Путинове кључне поруке: Кијев трпи огромне губитке, „Орешник“ чека свој тренутак и питање за НАТО
19:03 04.06.2026 (Освежено: 20:58 04.06.2026)
© POOL
/ Пратите нас
Председник Русије Владимир Путин разговарао је са руководиоцима водећих светских агенција на маргинама Петербуршког међународног економског форума о украјинском сукобу, ракети „орешник“, односима са Кином и Западом, као и енергетској сарадњи. Том приликом изнео је ставове Москве о кључним безбедносним и геополитичким питањима.
„Највећи проблем са којим се данас суочавају Оружане снаге Украјине је катастрофалан недостатак људства. Недавно је број припадника Оружаних снага Украјине смањен за 100.000“, рекао је он на почетку сусрета са новинарима.
„Месечни губици износе приближно 40.000“, додао је руски председник.
Како је истакао Путин, у Украјини неће нико да ратује. Присилна мобилизација даје свега 15-16 хиљада људи месечно - лове их „као псе“ по улицама.
Он је нагласио да то доводи до губитка територије и насеља са украјинске стране. Руска војска је преузела контролу над 2.440.000 квадратних километара, а офанзива се наставља свакодневно.
"Руска Федерација је преузела потпуну контролу над Луганском Народном Републиком — 100 одсто. Такође је ставила под своју контролу преко 85 одсто територије Доњецке Народне Републике. До недавно, Украјина је контролисала око 25 одсто, сада мање од 15 одсто, и 80 одсто територије Запорошке области.", саопштио је руски лидер, истакавши да је ЛНР у потпуности ослобођена.
Он је подвукао да исход украјинског сукоба у виду успостављања руске контроле над целим Донбасом и постизање мировног споразума не искључују једно друго.
Кијев мора да пристане на компромисе
Русија је спремна и вољна да постигне споразум са Украјином мирним путем, на основу компромиса договорених током руско-америчких разговора у Енкориџу, изјавио је руски председник.
„Свакако смо спремни и вољни да постигнемо споразум са Украјином мирним путем. И на основу онога што смо разговарали на нашем састанку са председником Трампом у Енкориџу“, рекао је Путин.
„Тада су Русији постављена питања како бисмо могли да пристанемо на одређене компромисе. Русија пристаје на компромисе о којима смо разговарали у Енкориџу“, напоменуо је он.
Путин је нагласио да сада „и украјинска страна мора да пристане на ове компромисе“.
„И сукоб ће брзо доћи до свог природног завршетка“, закључио је.
Руски председник је истакао да, с обзиром на унутрашњу политичку ситуацију, Кијев није спреман да реши сукоб у Украјини.
„На основу првенствено домаће политичке ситуације, мислим да Кијев није спреман за ово. Ако се тамо успостави мир, домаћа политичка борба, борба за власт у Кијеву и економска ситуација ће се драматично погоршати“, рекао је руски лидер.
Дронови и „орешник“
Он је приметио да западни савезници испоручују Кијеву велики број дронова, али Русија поседује систем противваздухопловне одбране који ће наставити да јача.
„Украјина уопште нема такав систем“, рекао је Путин.
Према његовим речима, Кијев не располаже ни ударним системима какве поседује Русија.
„Украјинска страна нема ударне системе као Руска Федерација: мислим на хиперсоничне ракете, крстареће ракете, и оне морског, ваздушног и копненог базирања“, рекао је Путин током састанка.
Он се осврнуо и на употребу руског система „орешник“.
"Такве системе смо тестирали на полигонима. 'Орешник' смо испитивали. То није борбена употреба. Ми, заправо, на територији Украјине нисмо имали ниједно борбено коришћење 'орешника' у пуном смислу те речи", рекао је шеф руске државе.
„А последњи, да будем искрен, открићу вам огромну, огромну војну државну тајну. Једноставно су ударили тамо где им је било згодно. Да виде резултате (за будућу употребу оружја)“, рекао је Путин.
Како је објаснио, након употребе ракетног система "орешник" у Белој Цркви у Украјини на то подручје су упућени дронови како би се проверили резултати удара.
Истакао је да је удар изведен управо на месту где је било згодно проценити његове ефекте.
"Ако је реч о Белој Цркви... наши дронови су потом долетели тамо, до те шупе која је била мета удара, и једноставно су снимили како су се распоредили блокови који се раздвајају. Израчунали смо све до милиметра", рекао је Путин
Он није искључио будуће одлуке о употреби ракете „орешник“ у пуном обиму против циљева, укључујући и урбана подручја.
Зашто би Русија напала НАТО
Говорећи о тврдњама да би Русија могла да нападне НАТО, Путин је поручио: „Свако ко размишља о томе треба да се запита: зашто? Зашто би нам то било потребно?“
Он је додао да је у основи сукоба у Украјини државни преврат који се догодио у тој земљи, као и, како је навео, потискивање свега што је руско.
