„Тунел Путин–Трамп“ изазива глобалне потресе!
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Пратите нас
Идеја о изградњи тунела испод Беринговог мореуза, који би повезао Русију и САД, представља један од најамбициознијих инфраструктурних пројеката у историји. Према оценама руских експерата, овај пројекат, који се у јавности понекад назива и „тунел Путин–Трамп“, могао би имати значајан стратешки и економски утицај у односима две државе.
Тунел, који треба да повеже руску Чукотку и америчку Аљаску, могао би да постане глобални коридор између Евроазије и Северне Америке, а омогућило би лакши извоз руских производа на америчко тржиште, као и америчких у Русију, отварање нових радних места и развој индустрије, посебно у удаљеним регионима Далеког истока, а такође и скраћење времена испоруке роба.
Према најавама тунел би могао бити изграђен за мање од осам година, а процењује се да би градња коштала до осам милијарди долара ако би се користиле технологије компаније „Боринг компани“ америчког милијардера Илона Маска, а више од 65 милијарди долара ако би се градио традиционалним методама.
На питање да ли се овај пројекат може посматрати као симбол „грађења мостова уместо зидова“, Андреј Климов, руски политичар и члан Савета за спољну и одбрамбену политику Русије, потврђује да таква симболика постоји, али указује да у државним пројектима оваквих размера, финансијски и практични аспекти имају много већу тежину. Он наводи да та идеја није нова и да је разматрана још у време Совјетског Савеза, али до сада никада није реализована.
„Од детињства слушам о овом тунелу. Ако желите, могу да испричам и о дечјим сећањима и то озбиљно говорим. Почетком шездесетих година постојао је план који је озбиљно разматран у Совјетском Савезу о изградњи тунела испод Беринговог мореуза, који би повезао два континента, Евроазију и Америку. Та идеја је у то време активно промовисана, али од тада се много тога променило - Совјетског Савеза више нема, свет је постао другачији, али ова тема се стално покреће“, каже Климов.
Кирил Дмитријев, специјални представник председника Русије за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством, поново je покренуо тему изградње тунела, додаје Климов.
„Кирил Дмитријев je недавно је саопштио да постоји жеља да се поново озбиљно разморти тај пројекат, и ако не буде неких политичких проблема и да се на њему поради. Он је обећао на маргинама Петербуршког економског форума, коме и ја тренутно присуствујем, да ће бити направљен неки даљи корак ка том пројекту“, наводи Климов, алудирајући на потписивање уговора између Русије и САД о реализацији тог пројекта.
Андреј Климов, руски политичар и члан Савета за спољну и одбрамбену политику Русије, потврђује да се пројекат изградње тунела између Русије и САД може посматрати као симбол „грађења мостова уместо зидова“
© Sputnik / Maria Devakhina
Од Чукотке до Аљаске испод мора
Стручњаци истичу да би пројекат био амбициознији од познатих тунела као што су Евротунел испод Ламанша и Сејкански тунел у Јапану, јер би обухватао око 85–90 километара подводне руте, као и додатне километре кроз тешке арктичке услове.
Другим речима, тунел који би повезао Русију и Аљаску могао би да се протеже од 98 до 113 километара, што је знатно више у односу на Евротунел који повезује Француску и Велику Британију, чија је дужина око 51 километар.
Евротунел је био симбол европског помирења и интеграције после векова ривалства и ратова између Француске и Велике Британије, а тунел који би спајао Русију и САД такође би могао да постане симбол нове ере повезивања и смањења геополитичких тензија између две велике силе, ако се политичка воља и дугорочна сарадња покажу јачим од подела.
„Ако говоримо са становишта међуконтиненталне сарадње, желео бих да скренем пажњу на нешто што људи често заборављају - од Русије до САД је много ближе него, рецимо, од Русије до Британије или Немачке. Делe нас само око пет километара, чак и мање. И Русија и САД су две неспорне светске суперсиле. Ми смо чланице Савета безбедности, заједно смо оснивали организацију УН, улазимо у Групу пет највећих економија по БДП-у по паритету куповне моћи итд. Могли бисмо да набрајамо у недоглед - међу главнима смо у освајању свемира, имамо огромна достигнућа у многим областима науке. Што се културе тиче, мислим да смо далеко испред САД. У принципу, свако повезивање, чак и конвенционалним транспортом - возовима и аутомобилима - могло би бити од помоћи и користи, али све треба прерачунати“, каже Климов.
Он напомиње да тако велики пројекти захтевају решавање бројних техничких изазова – од градње у екстремним климатским условима до детаљних геолошких истраживања. Као неко ко има искуство и у економији и у грађевинарству, наглашава да се у пракси често јављају непредвиђени проблеми — од другачијег састава тла него што је очекивано, до материјала који не одговарају или компликација које се откривају тек у фази пројектовања и реализације.
Због тога сматра да не треба журити са одређивањем рокова, иако оцењује да је сам пројекат теоретски изводљив.
Ако пројекат буде реализован, његова главна економска корист била би у стварању поузданије и стабилније везе, не само између Русије и САД, него између два континента, оцењује Климов.
„Она би веома добро допуњавала ваздушни саобраћај, пошто је тешко превозити тешке и габаритне терете авионом, а и морем. Зато би копнена рута, макар она била и подводна, створила одређену поузданост за логистичке пројекте. И то је главно, а све остало зависи од конкретне трговинско-економска коњуктуре, јер данас иде једна роба, а за десет година ће ићи другачија. Можда ће тунел бити кошришћен и за превоз путника. Русији би то помогло у развоју нашег Далеког истока, а САД би то, мислим, помогло да развију Аљаску на конструктивнији начин — јер им то тренутно не иде баш најбоље“, закључио је Климов.
Руска Чукотка би, по тој визији, постала важан логистички центар у оквиру арктичких транспортних коридора, где би се роба допремала и даље дистрибуирала ка осталим деловима Русије.
У сваком случају, такав тунел би имао не само транспортни, већ и политички и стратешки значај. Његова изградња подстакла би и развој нових технологија, што би Русији донело већи ниво технолошке независности и омогућило примену тих решења и у другим великим пројектима.
Иначе, Берингов мореуз је деоница између Чукотке и Аљаске, широка је приближно 90 километара и просечне дубине до 50 метара.
Климов, као доктор економских наука, закључује да је реч о пројекту стратешке будућности који захтева изузетно озбиљне економске прорачуне и поуздане прогнозе за наредне деценије. Према његовим речима, то је подухват који се посматра искључиво у веома дугорочној перспективи.
