https://sputnikportal.rs/20260606/sunce-mozda-ulazi-u-novu-fazu-naucnici-otkrili-neocekivane-promene-u-njegovoj-unutrasnjosti-1200050190.html
Сунце можда улази у нову фазу: Научници открили неочекиване промене у његовој унутрашњости
Сунце можда улази у нову фазу: Научници открили неочекиване промене у његовој унутрашњости
Sputnik Србија
Научници су утврдили да мерења Сунчеве активности на његовој површини не пружају потпуну слику његовог понашања. Завирујући дубље него икада раније, астрономи... 06.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-06T21:43+0200
2026-06-06T21:43+0200
2026-06-06T21:43+0200
наука и технологија
друштво
свемир
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/1e/1197525679_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_42f3f3975451cb555c8bb6f6b7ac5445.jpg
Истраживачи истичу да су открили доказе о систематским променама у циклусу Сунчеве активности.Према речима астрофизичара Била Чаплина са Универзитета у Бирмингему, водећег аутора нове студије, кључно је то што се магнетна активност са сваким новим циклусом све више ограничава на области близу површине Сунца.Сунчева активност природно расте и опада у оквиру једанаестогодишњег циклуса. Током соларног минимума Сунце је релативно мирно, док у периоду соларног максимума постаје знатно активније, са честим избацивањем снажних ерупција и короналних избацивања масе. Ове појаве могу да утичу на рад сателита, Џи-Пи-Ес система, комуникација и електроенергетских мрежа на Земљи.Ове циклусе покреће Сунчево магнетно поље. Унутрашњост Сунца је турбулентна, а његова неједнака ротација — бржа на екватору него на половима — непрестано увија и растеже магнетно поље. Сваких око 11 година долази до замене северног и јужног магнетног пола, чиме се завршава један соларни циклус.Подаци из дубине Сунца откривају нове обрасцеПретходни соларни циклуси показали су промене у укупној активности Сунца. На пример, циклус 24 био је приметно слабији, а очекивало се да ће се тај тренд наставити и у садашњем циклусу 25. Међутим, нова мерења указују да се испод површине Сунца дешавају сложени и неочекивани процеси.Да би истражили унутрашњост звезде, Чаплин и његове колеге анализирали су скоро четири деценије података из мреже БиСОН (Birmingham Solar Oscillations Network). Подаци прикупљани од 1987. године обухватају соларне циклусе од 22. до 25.БиСОН је мрежа од шест спектрометара распоређених широм света, који непрекидно прате Сунце још од 1976. године.Научници су применили технику хелиосеизмологије, која открива ситне промене у Сунчевој светлости изазване вибрацијама у његовој унутрашњости. Анализиране су такозване „п мод осцилације“, које настају услед ширења звучних таласа кроз Сунце, због чега оно „одзвања“ попут огромног термонуклеарног звона.С обзиром на то да се унутрашњост Сунца не може директно посматрати, научници користе овај метод слично као што геолози проучавају унутрашњост Земље помоћу сеизмичких таласа. Вибрације унутар Сунца изазивају веома мале промене у његовој светлости, а њихова анализа омогућава закључке о процесима који се одвијају дубоко испод површине.Неочекиван несклад између површине и унутрашњости СунцаДа би проценили активност на различитим дубинама, тим је анализирао три фреквенцијска опсега осцилација: ниске, средње и високе. Те податке су затим упоредили са уобичајеним показатељима површинске активности, као што су број и величина сунчевих пега и мерења Сунчевог радио-зрачења.Уочен је изузетан образац: док је спољашња активност Сунца слабија, у складу са досадашњим очекивањима, његове унутрашње високофреквентне осцилације су јаче и више подсећају на старије, активније соларне циклусе. Истраживачи наводе да то указује да се магнетна активност и структурне промене изазване соларним циклусом све више ограничавају на плитке слојеве, око 1000 километара испод површине.Ово истраживање такође указује на промену у односу између унутрашњих и спољашњих процеса на Сунцу.Астрономкиња Сарбани Басу са Универзитета Јејл истиче да се однос између унутрашњих осцилација и површинске активности мењао током последњих неколико циклуса.Она додаје да ће даља посматрања показати како ће се овај однос развијати како се циклус 25 буде ближио крају и како се око 2030. године буде започео циклус 26.Према њеним речима, остаје отворено питање да ли ће се овај тренд наставити или ће доћи до нових промена у понашању Сунца.Басу закључује да се овај тренд не може објаснити само слабљењем магнетних поља, већ да указује на могућу структурну реорганизацију начина на који се магнетна активност Сунца складишти испод његове површине.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, свемир
Сунце можда улази у нову фазу: Научници открили неочекиване промене у његовој унутрашњости
Научници су утврдили да мерења Сунчеве активности на његовој површини не пружају потпуну слику његовог понашања. Завирујући дубље него икада раније, астрономи су „ослушкивали“ унутрашње вибрације наше звезде и уочили значајне промене током последњих 40 година, које указују на то да Сунце можда улази у другачији режим понашања.
Истраживачи истичу да су открили доказе о систематским променама у циклусу Сунчеве активности.
Према речима астрофизичара Била Чаплина са Универзитета у Бирмингему, водећег аутора нове студије, кључно је то што се магнетна активност са сваким новим циклусом све више ограничава на области близу површине Сунца.
Сунчева активност природно расте и опада у оквиру једанаестогодишњег циклуса. Током соларног минимума Сунце је релативно мирно, док у периоду соларног максимума постаје знатно активније, са честим избацивањем снажних ерупција и короналних избацивања масе. Ове појаве могу да утичу на рад сателита, Џи-Пи-Ес система, комуникација и електроенергетских мрежа на Земљи.
Ове циклусе покреће Сунчево магнетно поље. Унутрашњост Сунца је турбулентна, а његова неједнака ротација — бржа на екватору него на половима — непрестано увија и растеже магнетно поље. Сваких око 11 година долази до замене северног и јужног магнетног пола, чиме се завршава један соларни циклус.
Подаци из дубине Сунца откривају нове обрасце
Претходни соларни циклуси показали су промене у укупној активности Сунца. На пример, циклус 24 био је приметно слабији, а очекивало се да ће се тај тренд наставити и у садашњем циклусу 25. Међутим, нова мерења указују да се испод површине Сунца дешавају сложени и неочекивани процеси.
Да би истражили унутрашњост звезде, Чаплин и његове колеге анализирали су скоро четири деценије података из мреже БиСОН (Birmingham Solar Oscillations Network). Подаци прикупљани од 1987. године обухватају соларне циклусе од 22. до 25.
БиСОН је мрежа од шест спектрометара распоређених широм света, који непрекидно прате Сунце још од 1976. године.
Научници су применили технику хелиосеизмологије, која открива ситне промене у Сунчевој светлости изазване вибрацијама у његовој унутрашњости. Анализиране су такозване „п мод осцилације“, које настају услед ширења звучних таласа кроз Сунце, због чега оно „одзвања“ попут огромног термонуклеарног звона.
С обзиром на то да се унутрашњост Сунца не може директно посматрати, научници користе овај метод слично као што геолози проучавају унутрашњост Земље помоћу сеизмичких таласа. Вибрације унутар Сунца изазивају веома мале промене у његовој светлости, а њихова анализа омогућава закључке о процесима који се одвијају дубоко испод површине.
Неочекиван несклад између површине и унутрашњости Сунца
Да би проценили активност на различитим дубинама, тим је анализирао три фреквенцијска опсега осцилација: ниске, средње и високе. Те податке су затим упоредили са уобичајеним показатељима површинске активности, као што су број и величина сунчевих пега и мерења Сунчевог радио-зрачења.
Уочен је изузетан образац: док је спољашња активност Сунца слабија, у складу са досадашњим очекивањима, његове унутрашње високофреквентне осцилације су јаче и више подсећају на старије, активније соларне циклусе. Истраживачи наводе да то указује да се магнетна активност и структурне промене изазване соларним циклусом све више ограничавају на плитке слојеве, око 1000 километара испод површине.
„Ово је прво откриће такве врсте и не би било могуће без дугогодишњих посматрања мреже БиСОН. Дугорочно праћење је кључно за откривање оваквих трендова, а боље разумевање Сунчевог магнетизма побољшаће прогнозе свемирског времена и заштиту наше технолошке инфраструктуре“, навео је Чаплин.
Ово истраживање такође указује на промену у односу између унутрашњих и спољашњих процеса на Сунцу.
Астрономкиња Сарбани Басу са Универзитета Јејл истиче да се однос између унутрашњих осцилација и површинске активности мењао током последњих неколико циклуса.
Она додаје да ће даља посматрања показати како ће се овај однос развијати како се циклус 25 буде ближио крају и како се око 2030. године буде започео циклус 26.
Према њеним речима, остаје отворено питање да ли ће се овај тренд наставити или ће доћи до нових промена у понашању Сунца.
Басу закључује да се овај тренд не може објаснити само слабљењем магнетних поља, већ да указује на могућу структурну реорганизацију начина на који се магнетна активност Сунца складишти испод његове површине.
