Од Доситеја до вештачке интелигенције: Сто година Универзитетске библиотеке
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Није најважније да ли ћете имати библиотеку у џепу или у згради. Најважније је носите ли библиотеку у души, срцу, мозгу, у бићу своме. Читајте, зато што то није питање шта сте прочитали, него како ћете се преобликовати док читате, каже у разговору за Спутњик Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.
Век Универзитетске библиотеке: прича о знању које траје
Сто година од оснивања Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ обележено је 24. маја, на Дан словенске писмености. Јубилеј је био повод за подсећање на једну од најважнијих институција културе и образовања у Србији, али и за питање шта Универзитетска библиотека представља данас – у времену дигитализације, вештачке интелигенције и дубоких промена у начину на који људи уче, читају и долазе до знања.
За управника библиотеке Александра Јеркова, прича о овој институцији не почиње 1926. године, када је званично основана, већ много раније. Говорећи о коренима Универзитетске библиотеке, Јерков подсећа да историју не треба посматрати кроз формалне датуме.
„То је све једна целина. Морала је бити нека књига у Великој школи тог часа када је и сам Доситеј у Великој школи - то је већ једна библиотека у њој. Не треба да се стидимо својих почетака и не треба да их скраћујемо“, каже Александар Јерков.
Према његовом мишљењу, развој српског високог образовања и библиотекарства треба посматрати као континуитет који води од манастирских библиотека, преко Велике школе и Лицеја, до савременог Универзитета у Београду.
„Наши манастири су такође школе, образовне институције првог реда. Манастирске библиотеке су предивне и блиставе и не може се имати ништа лепше него што су те библиотеке. Данас кад идете по свету, најлепше што можете да видите то су велике краљевске библиотеке које су мудри владари подизали“, истиче наш саговорник.
Управо зато, каже Јерков, стогодишњица не означава само век постојања једне установе, већ век једне институционалне форме која је наставила много старију традицију српске културе и образовања.
Библиотека подигнута на рушевинама
Један од пресудних тренутака у историји Универзитетске библиотеке догодио се након Првог светског рата. Током аустроугарског бомбардовања Београда уништена је библиотека која се налазила у Капетан-Мишином здању. После рата, међународна фондација Ендруа Карнегија издвојила је средства за обнову три библиотеке уништене на фронту – у Левену, Ремсу и Београду.
„Најважнији тренутак је сама идеја да је та библиотека потребна. Она се дуго кувала и припремала, а онда реализовала у не нарочито повољном амбијенту после Првог светског рата. Карнеги је помогао обнову три библиотеке срушене у рату и једна од њих била је у Београду“, истиче Александар Јерков.
Важну улогу у уздизању Универзитетске библиотеке имао је и краљ Александар Карађорђевић, који је Универзитету уступио земљиште на некадашњем тркалишту и подржао изградњу нове зграде.
Међутим, сама изградња није текла лако. Финансијске кризе, неповољне монетарне околности и недостатак новца доводили су до застоја и нових проблема. Библиотека је, како подсећа Јерков, настала захваљујући упорности људи који нису одустајали од идеје да Србија мора имати модерну универзитетску библиотеку.
Браниоци библиотеке
Историја Универзитетске библиотеке не може се одвојити од личности које су је стварале и штитиле. Павле Поповић, Александар Белић, Веселин Чајкановић и Урош Џонић оставили су дубок траг не само у српској науци већ и у животу ове институције.
„То су били људи који су имали нешто што би (Пјер) Бурдије назвао хабитусом професора. Нису били професори зато што их је неко изабрао за професоре, него су бирани за професоре зато што су били професори. И то и ми данас знамо. Кад се сретнемо међу собом, ми знамо ко је професор, а ко је само изабран за професора“, истиче Александар Јерков.
Он посебно издваја Павла Поповића, који је поднео предлог за оснивање библиотеке, био први председник њеног управног одбора и чак поднео оставку у знак протеста због односа према установи.
„То су биле величине људске и моралне, људи од интегритета, заноса и посвећености. И обележили су читаве епохе својим ставом и својим радом. Молим да се то упамти, да се то зна и да се овим великим људима с наклоном изрази поштовање“, наглашава наш саговорник.
Библиотека која је и даље пуна
У времену када се често говори о паду интересовања за књигу и читање, Јерков указује на једноставну чињеницу – библиотека је и даље препуна корисника.
„Млади људи су дивни, иако имају и хиљаду недостатака. Они траже себе у времену и простору. Знају да буду занесени, знају да буду и крајње прагматични. Али сва наша нада лежи у њима“, сматра професор.
Он наглашава да проблем није у младим људима, него у онима који их васпитавају и уче, као и у самом времену у којем живимо.
„Немојте осуђивати младе људе, него погледајте себе у лице. Да смо ми моћнији, снажнији, бољи и вреднији, сигурно да би и млади људи били убедљивији. Али библиотека је увек пуна. И даље је пуна и они истражују и труде се“, наводи наш саговорник.
Према његовим речима, библиотека је данас много више од места где се позајмљују књиге. Она је простор сусрета, учења, сарадње и интелектуалног развоја.
„Библиотека није магацин у који дођеш, узмеш књигу као ципелу, па изађеш напоље да је обујеш. Библиотека је информационо место. Тамо те чека библиотекар, информатор, специјалиста. Тамо можеш да видиш нове пројекте и да се развијаш“, наводи Александар Јерков.
Дигитална библиотека и нова технолошка ера
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ је, како подсећа Јерков, међу првима у региону започела систематску дигитализацију грађе, а дигитална библиотека је данас један од најважнијих сегмената њеног рада.
„Прво да похвалимо нашу Претраживу дигиталну библиотеку која је једна од најнапреднијих и свакако водећа библиотека те врсте у региону. На томе смо упорно радили и, колико смо знали и умели, последњих година држали корак с оним што се ради у свету“, каже Јерков.
Он, међутим, упозорава на то да је нова технолошка револуција већ почела и да је увођење вештачке интелигенције у све информатичке и информационе процесе велики задатак за све оне који се тиме баве. Јерков, такође, констатује да развој таквих система захтева ресурсе који далеко превазилазе могућности једне библиотеке.
„Ми нисмо у могућности да платимо три програмера да раде специфично одржавање наших система, а камоли да развијамо и вежбамо посебне моделе вештачке интелигенције“, каже Александар Јерков.
Вештачка интелигенција не сме бити замена за знање
Говорећи о вештачкој интелигенцији, Јерков одбацује и некритички оптимизам и страхове. Према његовом мишљењу, све зависи од извора на којима се такви системи заснивају.
„Вештачка интелигенција је генијална платформа која вам омогућава да развијете могућност да се информишете, што с радошћу прихватам и одобравам, али она може да вам донесе и то да будете подложни туђим интересима и пројекцијама, а да тога нисте ни свесни. Вештачка интелигенција је добродошла, али под строго одређеним академским правилима, у складу с оним што је проверено, засновано, поуздано, критички изложено. Онда је вештачка интелигенција врхунски инструмент. Али ако чепрка по површини медијске пене и ако узима полупоуздане податке, онда добијате обмањивача“, уверен је Јерков.
Он наглашава да је због тога неопходно да се и на вештачку интелигенцију примењују иста академска правила која важе у науци.
„Она правила која важе на универзитету – шта је проверено, засновано, поуздано и критички изложено – треба применити и на вештачку интелигенцију. Онда је она врхунски инструмент и треба је користити“, наводи наш саговорник.
Зашто су библиотеке и даље важне
Иако данас читаве библиотеке могу да стану у мобилни телефон, Јерков сматра да се суштина није променила.
„Мени није свеједно да ли је књига на екрану или у руци, али имам сигурно хиљаду књига у телефону. То је погодност. И није важно да ли ћете имати библиотеку у џепу или у згради. Важно је шта радите са њом“, каже наш саговорник.
Он, међутим, будућност библиотека не види у борби против технологије, већ у очувању способности за концентрацију, критичко мишљење и дубоко читање, и напомиње да су управо то вредности које Универзитетска библиотека покушава да негује већ читав век.
Данас, када обележава стоту годишњицу, она је чувар прошлости, али и место на коме се сусрећу традиција и нове технологије, истраживачи и студенти, папирна књига и дигитални свет. И, можда важније од свега, како истиче наш саговорник, место које и даље подсећа да знање није нешто што се једноставно преузима, већ нешто што се стрпљиво гради.
„ Читајте зато што тако развијате своје симболичке капацитете, вербалне могућности, мозак, појмовно мишљење. Ми морамо да се образујемо, ми морамо да тренирамо, ми морамо да се посветимо томе. Живот није ријалити, него једна врста настојања да будеш најбољи који можеш да будеш“, поручује професор Јерков.