„Јасно је да постоји сукоб у Украјини. Али у његовој основи је државни удар у Украјини и потискивање свега руског. Потискивање значајног дела становништва те земље које није признало резултате тог државног преврата“, рекао је Путин.
Руски гас може да потече у Европу већ сутра
Гас преко преосталог исправног крака гасовода „Северни ток“ могао би да потече већ сутра — „довољно је само притиснути дугме“, изјавио је руски председник Владимир Путин.
„Као што знате, Северни ток је дигнут у ваздух, али једна линија Северног тока 2 је неоштећена. Могао би да почне да испоручује руски гас у Савезну Републику Немачку већ сутра. Знате шта? Ово није шала. Само притисните дугме и гас почиње да тече. Али за то је потребна одлука владе Савезне Републике“, рекао је Путин.
Он је истакао да су партнери Гаспрома у Немачкој спремни да преузимају гас преко "Северног тока", али постоје наређење из Брисела и Берлина да се то не ради.
Ко ће потписати мировни споразум са Москвом
Русија би, у случају потписивања мировног споразума, желела да на челу Украјине види легитимног лидера који има уставна овлашћења да потпише такав документ, изјавио је руски председник.
„Уколико дођемо до потписивања било каквих докумената, то није наш хир. Свака држава у нашој позицији мора да потписује такве документе са лицима која су легитимна са становишта устава“, нагласио је Путин.
Он је додао да је питање легитимности Владимира Зеленског предмет посебне правне анализе, подсећајући да су председничка овлашћења Зеленског истекла пре две године.
„Много се говорило о изборима у Украјини, а сада су ти разговори потпуно престали. Према украјинском Уставу, председник може да има највише два петогодишња мандата. Поставља се питање: шта је са ове две године током којих је сада на власти?“, рекао је Путин.
Истовремено, руски председник је изразио уверење да ће, уколико постоји обострана жеља да се сукоб оконча мирним путем, стране пронаћи оне који могу да потпишу неопходне документе.
„Ако постоји жеља да се конфликт заврши мирно, увек ће се наћи људи који ће потписати споразум. У најмању руку, тада би се могло рећи: ‘Хвала Богу!’“, поручио је Путин.
Москва није против уласка Украјине у ЕУ
Русија се не противи придруживању Украјине Европској унији, али се противи томе да ЕУ постане војни блок.
„Свесни смо предлога канцелара Савезне Републике [Немачке, Фридриха Мерца] да Украјина постане придружени члан и тако даље. То нас се уопште не тиче. Нисмо против, молим вас, учините то“, рекао је Путин.
„Ми смо против тога да ЕУ постане војни блок“, нагласио је он. Додао је да је то разлог за забринутост.
„Али ми нисмо против било какве економске интеграције, молим вас, учините то, за име Бога“, додао је председник.
Европа не може да буде посредник
Европска унија не може бити посредник у преговорима о Украјини, јер посредовање подразумева неутралност, изјавио је председник Русије.
"Једно је учествовати у преговорима, а друго бити посредник. Како ЕУ може бити посредник када подржава страну са којом смо у оружаном сукобу", упитао је руски лидер.
Додао је да не разуме како се може веровати људима који годинама понављају да је неопходно нанети Русији стратешки пораз.
Путин је поручио да Русија никада није одбијала контакте са Европом и да је за њихово обнављање довољно да европски лидери позову Москву.
"Ми не одбијамо контакте са представницима Европе. Довољно је да подигну слушалицу и позову. Ако желе да дођу, нека дођу. Они су ти који то не желе", подвукао је.
Путин је изјавио да би питање потенцијалног европског преговарача у дијалогу са Русијом могло да се разматра на нивоу министарстава спољних послова или специјалних служби.
Нагласио је да бивши немачки канцелар Герхард Шредер није "Путинов пријатељ", већ један од најбољих државника које је Немачка имала.
"Он има сопствени став и храброст да га заступа. Данас у Европи нема много политичара са таквим особинама", рекао је Путин.
Руски председник је нагласио да је Шредер учествовао у изградњи инфраструктурних пројеката као што је "Северни ток" како би немачкој привреди обезбедио поуздане и јефтине испоруке енергената из Русије.
Добри односи са Кином не значе да се Русија окренула Азији
Русија није направила никакав заокрет ка Азији, јер је основни споразум са Кином потписан још 2001. године, изјавио је руски председник Владимир Путин.
Председник је истакао да се од почетка Специјалне војне операције све више говори да се Русија окренула ка Азији, али то није истина. Споразум између Русије и Кине је потписан давно.
"Ми смо природни савезници и партнери, ми смо комшије. Имамо огромну заједничку границу – комшије се не бирају, то је историјска датост", подсетио је Путин.
По његовим речима, Русија и Кина ће ускоро обрадовати једна другу новим енергетским споразумима.
Учешће на председничким изборима 2030. године
На питање о могућем учешћу на следећим изборима, Путин је одговорио да не размишља о реизбору.
„Само Бог зна шта ће бити сутра... Устав дозвољава [кандидовање], али је прерано говорити о томе“, рекао је.
