РС најавила борбу за изворни Дејтон, избор високог представника за БиХ на танком леду
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Мање је битно име будућег високог представника од чињенице које ће ингеренције имати односно да ли ће се испоштовати став РС око тога да све буде у складу са Дејтонском споразуму и Уставу БИХ из овог споразума, каже професор Милош Шолаја.
Политички директори земаља чланица управног одбора Савета за спровођење мира у БиХ (ПИК) након дводневног заседања у Сарајеву нису успели да постигну консензус па ће се именовање новог високог представника чекати до краја јуна.
Став РС се подудара са руским
Упоредо са овим дешавањем стигла је порука из РС од председника СНДС-а Милорада Додика да Република Српска планира да од Федерације БиХ затражи повратак на изворни Устав, а уколико то буде одбијено, намерава да изађе из Дејтонског споразума и затражи конфедерацију и монетарну унију са Србијом.
Ко је овластио ПИК да уопште одлучује о томе јер став Републике Српске је јасан: избора виског представника нема без сагласности потписница Дејтона? И да ли је ова Додикова изјава одговор на игнорисање РС око избора високог представника за БиХ?
Професор Факултета политичких наука у Бањалуци др Милош Шолаја подсећа да ПИК није настао из Дејтонског споразума па тако као логичан види и овакав одговор из РС на покушај именовања новог представника.
„Британци су иницирали ПИК после Дејтонског споразумима. Тако да је велико питање колико је његов и легалитет, а поготово легитимитет. Проблем су тзв. Бонска овлашћења дата високом представником, јер су тиме њему дате неограничене моћи а тога и није имао. И онда је он то користио тако што је смењивао председнике, премијере, градоначелнике, посланике и све друго. Тако да је то постала једна недемократска институција, није одговарао никоме, био је апсолутни владар у некој, да тако кажем, малој земљи,“ каже Шолаја.
Не постоји консензус
Он подсећа даје та позиција више пута оцењена као спорна и контроверзна.
„До сада је углавном избор Савета за имплементацију мира Савет безбедности Уједињених нација прихватао. Међутим, пре пет година, кад је дошао Кристијан Шмит као предлог, Русија и Кина су уложиле вето и од тада је он споран. Сад је очигледно, и то није више тајна, да је Кристијан Шмит поднео оставку под притиском Америке. Сад Савет за имплементацију мира треба да донесе нови предлог, при чему се заборавља да је Русија изашла из Савета за имплементацију мира прије пет година, 2021. године. А без консензуса свих 11 чланова управног одбора нема одлуке. Али то сада није толико битно јер ако тај Савет, иако је крњи, предложи било кога, Русија има у Савету безбедности право вета ,“ каже Шолаја.
Како наводи, овде је спорно што се игнорисао став Српске са једне стране, а са друге очито да је настао сукоб Европе и Америке око кандидата.
ПИК је тело ван Дејтона
„Три европске земље, значи Британија, Француска и Немачка, имају свог кандидата, а Американци имају свог кандидата Италијана. Тако да је очигледно да се нису успели наћи. Ту се ради о концепцијама и о будућим стратегијама, јер у суштини тај високи представник треба да престане са својим деловањем. То је функција која је постављена на ограничен рок, а не да остане неограничено, него да као неко ко има координативну и саветодавну улогу на тај начин утиче да се реализује Дејтонски споразум. Нажалост, та бонска овлашћења су дала извршне моћи и онда се због тога сад дошло у неку пат позицију,“ наводи наш саговорник.
Иначе, додаје Шолаја, ОХР и нема неку будућност нити је раније имао, али се некако то наметало јер та институција је настала на иницијативу Европске уније и увек је тај представник био из цивилног дела Европе док су се Американци бавили више мировном мисијом.
„Тако да, вероватно да нема будућности, али се говори о томе да високи представник престане са функцијом и да препусти политичке процесе, односно одлучивање локалним органима, јер Босна и Херцеговина има и парламент и све друго, као што има и ентитете, има своју унутрашњу политичку структуру која је дефинисана Дејтоном и која у суштини претпоставља функционисање само за себе, а не уз помоћи високог представника,“ каже он.
Конфедерација могућа по Дејтону?
Шолаја такође коментарише Додикову изјаву, уз оцену да је лидер СНСД само тражио да се врати на оно што је Дејтоном договорено.
„Устав БИХ то јест Анекс 4 Дејтонског споразума је споразум који је мало шири. То значи да институције које су настале наметањем одлука од стране високог представника и требало је да воде ка централизацији Босне и Херцеговине треба да се сведу сада на неке нормалне односе и да ће се ићи на разградњу тих институција. Али оне нису ни предвиђене Дејтоном на тај начин. Дакле, то су све функције за које је предвиђено да буду у ентитетима. Понуда Србији споразума о конфедерацији је делимично предвиђена и Дејтоном јер се у њему говорило о томе, али не баш директно него је остављен простор да и Хрватска уђе у конфедерацију са Федерацијом БиХ, па то није ишло. Додик се позива вероватно на то. По Дејтону, за Републику Српску и Србију су то специјалне паралелне везе које већ имамо ми изграђене. То је сад ствар политичке одлуке, али то би вероватно изазвало доста проблема у међународним односима. А Додик је то вероватно рекао да их уозбиљи,“ наводи Шолаја.
Додик јасан у свом ставу
Додик је иначе рекао да уколико бошњачка стране одбије повратак на изворни Дејтон, онда ће наступити "фаза два" и да за њу не постоји чврст временски рок, али да би унутар шест месеци Република Српска требало да донесе специјалне законе о забрани функционисања тзв. Суда БиХ и тужилаштва, као и протеривање тзв. Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) из Српске. Фаза два такође подразумева обраћање партнерима, пре свега Србији. Додик каже да би Српска прво затражила споразум о конфедерацији, а после и федерацији, али сигурно о монетарној унији са Србијом, "да не зависимо од ових глупости које гледамо у Сарајеву".
Што се тиче избора високог представника Сједињене Америчке Државе су изричите да на ту позицију треба бити именован Антонио Занарди Ланди, а у томе имају подршку и Италије, као и својих традиционалних партнера.
На другој страни, Брисел, Њемачка, Француска и Велика Британија су инсистирали да високи представник буде Француз Рене Троказ.
На седницу је чак доведен и Занарди Ланди, што није било типично у ранијем периоду приликом избора високих представника. Донесен је закључак да се покушају приближити ставови како би се нови високи представник изабрао до краја месеца, а за то време на том месту остаје Кристијан Шмит. Ипак, важније од самог имена је и питање какве надлежности ће имати нови високи представник.
