Ово је тамни вилајет: Идентитет и наслеђе на Косову и Метохији приказано - покретом
© Фото : Спутњику уступио Стефан Бошкоћевић
Пратите нас
Нисам у потпуности сигуран да су колеге из Италије схватиле где се налазе, који су наши проблеми, али је сигурно да им се допала светла страна наших живота на Косову и Метохији. Млади виде будућност. Иако се чини да се мало разумемо, постоји језик који сви говоримо - језик уметности. И нама и њима је важна велика поука из овог „тамног вилајета“.
Ово за Спутњик каже Стефан Бошкоћевић студент Факултета уметности у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици поводом представе коју су припремили и одиграли у Звечану, заједно са колегама са Академије лепих уметности у Напуљу:
„Сви су одушевљени представом, публика је сјајно реаговала, а највећу емоцију је добила кроз покрет. „Тамни вилајет“ је слика свих нас, нашег рада и труда. Говори да наш факултет итекако добро ради и има велике успехе. Препознат је на међународном нивоу. И ми и колеге из Италије једва чекамо нови пројекат“.
Једна од најснажнијих метафора српског народног предања, „тамни вилајет“, спојио је на Косову и Метохији младе из два, наизглед различита света, студенте из јужне српске покрајине и њихове колеге из Италије.
Сарадња Факултета уметности у Звечану са Академијом лепих уметности у Напуљу успостављена је 2019. године кроз програм Еразмус+. Данас је успешно партнерство засновано на размени знања, искустава и заједничким уметничким пројектима. Последњи је авангардна кореодрама „Тамни вилајет“.
Студенти Академије лепих уметности уз Напуља на сцени у Звечану
© Фото : Спутњику уступио Стефан Бошкоћевић
Од Вука Караџића до авангардне кореодраме
Радња се одвија у земљи у којој влада тама. Путовање кроз таму је путовање кроз људску природу и немогућност да се избегне кајање. Полазећи од мотива народне приче коју је забележио Вук Караџић и поезије Бранка Миљковића, представа испитује тренутак када човек пређе границу познатог, а тамни вилајет постаје место великих искушења, али и тачка духовне и умне спознаје.
„Представа се завршава реченицом: „Дубоко се кајати, значи поново живети“. У ову кореодраму учитала сам страх, похлепу, завист, и много више од тога, постојање два света, овостраног и оностраног, места прелаза и две димензије. Многи погрешни избори воде ка неизбежном кајању, али без њих не бисмо досегли оно што треба, нити постали целовити, нити бисмо били кадри да препознамо суштинску вредност на следећем кораку“, каже професор Вера Обрадовић, чије је име иза либрета, кореографије и кореорежије.
Као професор три предмета, сценске игре, кораодраме и невербалног позоришта, била је сигурна да ће покрет рећи много о младима, о наслеђу и Косову и Метохији:
„Покрет исказује дубоку емоцију. Није случајно да се покретом и плесом, односно игром, кроз генерације преносе колективно памћење, наслеђе и идентитет. Добар део пројекта остварили смо сарађујући онлајн, јер су такве прилике, али сам се и срела са сценографом који је дошао у Косовску Митровицу раније. Тражила сам да и сценографија игра, да зидине, планине буду покретне. Колеге из Италије све су прилагодиле тој замисли, а премијера је изузетно лепо прошла“.
"Није случајно да се покретом и плесом, односно игром, кроз генерације преносе колективно памћење, наслеђе и идентитет"
© Фото : Спутњику уступио Стефан Бошкоћевић
Непроцењиво искуство за младе српске уметнике
На сцени Дома културе у Звечану међу уметницима два Универзитета била је и Катарина Кљутић, студенткиња глуме на Факултету уметности у Звечану, недавно проглашена најбољом младом глумицом фестивала „ЗајеЧар“. Каже да је ова међународна сарадња изузетно је важна за младе српске уметнике са Косова и Метохије.
„Свака сарадња много значи младим глумцима, а поготово инострана. Упознали смо наше колеге из Италије и заједничким трудом и радом направили нешто за шта се надамо да се публици допало, односно да им је било узбудљиво и разумљиво. Наш допринос била је глумачка игра, осликавање простора покретом, емоцијом и експресијом, док су колеге из Италије визуелно дочарале простор Тамног вилајета“, каже Кљутићева.
Како су гости из Италије видели север покрајине
За разлику до ње, Стефан Бошкоћевић је већ познавао колеге из Италије, упознао их је прошле године, заједно са колегиницом са класе и колегама из других земаља, радио је на пројекту у самом Напуљу. За младог уметника који је у потпуности везан за свој крај, било је то важно искуство:
„Нисам сигуран колико су схватили политичку ситуацију, несвесни су шта се овде дешава. Осећали су се безбедно. Све то је добро, јер смо показали да ми тежимо нормалном животу. Јако им се свидело, видели су север, свако вече смо излазили, допао им се наш начин живота и како функционишемо у тако малој средини. Видео сам поруку и фотографије једне професорке на мрежама, написала је „на Косову се много једе“. Знам и зашто, био сам код њих“, каже уз осмех Стефан који је од прошлог месеца и сарадник у настави на Факултету.
Кроз тамни вилајет глумце и публику водила је електронска, али и жива музика коју је свирао оркестар факултета
© Фото : Спутњику уступио Стефан Бошкоћевић
Универзитет у Приштини јачи од притисака и рампи
Пројекат „Тамни вилајет“ на јединствен начин је повезао сва три одсека Факултета уметности у Звечану, ликовни, који се заједно са колегама из Напуља бавио сценографијом, драмски и музички. Кроз тамни вилајет глумце и публику водила је електронска, али и жива музика коју је свирао оркестар факултета.
Упитана колико овај пројекат значи у време притиска везаног за контролу уласка на Косово и Метохију, који се види и као покушај гашења Универзитета у Приштини, професорка Обрадовић каже:
„Дубоко верујем да се то неће десити. А што се тиче сарадње са колегама из Италије, отишли су пресрећни и презадовољни, сарадња ће се сигурно наставити“.
Поред сарадње са италијанским универзитетом, Факултет уметности учествује и у Еразмус+ пројектима међународне размене и професионалног усавршавања са колегама из Турске, Бугарске, Пољске и Шпаније.
Сцена из представе "Тамни вилајет"
© Фото : Спутњику уступио Стефан Бошкоћевић
