Стартовао „Балкански дијалог“, а Руски дом добио млађег брата – Рагуза хаб
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
У Србији већ деценијама ради Руски дом, али сада је српска омладина добила центар који је више прилагођен њиховим интересовањима и потребама – Рагуза хаб, рекао је представник амбасаде Русије у Београду Александар Конањихин на отварању скупа „Балкански дијалог 2026“.
На четвородневнпој конференцији учествује више од 30 младих стручњака, истраживача, представника државних и друштвених структура, новинара и аналитичара из Русије и балканских земаља.
Уводну реч на отварању радног дела манифестације су, пред Конањихина, одржали извршни директор Фонда „Горчаков“ Леонид Драчевски, еминентни руски стручњак за Балкан Катарина Ентина и оснивач и директор „Рагузе“ Владан Грбовић.
Драго ми је и радујем се отварању овог центра, јер је то управо оно што нам је недостајало. Имали смо затворени део аудиторијума, то су били сви они млађи од 40 година и слаба тачка нам је била омладина. Драго ми је што је овакав центар отворен и помагаћемо га како и колико год можемо, рекао је Конањихин.
Програми за српску омладину
Осим питања политике, привреде, економије Србије и Балкана, како је рекао, посебну пажњу треба посветити образовним програмима за српску омладину.
Кад је реч о српско-руским односима, познавање историје нам помаже да их боље разумемо и да схватимо, чему треба посветити више пажње. Можемо организовати конференције, округле столове и сличне формате јер имамо предаваче који на српском могу говорити о овим темама, рекао је он и додао да су у хаб добродошли сви које та питања интригирају.
Конањихин је као врло битну ставку истакао добро познавање руског језика, јер без њега, како је рекао, нема ни разумевања финеса и нијанси размишљања и дешавања у Русији.
Обратите пажњу на квалитетно изучавање руског језика. Руски дом пружа многе могућности у овом погледу. Ту можете и да слушате предавања о општој историји, међународној политици и нашим међусобним односима. Ове могућности нису постојале пре само две године. Немојте се устручавати, приђите и питајте шта год вас занима, поручио је он.
Рагуза хаб, отварање ,,Балканског дијалога 2026"
© Sputnik / Милица Тркља / Рагуза хаб, отварање ,,Балканског дијалога 2026"
Ширење програма
Извршни директор Фонда „Горчаков“ Леонид Драчевски рекао је да је отварање „Рагузе“ јединствена могућност и изузетна платформа за стицање знања и искуства.
Ми у „Горчакову“ имамо месечна стажирања где омладина долази да учи. Прво смо били фокусирани на политичке науке, али смо схватили да, иако је сјајно што имамо људе који ће нам говорити како се најпаметније живи, ипак треба да имамо људе који чине основу сваког друштва – инжењере, лекаре, учитеље. Сада имамо различите специјализације и струке, а сарађујемо и са различитим високошколским установама, рекао је Драчевски уз оцену да ово прилика и српска омладина то искористи.
Учите од паметних људи
Оснивач и директор „Рагузе“ Владан Грбовић причао је о досадашњим, али и плановима за будућност. Пре две или три године он је исто био учесник оваквих програма, док се сада направило неколико искорака.
Данас Рагуза има званични простор у којем се могу оргнаизовати догађаји попут „Балканског дијалога“. Ви сте данас наши први гости, односно гости нашег првог пројекта од како смо се синоћ отворили и желим да вам пожелим срећу. Учите од ових паметних људи, али размишљајте и шта бисмо могли да радимо заједно у будућности, закључио је Грбовић.
Рагуза хаб, отварање ,,Балканског дијалога 2026"
© Sputnik / Милица Тркља / Рагуза хаб, отварање ,,Балканског дијалога 2026"
Три блока конференције
Стручњак за Балкан и професор Националног универзитета Високе школе економије Катарина Ентина објаснила је да се програм „Балкански дијалог 2026“ дели на три кључна тематка блока једнаке важности не само за Србију и Русију, већ и за остатак региона југоисточне Европе.
Посматрано у ужим границама, овај простор спаја различите политичке процесе, сличности, модерне изазове и начине формирања медијског простора. Данашњи дан посвећен је енергетици. Други дан посвећен је војним процесима – геополитика диктира развој и у Балкану и у свету, а ми ћемо разматрати шта се заиста дешава на Балкану, колико он подлеже војно-стратешкој опасности и колико је могуће да се измени ситуација. Последњи блок одржаће се у петак и тада ће се обрађивати руско-српски медијски односи, рекла је она.
Централна тема „Балканског дијалога – 2026“ је енергетска безбедност, трансформација војно-политичких савеза и развој медијског простора на Балкану. Учесници, између осталог, разматрају перспективе енергетског развоја земаља Југоисточне Европе, питања енергетске транзиције, улогу атомске енергетике и нове маршруте испорука енергената.
Још један важан блок су питања безбедносит, где експерти дискутују о изменама војно-политичке инстрастуктуре региона, утицају процесна на Јужном Кавказу и на Блиском истоку на Балкан, као и нове технолошке изазове у сфери безбедности.
Посебан тематски блок посвећен је медијима, где ће бити речи о њиховој улози у формирању расположења у друштву и конфликтиних наратива, специфичностима балканског медијског простора и механизмима формирања и очувања аудиторијума у условима дигиталне конкуренције.
Погледајте и:
