Америка окреће леђа лажној држави: Најмања подршка Вашингтона Приштини – од пада Берлинског зида
© Sputnik / Igor Naimushin
Пратите нас
Не изненађује што државни секретар САД Марко Рубио каже да улазак лажне државе Косово у НАТО није на дневном реду Алијансе, из два разлога. Први је тај што четири земље чланице не признају лажно Косово и не би гласале за његов пријем, а други је што се сама америчка администрација дистанција од НАТО, каже за Спутњик политиколог Александар Павић.
Поред оцене Рубија, недавно је и заменик помоћника генералног секретара НАТО Кевин Хамилтон е изјавио да за тзв. Косово нема места у Алијанси.
Трампова администрација није фан Приштине
Павић подсећа да скоро сваког дана може да се чује порука или изјава званичника, од Доналда Трампа преко Пита Хегсета, Рубија и Џеј Ди Венса, да је НАТО или превазиђен или да није био ту када је Америци био потребан, те да ће морати да преиспитају међусобне односе.
Сама Америка више није фан НАТО. Када кажем Америка, мислим на Белу кућу, јер је Конгрес још увек пун људи који су на јаслама разних лобија, поготово војно-индустријског комплекса. Међутим, Бела кућа се дефинитивно дистанцира од НАТО на различите начине, рекао је Павић за Спутњик.
Он овако коментарише изјаву Рубија, али и оцену бившег америчког амбасадора у Приштини Џефрија Ховенијера да је углед Приштине у Вашингтону претрпео озбиљан ударац у последњих 16 месеци. На то се надовезује и чињеница да у последњој серији предлога нових амбасадора у региону нема кандидата за тај положај у Приштини.
Оно што се са сигурношћу може констатовати, истиче Павић, јесте да је ова администрација најмање наклоњена лажној држави Косово од свих администрација не само после 5. октобра, него чак и после пада Берлинског зида.
Ово шта је Стејт департмент рекао одјек је управо тога. Ова администрација није фан ни Куртија ни лажне државе Косово, али неће они уместо нас да враћају Косово. То можемо само ми да радимо, међутим, важно је да знамо какве су међународне околности. Док је Трампова администрација ту, неће се поновити 1999. година. То треба да знамо и да узмемо у обзир у нашим будућим националним калкулацијама.
Једина константа Албанаца је тлачење Срба
Што се тиче тога хоће ли овакав став Вашингтона утицати на понашање Приштине, односно косовско-албанских сепаратиста, да ли ће више или мање агресивно гурати своју политику истребљења Срба, Павић сматра да то, на жалост, уопште неће утицати на њих.
Њихов идентитет је саздан на буквалном истребљењу Срба. Они су зато и направљени – створени су у лабораторији Аустро-Угарске, направљен им је и јединствен језик и писмо. О томе је историчар Теодора Толева сведочила на основу аустријских архива. Албанци су ту да испуне тај задатак – да буду бедем против Срба, против православља, да нас држе што даље од мора и да нас очисте са Косова и Метохије. То може да се промени само када их будемо војно поразили. Дефинитивно, истиче Павић.
До тада ће Турска наставити да их наоружава, то је сигурно. Један део америчких лобија, који је послао два конгресмена на Косово и Метохију пре неколико недеља, наставиће да гура политику албанског наоружавања, што значи да се они неће променити, нити да треба очекивати нешто слично са те стране.
Нема опуштања
Наш саговорник сматра да не треба да се опуштамо, нити да чекамо да други обављају наше послове, него да сада треба пронаћи саговорнике у Вашингтону и да утичемо на њих кроз политику Беле куће која је веома изражена у смислу подршке угроженим хришћанима широм света.
Он подсећа да је Република Српска то већ успешно и вешто урадила. Исто тако, верује он, и Србија треба да користи сваку прилику да тренутној америчкој администрацији стави до знања колико су угрожене наше светиње – хришћанске, православне светиње на Косову и Метохији – и да захтевамо да нам помогну да то угрожавање наших светиња и самих хришћана на Косову престане.
Ми треба на сваком форуму и на сваком месту да дајемо до знања да је то наша земља и да ћемо кад-тад повратити потпуни суверенитет. То више не треба да зависи од добре воље ниједне америчке администрације. Америка је војна сила у опадању и не треба рачунати да ће бити ни приближно снажна као што је била пре 25 година и то је нешто са чим такође морамо да рачунамо, закључује Павић.
Погледајте и:
