https://sputnikportal.rs/20260607/nema-kljucnih-dokaza-o-vodi-na-jupiterovom-mesecu-evropi-1200066996.html
Нема кључних доказа о води на Јупитеровом месецу Европи
Нема кључних доказа о води на Јупитеровом месецу Европи
Sputnik Србија
Ледени Јупитеров месец Европа, испод чије се дебеле ледене површине вероватно крије огромни слан океан, годинама је био један од главних кандидата у потрази за... 07.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-07T11:30+0200
2026-06-07T11:30+0200
2026-06-07T11:30+0200
наука и технологија
друштво
свемир
јупитер
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/06/1200066411_0:448:2048:1600_1920x0_80_0_0_f07485bdc3004bb758c3da177637f5bf.jpg
Међутим, најновија научна студија показала је да ранији трагови таквих водених млазова можда нису оно што се мислило и да нема правих доказа о њиховом постојању.Нова анализа старих података свемирског телескопа Хабл показала је другачију слику о гејзирима на Европи.Почетак приче о „перјаницама“Прича о „гејзирима“, које су научници називали и „перјаницама“, почела је 2013. године када су Лоренц Рот и његови сарадници објавили да су у посматрањима Хабла пронашли трагове водене паре близу јужног пола Европе.Рот је тада саопштио да откриће јача позицију Европе као главног кандидата за потенцијалну настањивост.„Међутим, још не знамо јесу ли те перјанице повезане с текућом водом испод површине или нису“, упозорио је он већ тада.Нова анализа смањује сигурностНова студија не тврди да перјанице сигурно не постоје, али показује да Хаблови подаци више нису довољно јаки да би се тврдило да их је телескоп заиста видео.Аутори су поново анализирали посматрања спектографом „СТИС“ на Хаблу и пронашли два главна недостатка у изворној анализи. Један проблем било је тачно одређивање положаја сигнала, а други је глобална атмосферска карактеристика – танка, али постојана водоникова егзосфера која окружује цео месец и која тада није била позната.Рот истиче да је поновна анализа смањила првобитну сигурност у постојање перјаница са 99,9 на мање од 90 одсто, што у статистичкој анализи више не представља научно откриће.Значај за будуће истраживањеТо је важно јер би перјанице биле најлакши пут до скривеног океана на Европи. Ако пукотине у леду повремено избацују водену пару, лед и соли из унутрашњости, будућа летелица могла би да анализира тај материјал без слетања и бушења.Кључну улогу имаће мисија НАСА Европа Клипер, лансирана 14. октобра 2024. године, која би до Јупитера требало да стигне у априлу 2030. Циљ мисије је да утврди има ли Европа услове погодне за живот.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, свемир, јупитер
Нема кључних доказа о води на Јупитеровом месецу Европи
Ледени Јупитеров месец Европа, испод чије се дебеле ледене површине вероватно крије огромни слан океан, годинама је био један од главних кандидата у потрази за животом изван Земље, највише захваљујући присуству гејзира воде.
Међутим, најновија научна студија показала је да ранији трагови таквих водених млазова можда нису оно што се мислило и да нема правих доказа о њиховом постојању.
Нова анализа старих података свемирског телескопа Хабл показала је другачију слику о гејзирима на Европи.
Почетак приче о „перјаницама“
Прича о „гејзирима“, које су научници називали и „перјаницама“, почела је 2013. године када су Лоренц Рот и његови сарадници објавили да су у посматрањима Хабла пронашли трагове водене паре близу јужног пола Европе.
Рот је тада саопштио да откриће јача позицију Европе као главног кандидата за потенцијалну настањивост.
„Међутим, још не знамо јесу ли те перјанице повезане с текућом водом испод површине или нису“, упозорио је он већ тада.
Нова анализа смањује сигурност
Нова студија не тврди да перјанице сигурно не постоје, али показује да Хаблови подаци више нису довољно јаки да би се тврдило да их је телескоп заиста видео.
Аутори су поново анализирали посматрања спектографом „СТИС“ на Хаблу и пронашли два главна недостатка у изворној анализи. Један проблем било је тачно одређивање положаја сигнала, а други је глобална атмосферска карактеристика – танка, али постојана водоникова егзосфера која окружује цео месец и која тада није била позната.
Рот истиче да је поновна анализа смањила првобитну сигурност у постојање перјаница са 99,9 на мање од 90 одсто, што у статистичкој анализи више не представља научно откриће.
Значај за будуће истраживање
То је важно јер би перјанице биле најлакши пут до скривеног океана на Европи. Ако пукотине у леду повремено избацују водену пару, лед и соли из унутрашњости, будућа летелица могла би да анализира тај материјал без слетања и бушења.
Кључну улогу имаће мисија НАСА Европа Клипер, лансирана 14. октобра 2024. године, која би до Јупитера требало да стигне у априлу 2030. Циљ мисије је да утврди има ли Европа услове погодне за живот.
