https://sputnikportal.rs/20260602/rusko-trziste-i-dalje-magnet-za-zapadne-kompanije-olivera-ikodinovic-1199881351.html

Руско тржиште и даље магнет за западне компаније

Руско тржиште и даље магнет за западне компаније

Sputnik Србија

Упркос актуелним политичким тензијама и санкцијама, западне компаније би у будућности могле би да се врате на огромно руско тржиште, вођене пре свега... 02.06.2026, Sputnik Србија

2026-06-02T21:47+0200

2026-06-02T21:47+0200

2026-06-02T21:47+0200

русија

русија

русија – политика

русија – економија

русија – друштво

анализе и мишљења

европска унија (еу)

запад

санкције

стране компаније

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/05/1197729668_0:0:3395:1910_1920x0_80_0_0_7c8e4c1aade99aaab11a2352170fca17.jpg

Након почетка руске Специјалне војне операције у Украјини, 2022. године, стотине западних компанија је остало у Русији, мада су неке и напустиле руско тржиште. У руским пословним круговима сматрају да са „пријатељским компанијама из непријатељских земаља“ треба поступати пажљиво.Они који су остали наставили су да послују и остварују милијарде профита у Русији, док су они који су се повукли претрпеле велике губитке. Процењује да су компаније које су отишле изгубиле и до 400 милијарди евра прихода до почетка 2026. године.Најновије истраживање Руско-немачке спољнотрговинске палате је показало да упркос санкцијама, логистичким проблемима и отежаним међународним плаћањима, већина европских (пре свега немачких) компанија које су остале у Русији не намерава да напусти руско тржиште.И поред тога што очекују погоршање економске ситуације у Русији у другој половини године, инвеститори који су остали у земљи виде потенцијал раста у руском ИТ сектору, агроиндустријском комплексу и енергетици.Мотиви страних менаџера се у истраживању објашњавају њиховом жељом да не препусте свој део руског тржишта пре свега кинеским компанијама.Према његовим речима, компаније које се једном учврсте на одређеном тржишту тешко се повлаче са њега. Он такође истиче да су санкције пре свега политичко питање, док ће бизнис, вођен интересом и профитом, увек настојати да пронађе начине да их заобиђе и настави пословање.Бељајев сматра да европске компаније, посебно немачке, временом могу утицати на политичаре у својим земљама да промене однос према санкцијама, јер им је важније да задрже тржиште и профит него да трпе дугорочна ограничења.Политика „гуши“ економијуМеђутим, политиколог Јуриј Светов објашњава да је бизнис по природи усмерен на профит и стабилност, али оцењује да политика и идеологија данас имају примат над економијом, па пословне одлуке компанија више не зависе само од профита, већ од геополитичких односа и државних политика.Он подсећа да су многе западне компаније годинама успешно пословале у Русији и изградиле производне и логистичке ланце, али су због политичких одлука и санкција напустиле руско тржиште, иако је то за њих економски неповољно, чиме су изгубиле раније стечене позиције и користи.„Наш председник Путин је више пута рекао да ми нисмо протеривали никакав бизнис из Русије — ни амерички, ни енглески, ни француски, ни немачки. Они су отишли сами. Ако желе да се врате - нека се врате, али услови повратка ће бити другачији и за повратак на руско тржиште мораће да се плати. У том смислу, они се брину да ће Кина, која има огроман инвестициони потенцијал, заузети њихово место. Али, сами су одустали”, каже Светов.Он критикује ситуацију у којој су политичке одлуке изнад економије у међународним односима. Као пример наводи разговор Марије Захарове са јапанским новинарима, где се поставља питање зашто јапанске авио-компаније не користе руски ваздушни простор, иако би им то скратило летове и било економски исплативије. Јапанска страна то објашњава санкцијама Организације међународног цивилног ваздухопловства (ИКАО), док неке друге земље, попут Кине и даље користе руски ваздушни простор, игноришући те исте санкциј и тиме стичу предности.Светов као пример наводи и Финску, за коју тврди да је након дугогодишњих економских, културних и научних веза са Русијом, те везе прекинула због политичких одлука Европске уније. Последица тога је одлазак финских компанија са руског тржишта и економски губици, посебно у индустрији која се ослањала на руску сировинску базу, као што је дрвна индустрија и производња намештаја.Помиње и Сајменски канал, историјски пловни пут чији део Финска „изнајмљује“ од Русије. Иако постоји могућност коришћења канала, он се, према тврдњи Светова, не користи због политичких одлука финске стране, иако би то било економски оправдано.Дакле многе узајамно корисне економске везе се прекидају или не користе због политичких одлука, чиме се, по мишљењу саговорника, наносе економске штете и губи практична корист.„У томе је суштина. Док не буде политичке воље све друго су празне приче, намере и жеље. Почиње Петербуршки економски форум и очекује се долазак великог броја делегација и видећемо да ли ће бити конкретних помака или само лепих жеља“, каже Светов.Он оцењује да амерички бизнис може да утиче на политику, за разлику од Европе где бизнис нема довољан утицај на политичке одлуке.„Током Трампове предизборне кампање, Бајден је показивао непријатељство према Кини, проглашавао је Кину главним непријатељем, а онда су један за другим почели да посећују Кинуе — Маск, Гејтс, Тил и други представници великог америчког бизниса, пре свега иновативног. Они су говорили Трампу да треба нормализовати односе са Кином. Пословни свет је одиграо огромну улогу у томе што је Трамп коначно посетио Кину у мају. Сви они су га пратили на том путовању и доказали је непријатељство САД са Кином у економском сектору штети њиховом бизнису и САД. И уз све потешкоће они су нашлиу начине да постигну договоре са Кином“, наводи Светов.Насупрот томе, он сматра да се европски политичари не обазиру довољно на ставове бизниса, што доводи до тога да компаније саме доносе одлуке које нису увек у њиховом економском интересу.Као пример наводи компанију „Икеа", која је својевољно напустила руско тржиште због чега је претртпела економске губитке.Светов износи став да су компаније које су отишле из Русије након 2022. године изгубиле велико тржиште, могућности и предности које су имале, али да је то њихова одлука за коју плаћају цену.„Немачка губи зато што је одустала од руског гаса — то је њихов проблем. Нека они рачунају те губитке. Шта ми с тим имамо? Да се радујемо туђим проблемима? Нама није стало да њима буде лоше, нама је свеједно. Сада је најважније да се обнављају нормални односи унутар Европе, између различитих земаља, без идеолошких и политичких убеђења. И нека они сами процене да ли им се исплати повратак компанија на руско тржиште. Ако им се исплати — нека се врате, а ми ћемо видети да ли је то нама потребно“, каже Светов.Европски бизнис се враћа у РусијуРуски тржишни потенцијал је велики и историјски је био снажно повезан са западном Европом, посебно Немачком, наводи Бељајев. Због тога су западноевропске компаније које су пословале у Русији и повукле се са тог тржишта изгубиле значајан део прихода.Да ли ће се вратити? Масовно — тешко.Поред енергетике, важна је и високотехнолошка индустрија, где посебно Немачка и Француска имају технологије које су атрактивне руском тржишту. То су области које доносе профит, што је главни мотив за компаније и њихов долазак на руско тржиште, додаје експерт.Према његовим речима, то су пре свега компаније повезане са информационим и дигиталним технологијама и роботиком.„Али овде се јавља још једно ограничење - после свих догађаја које смо доживели у протеклих четири - пет година, то су питања безбедности и технолошког суверенитета. Док су раније наша врата била потпуно отворена за стране компаније које долазе и раде овде, након ових догађаја – санкција, актуелних догађаја на Блиском истоку и свих осталих – сада се поставља ригорознија питања технолошког суверенитета и безбедности у најширем смислу. Дакле, овде ће морати да раде у другачијем законодавном оквиру и у другачијој пословној клими. Док су раније то била једноставно отворена врата, сада ће услови за повратак бити строжи“, закључио је Бељајев.

https://sputnikportal.rs/20260601/ceka-se-zvanican-odgovor-na-ucenu-srbija-ne-uvodi-rusima-ni-sankcije-ni---vize-1199855710.html

сад

кина

2026

Вести

sr_RS

русија, русија – политика, русија – економија, русија – друштво, анализе и мишљења, европска унија (еу), запад, санкције, стране компаније, свет, свет – економија, свет – политика, сад, кина