https://sputnikportal.rs/20260602/reditelj-i-scenarista-boro-draskovic-dobitnik-zlatnog-pecata-jugoslovenske-kinoteke-1199882098.html
Редитељ и сценариста Боро Драшковић добитник „Златног печата“ Југословенске кинотеке
Редитељ и сценариста Боро Драшковић добитник „Златног печата“ Југословенске кинотеке
Sputnik Србија
Великан српске и југословенске кинематографије, филмски, телевизијски и позоришни редитељ, сценариста, теоретичар и професор Боро Драшковић овогодишњи је... 02.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-02T15:52+0200
2026-06-02T15:52+0200
2026-06-02T15:52+0200
култура
култура
култура – вести
југословенска кинотека
златни печат
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/04/1186467154_0:1:3637:2047_1920x0_80_0_0_3ce137a95e4a4351fc19c4ee509da9c8.jpg
Признање ће Бори Драшковићу бити уручено традиоционално на Дан Југословенске кинотеке, 6. јуна, а пре тога, 4. и 5. јуна, биће приказан и циклус филмова овог редитеља, који обухвата остварења: „Хороскоп“ (1969), „Нокаут“ (1971), „Усијање“ (1979), „Живот је леп“ (1985) и „Вуковар, једна прича“ (1994).„Решили смо да одамо признање овом великану, који је у својих пет филмова остварио врхунске резултате у нашој кинематографији. Драшковић је човек који је често приказивао насиље и конфликтне ситуације, али увек с дубоком хуманистичком поруком љубави међу људима. Он је једна ренесансна личност и мислим да је заиста заслужио ову награду“, истакао је Александар Ердељановић на конференцији за новинаре.28. Фестивал нитратног филмаНа Дан Југословенске кинотеке традиционално ће бити отворен и Фестивал нитратног филма, на којем ће до 15. јуна бити приказано 58 остварења из 23 националне кинематографије. Током отварања фестивала биће обележено и 130 година од прве филмске пројекције у Србији и на Балкану.На отварању фестивала публика ће моћи да погледа филм „Убиство српске краљевске породице“ из 1903. године, први страни филм о Србији и српском народу.„Реч је о филму који је снимио Лисјен Нонгије за компанију 'Пате'. Он је био изгубљен деценијама, више од сто година, никада раније није био приказан у Србији, јер је снимљен два дана после Мајског преврата. Односи се на убиство српског краљевског пара Александра Обреновића и Драге Машин Обреновић. Описује сурови догађај који је узбуркао Европу, а заснован је на првим вестима и гласинама о томе“, навео је Ердељановић.Филм траје два минута и припада жанру „лажних актуелности“, а пронађен је сасвим случајно пре неколико година у Шпанској кинотеци.„Филм је приказиван свуда у Европи и свуда је доживљавао велики успех, зато што се у то време у Србији дешавала смена династија. Обреновићи су заувек отишли у историју, а заменили су их њихови вечни такмаци Карађорђевићи“, истакао је Ердељановић.На отварању фестивала биће приказан и филм „Лимијер. Авантура почиње“ који сведочи о почецима кинематографије и уласку Француске и света у 20. век.„Кратке филмове браће Лимијер објединио је један од највећих стручњака за кинематографију Тијери Фремо, човек који је славан по томе што је селектор Канског фестивала и Фестивала архивског филма у Лиону. Он је у овом филлму прикупио 108 рестаурисаних филмова браће Лимијер, који изузетно изгледају, покрио их фантастичном класичном музиком и својим духовитим коментарима“, навео је Ердељановић.Међу остварењима која обухвата овогодишњи Фестивал нитратног филма су и: „Цена издаје / Јудин новац“ Виктора Шестрема из 1915. године, „Демонова маска / Црна недеља“ (1960) Марија Баве, инспирисан Гогољевом приповетком „Виј“, „Дивне лажи Нине Петровне“ (1929) Ханса Шварца, „Град се брани“ (1951) Пјетра Ђермија, према сценарију Федерика Фелинија и Тулија Пинелија, „Мој син“ (1928) Евгенија Червјакова, „Сестре из Гиона“ (1936) Кењија Мизогучија, „Тутанкамон“ (1929) Рејмонда Дендија, „Успон Луја Четрнаестог“ (1966) Роберта Роселинија и многа друга.Ердељановић је додао да ће на затварању фестивала бити приказан филма Луиса Буњуела „Река и смрт“ из 1954. године, који је добијен захваљујући сарадњи с партнерима из Мексика.„Филм има врло занимљиву тему крвне освете, која је позната и нама, а у њему се појављује тадашња велика звезда мексичког филма, која је била наша гошћа својевремено и добитник 'Златног печата', Колумба Домингес“, навео је Ердељановић.Биће приказан и традиционални програм „Други о нама – Ми о себи“, који обухвата филмове о Србији и Југославији, махом снимљене пре Другог светског рата. Публика ће бити у прилици да види филмове из колекције Горана Бараћа, као и филмове Ђорђа Васиљевића.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
култура, култура – вести, југословенска кинотека, златни печат
култура, култура – вести, југословенска кинотека, златни печат
Редитељ и сценариста Боро Драшковић добитник „Златног печата“ Југословенске кинотеке
Великан српске и југословенске кинематографије, филмски, телевизијски и позоришни редитељ, сценариста, теоретичар и професор Боро Драшковић овогодишњи је добитник награде „Златни печат“, саопштио је в. д. директора Југословенске кинотеке Александар Ердељановић.
Признање ће Бори Драшковићу бити уручено традиоционално на Дан Југословенске кинотеке, 6. јуна, а пре тога, 4. и 5. јуна, биће приказан и циклус филмова овог редитеља, који обухвата остварења: „Хороскоп“ (1969), „Нокаут“ (1971), „Усијање“ (1979), „Живот је леп“ (1985) и „Вуковар, једна прича“ (1994).
„Решили смо да одамо признање овом великану, који је у својих пет филмова остварио врхунске резултате у нашој кинематографији. Драшковић је човек који је често приказивао насиље и конфликтне ситуације, али увек с дубоком хуманистичком поруком љубави међу људима. Он је једна ренесансна личност и мислим да је заиста заслужио ову награду“, истакао је Александар Ердељановић на конференцији за новинаре.
28. Фестивал нитратног филма
На Дан Југословенске кинотеке традиционално ће бити отворен и Фестивал нитратног филма, на којем ће до 15. јуна бити приказано 58 остварења из 23 националне кинематографије. Током отварања фестивала биће обележено и 130 година од прве филмске пројекције у Србији и на Балкану.
„Реч је о филмовима свих жанрова, чини ми се да нема само вестерна. Ове године ћемо имати највећи број гостију, чак негде око 40, из 18 земаља. Када је реч о програму, највећи број филмова ће имати премијерну пројекцију код нас. У питању су филмови који су дуго били изгубљени, који су велики раритети, или филмови којима су недавно рађене дигиталне рестаурације. То су ремек-дела редитеља попут Евгенија Бауера, Виктора Шестрема, Роберта Роселинија, Луиса Буњуела, Пјетра Ђермија, Кењија Мизогучија и других“, истакао је Ердељановић.
На отварању фестивала публика ће моћи да погледа филм „Убиство српске краљевске породице“ из 1903. године, први страни филм о Србији и српском народу.
„Реч је о филму који је снимио Лисјен Нонгије за компанију 'Пате'. Он је био изгубљен деценијама, више од сто година, никада раније није био приказан у Србији, јер је снимљен два дана после Мајског преврата. Односи се на убиство српског краљевског пара Александра Обреновића и Драге Машин Обреновић. Описује сурови догађај који је узбуркао Европу, а заснован је на првим вестима и гласинама о томе“, навео је Ердељановић.
Филм траје два минута и припада жанру „лажних актуелности“, а пронађен је сасвим случајно пре неколико година у Шпанској кинотеци.
„Филм је приказиван свуда у Европи и свуда је доживљавао велики успех, зато што се у то време у Србији дешавала смена династија. Обреновићи су заувек отишли у историју, а заменили су их њихови вечни такмаци Карађорђевићи“, истакао је Ердељановић.
На отварању фестивала биће приказан и филм „Лимијер. Авантура почиње“ који сведочи о почецима кинематографије и уласку Француске и света у 20. век.
„Кратке филмове браће Лимијер објединио је један од највећих стручњака за кинематографију Тијери Фремо, човек који је славан по томе што је селектор Канског фестивала и Фестивала архивског филма у Лиону. Он је у овом филлму прикупио 108 рестаурисаних филмова браће Лимијер, који изузетно изгледају, покрио их фантастичном класичном музиком и својим духовитим коментарима“, навео је Ердељановић.
Међу остварењима која обухвата овогодишњи Фестивал нитратног филма су и: „Цена издаје / Јудин новац“ Виктора Шестрема из 1915. године, „Демонова маска / Црна недеља“ (1960) Марија Баве, инспирисан Гогољевом приповетком „Виј“, „Дивне лажи Нине Петровне“ (1929) Ханса Шварца, „Град се брани“ (1951) Пјетра Ђермија, према сценарију Федерика Фелинија и Тулија Пинелија, „Мој син“ (1928) Евгенија Червјакова, „Сестре из Гиона“ (1936) Кењија Мизогучија, „Тутанкамон“ (1929) Рејмонда Дендија, „Успон Луја Четрнаестог“ (1966) Роберта Роселинија и многа друга.
Ердељановић је додао да ће на затварању фестивала бити приказан филма Луиса Буњуела „Река и смрт“ из 1954. године, који је добијен захваљујући сарадњи с партнерима из Мексика.
„Филм има врло занимљиву тему крвне освете, која је позната и нама, а у њему се појављује тадашња велика звезда мексичког филма, која је била наша гошћа својевремено и добитник 'Златног печата', Колумба Домингес“, навео је Ердељановић.
Биће приказан и традиционални програм „Други о нама – Ми о себи“, који обухвата филмове о Србији и Југославији, махом снимљене пре Другог светског рата. Публика ће бити у прилици да види филмове из колекције Горана Бараћа, као и филмове Ђорђа Васиљевића.
