06.2026
Пратите нас
Европски парламент, односно известилац Тонино Пицула, у новом нацрту извештаја о Србији оштро је критиковао Спутњик и РТ Балкан, оптуживши их да шире „проруске наративе и дезинформације“ широм Западног Балкана и да заобилазе европске санкције Русији.
У нацрту текста који ће сутра бити представљен Одбору за спољне послове (АФЕТ) наводи се да су значајно успорене реформе у Србији које су везане за ЕУ, а подсећа да „нормализација односа са Косовом и спровођење обавеза из дијалога Београд–Приштина остају саставни део европске перспективе“.
„Важно је конструктивно ангажовање власти и Косова и Србије како би се постигао свеобухватни, правно обавезујући споразум о нормализацији, заснован на међусобном признавању и у складу са међународним правом. Позивају се и Косово и Србија да спроведу Бриселски и Охридски споразум, укључујући оснивање Заједнице општина са српском већином и укидање противљења Србије чланству Косова у регионалним и међународним организацијама“, наводи се у тексту у којем се користе и конструкције „нормализација са Републиком Косово“.
Србија се „позива да заузме активнији приступ у борби против порицања ратних злочина и историјског ревизионизма, посебно у вези са ратовима у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову“.
Подсећа се да је подршка из Плана реформи и раста условљена поштовањем ефикасних демократских механизама, те се додаје да је у јануару 2026. године Европска комисија ипак одобрила прво исплаћивање средстава Србији и позива ЕК да објасни како су предуслови испуњени.

Србија на мети критика због руских енергената

У тексту се помиње и Нафтна индустрија Србије и преговори о продаји руског удела, уз коментар да се „примећује политички осетљив развој догађаја у вези са трансформацијом власничке структуре“. Србија је на мети критика јер је „и даље зависна од руских енергената“, те се помиње да је склопљен и нови гасни аранжман са Москвом.
У тексту, који је допуњаван амандманима, „осуђују се блиске везе и продубљивање партнерства Србије са Русијом, што изазива забринутост око њене стратешке оријентације и поткопава кредибилан пут ка чланству у ЕУ“. Како наводе, „европски пут Србије захтева јасан стратешки избор“, а „политика балансирања између Европске уније и других геополитичких актера неспојива је са политичким поверењем које се очекује од земље кандидата“.
Такође, Европски парламент је „дубоко забринут“ због инвестиција Русије и Кине у Србију и, како наводе, њиховог „растућег утицаја на политичке и економске процесе у региону“. Осуђује се посета министра економског развоја Руске Федерације Максима Решетњикова и позива се на хитно затварање Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, прекид сваке војне сарадње са Русијом.

Забринутост због јачања Војске Србије

У документу се говори о забринутости због јачања Војске Србије, помиње се „непријатељска реторика према суседним земљама“, али се не помиње војни савез Приштине, Тиране и Загреба. Смета и сарадња са Кином, те набавка кинеских балистичких ракета, због којих нас је премијер Хрватске Андреј Пленковић тужио НАТО-у, а део јавности је ове ракете назвао „загрепчанке“.
Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је у фебруару антируску резолуцију о Украјини, а без подршке Кине и САД, док је Србија била уздржана. ЕП и то спочитава. Смета и што Србија има статус посматрача у ОДКБ-у, наводи се да би преговори о приступању ЕУ са Србијом требало да напредују тек када се званични Београд усклади са санкцијама ЕУ против Русије.
Такође, Србија се позива да додатно усклади своју визну политику са ЕУ.

Позив да се обустави емитовање Спутњика и РТ Балкана

У тексту се говори да је ЕП „забринут због уредничких промена у медијима“ и осуђује повећани притисак на преостале „независне медијске емитере“, а истовремено се изражава негодовање због „континуираног деловања РТ Балкан и Спутњика“ који се, гледано кроз бриселске наочаре, користе за ширење „проруских наратива и дезинформација широм региона Западног Балкана“.
Наводи се да се ови медији „користе за заобилажење европских санкција Русији“, српски власти позивају да се супротставе наводним хибридним претњама и да се у потпуности ускладе са одлуком о обустави емитовања Спутњика и РТ-а.
У резолуцији се помиње да је Србија и даље „кључно бојно поље за кампању дезинформација“ које, како тврде, наводно воде Русија и Кина и подвлачи се да РТ Балкан и Спутњик слободно раде у Србији и имају „значајан утицај на обликовање антиевропских и антидемократских наратива и њихово ширење по региону“.

О студентским протестима

Одбацују се тврдње српских званичника да су ЕУ и неке од њених држава чланица биле укључене у организовање студентских протеста, од новембра 2024, како би покренуле „обојену револуцију“. Изражава се „забринутост због продубљивања политичке кризе у Србији у контексту масовних протеста“.
Примећује се да још трају истраге везане за урушавање надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 2024. године и изражава се жаљење што није постигнут значајан напредак. Верује се да је најбољи начин за решавање политичке кризе у Србији спровођење слободних и поштених избора и позива се на потпуно спровођење свих препорука ОДИХР-а. Помињу и да су на локалним изборима 29. марта пријављени инциденти.
У извештају се помињу и измене правосудних закона које су, како кажу, „озбиљан корак уназад на путу Србије ка приступању ЕУ“. Подсетимо, после усвајања измена, послате су на процену Венецијанској комисији, те ће на основу мишљења бити кориговане.
Европски парламент понавља подршку основном праву свих грађана Србије, укључујући студенте, да слободно изражавају мишљење и мирно протестују, осуђује нападе на демонстранте, те позива на хитне, непристрасне и транспарентне истраге свих навода о непотребној и несразмерној употреби силе и незаконитом надзору демонстраната. Констатују да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и даље не функционише и позивају власт да поштује аутономију Универзитета.
Међу најлицемернијим „чињеницама“ је она у којој се позива српска влада да осигура једнака права за хрватску мањину у Србији као што их, како кажу, српска мањина ужива у Хрватској.
Европски парламентарци осуђују и коришћење Српске православне цркве као продужетка српског утицаја широм региона и позивају верске вође у земљи да „промовишу поруке које подстичу добросуседске односе и разумевање међу различитим земљама и религијама у региону“.
Наводе и да реторика о „српском свету“ не доприноси побољшању односа са лажном државом. Помињу и „угрожена“ права Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи.
Познато је да резолуције Европског парламента нису обавезујуће, али су јасан показатељ става одређених политичких кругова у Бриселу према Србији. Текст резолуције је нов, али су „конструкције“ старе и већ виђене из пера Тонина Пицуле, уз подршку већине европарламентараца. Могуће је да ће овај нацрт пре усвајања бити делимично измењен, али се његова суштина неће мењати.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала