https://sputnikportal.rs/20260604/sumanuta-ideja-gubitnika-ukoliko-bi-se-kanada-pridruzila-evropskoj-uniji-i-sama-bi-se--raspala-1199958381.html
Суманута идеја губитника: Уколико би се Канада придружила Европској унији и сама би се – распала
Суманута идеја губитника: Уколико би се Канада придружила Европској унији и сама би се – распала
Sputnik Србија
Брисел покушава да замени НАТО и да остане релевантан на међународној сцени схватајући да не може сам против Русије – због тога жели да увуче што већи број... 04.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-04T19:00+0200
2026-06-04T19:00+0200
2026-06-04T19:00+0200
свет
свет
свет – политика
александар стуб
предлог
европска унија (еу)
чланство у еу
проширење еу
канада
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/03/1195456416_0:13:3377:1913_1920x0_80_0_0_86992eea2ffba6fc36bc4c2e7aa04a44.jpg
Док немачки канцелар Мерц предлаже ширење ЕУ на Украјину и Молдавију, а пет централноевропских држава траже интеграцију тзв. Западног Балкана, фински председник Александар Стуб, несуђени преговарач ЕУ са Русијом, има још амбициознији план – ЕУ од чак 40 чланица, међу којима би била и Канада и Турска, као и „јачање веза“ са балканским државама које још нису постале чланице Уније.У његовом плану посебну пажњу привлачи Канада, држава која се налази на северноамеричком континенту и која, додуше припада европском културном и цивлизацијском простору. Али истом простору припадају и САД, као латиноамеричке државе, па нико не предлаже да се ЕУ прошири на Северну, Централну и Јужну Америку. Аустралија и Океанија су такође у том културном простору, међутим, до сада ниједан европски државник није предложио да Аустралија постане чланица Уније, иако, за разлику од Канаде, учествује на такмичењу за песму Евровизије, што се може сматрати кораком приближавања Европи.Жеља да се ограничи Трампов утицајБриселу би свакако одговарало да Канада постане део ЕУ из више разлога, наводи дописник Информативне агенције БРИКС-а из Београда Драгољуб Боснић, међутим у том случају ЕУ би морала да промени концепт – то више не би могла да буде ЕВРОПСКА унија.Према Боснићевим речима, увлачењем Канаде у ЕУ, Америка би се увукла у ривалство са Бриселом и изгледа да то и јесте циљ – ослабити моћ Доналда Трампа, који ће се на власти задржати још најмање три године. То није мало времена које Европа жели да искористи да осигура своју моћ, додаје Боснић.ЕУ лоше стоји и у енергетском смислу и зависна је од страних добављача, тако да се привлачење Канаде у европску сферу утицаја може посматрати и као покушај да се обезбеде и енергетски ресурси, сматра наш саговорник.Вашингтон неће остати без одговораМеђутим, у увлачењу Канаде у ЕУ постоји опасност за саму Канаду, јер САД сасвим сигурно неће остати без одговора. Ако се узме у обзир да је канадска савезна држава Алберта за крај године најавила референдум о независности, Вашингтон би могао да подржи њене амбиције.У случају дисолуције Канаде, Американци би добили огроман део њене територије чиме би ојачали контролу северноамеричког континента, наводи Боснић.Са друге стране, канадски енергетски ресурси одавно су под америчком контролом, тако да Европљани на том пољу и не могу много да очекују.Ипак, план за увлачење Канаде у европску орбиту чини се немогућим јер ЕУ нема моћ да такав подухват спроведе у дело. Брисел не може да улази у сукоб са САД, да покуша да их истисне из њихове сфере утицаја, а да при томе очекује победу.ЕУ нема ни војну моћУз то, Европљани немају војну моћ, што се видело када су покушали да са двадесетак војника одбране Гренланд од Трампових насртаја. Због тога Боснићу, како каже, није најјаснија европска политика сукобљавања са Вашингтоном и Москвом истовремено – они су и даље амерички вазали, али предлозима попут Стубовог стварају услове за будући конфликт са САД у коме немају никакве шансе.Са друге стране, проблем ЕУ огледа се и у томе што она мора да се шири како би опстала, али питање је како ће се нове чланице интегрисати у систем.Слична ситуација је и ако се Стубов предлог тумачи у кључу намере да ЕУ замени НАТО. У теоријском смислу то је могуће, међутим, то никако није могуће у практичном смислу, односно у смислу војне моћи, сматра Боснић, који подсећа да САД представљају 75 одсто војне моћи Алијансе у конвенционалном наоружању и више од 90 одсто војне моћи у нуклеарном наоружању.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260604/finski-predsednik-predlaze-eu-od-40-clanica--ukljucujuci-kanadu-1199949745.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, александар стуб, предлог, европска унија (еу), чланство у еу, проширење еу, канада
свет, свет – политика, александар стуб, предлог, европска унија (еу), чланство у еу, проширење еу, канада
Суманута идеја губитника: Уколико би се Канада придружила Европској унији и сама би се – распала
Брисел покушава да замени НАТО и да остане релевантан на међународној сцени схватајући да не може сам против Русије – због тога жели да увуче што већи број земаља у своју орбиту, међу њима и Канаду. Међутим, питање је да ли би ЕУ могла да то уради, а и сама Канада би се суочила са озбиљним проблемима, можда и распадом.
Док немачки канцелар Мерц предлаже ширење ЕУ на Украјину и Молдавију, а пет централноевропских држава траже интеграцију тзв. Западног Балкана, фински председник Александар Стуб, несуђени преговарач ЕУ са Русијом, има још амбициознији план – ЕУ од чак 40 чланица, међу којима би била и Канада и Турска, као и „јачање веза“ са балканским државама које још нису постале чланице Уније.
У његовом плану посебну пажњу привлачи Канада, држава која се налази на северноамеричком континенту и која, додуше припада европском културном и цивлизацијском простору. Али истом простору припадају и САД, као латиноамеричке државе, па нико не предлаже да се ЕУ прошири на Северну, Централну и Јужну Америку. Аустралија и Океанија су такође у том културном простору, међутим, до сада ниједан европски државник није предложио да Аустралија постане чланица Уније, иако, за разлику од Канаде, учествује на такмичењу за песму Евровизије, што се може сматрати кораком приближавања Европи.
Жеља да се ограничи Трампов утицај
Бриселу би свакако одговарало да Канада постане део ЕУ из више разлога, наводи дописник Информативне агенције БРИКС-а из Београда Драгољуб Боснић, међутим у том случају ЕУ би морала да промени концепт – то више не би могла да буде ЕВРОПСКА унија.
„Турска би још и могла да прође као европска земља, али Канада мало теже јер географски није део Европе. Уз то, огромна је земља“, каже он.
Према Боснићевим речима, увлачењем Канаде у ЕУ, Америка би се увукла у ривалство са Бриселом и изгледа да то и јесте циљ – ослабити моћ Доналда Трампа, који ће се на власти задржати још најмање три године. То није мало времена које Европа жели да искористи да осигура своју моћ, додаје Боснић.
ЕУ лоше стоји и у енергетском смислу и зависна је од страних добављача, тако да се привлачење Канаде у европску сферу утицаја може посматрати и као покушај да се обезбеде и енергетски ресурси, сматра наш саговорник.
Вашингтон неће остати без одговора
Међутим, у увлачењу Канаде у ЕУ постоји опасност за саму Канаду, јер САД сасвим сигурно неће остати без одговора. Ако се узме у обзир да је канадска савезна држава Алберта за крај године најавила референдум о независности, Вашингтон би могао да подржи њене амбиције.
У случају дисолуције Канаде, Американци би добили огроман део њене територије чиме би ојачали контролу северноамеричког континента, наводи Боснић.
Са друге стране, канадски енергетски ресурси одавно су под америчком контролом, тако да Европљани на том пољу и не могу много да очекују.
„Уколико Американци буду схватили да губе контролу над тим ресурсима, онда ће они радије да униште Канаду и да припоје територије које су им битне, посебно Алберту, која има много енергетских ресурса, тако да то није добра ситуација за саму Канаду“, објашњава Боснић.
Ипак, план за увлачење Канаде у европску орбиту чини се немогућим јер ЕУ нема моћ да такав подухват спроведе у дело. Брисел не може да улази у сукоб са САД, да покуша да их истисне из њихове сфере утицаја, а да при томе очекује победу.
„ЕУ нема финансијске и економске полуге моћи какве имају САД. Она, на пример, не може унедоглед да штампа евре и да очекује да се ништа неће догодити, као што Американци могу да штампају доларе. Американци су од 2020. до 2022. одштампали преко 80 одсто долара који су данас у оптицају и нису имали хиперинфлацију зато што Америка извози своју инфлацију читавом свету и на тај начин спречава хиперинфлацију код себе“, истиче Боснић.
Уз то, Европљани немају војну моћ, што се видело када су покушали да са двадесетак војника одбране Гренланд од Трампових насртаја. Због тога Боснићу, како каже, није најјаснија европска политика сукобљавања са Вашингтоном и Москвом истовремено – они су и даље амерички вазали, али предлозима попут Стубовог стварају услове за будући конфликт са САД у коме немају никакве шансе.
Са друге стране, проблем ЕУ огледа се и у томе што она мора да се шири како би опстала, али питање је како ће се нове чланице интегрисати у систем.
Слична ситуација је и ако се Стубов предлог тумачи у кључу намере да ЕУ замени НАТО. У теоријском смислу то је могуће, међутим, то никако није могуће у практичном смислу, односно у смислу војне моћи, сматра Боснић, који подсећа да САД представљају 75 одсто војне моћи Алијансе у конвенционалном наоружању и више од 90 одсто војне моћи у нуклеарном наоружању.
„Са те стране ЕУ је у јако незавидном положају и не знам шта могу да понуде другим земљама. Не видим како једна Турска може да се интегрише у ЕУ, с обзиром да она води прилично независну политику и притом има озбиљне проблеме са појединим чланицама ЕУ – Грчком и Кипром. У сваком случају, не видим како би се неке земље које воде независну политику интегрисале у блок који захтева потпуну послушност и спремност да сутра иде и ратује против неке светске силе као што је Русија“, закључује Боснић.
