https://sputnikportal.rs/20260607/pocinje-berba-malina--pojedini-proizvodjaci-izasli-sa-pocetnom-cenom-od-550-dinara-1200075649.html
Почиње берба малина – поједини произвођачи изашли са почетном ценом од 550 динара
Почиње берба малина – поједини произвођачи изашли са почетном ценом од 550 динара
Sputnik Србија
За нешто више од недељу дана почиње берба малине. Стручњаци очекују плодове високог квалитета, а укупан род процењују на око 23.000 тона. То је за трећину више... 07.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-07T09:45+0200
2026-06-07T09:45+0200
2026-06-07T09:45+0200
економија
србија – економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/07/1200076009_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_eec2159343f623709c84d00ae22817bb.jpg
Као и увек у ово доба године, поједини произвођачи изашли су са почетном ценом од 550 динара за килограм српског црвеног злата.Оптимизам међу малинаримаСпекулације са откупном ценом, недостатак сертификованог садног материјала и радне снаге представљају главне изазове, али малинари који годинама одолевају овим проблемима ове сезоне у своје малињаке улазе са више оптимизма.„Можемо очекивати добру цену и добар квалитет овога рода јер ће бити малина ретка и крупна, здрава, тако да неће бити никаквих проблема“, каже Милета Пилчевић, председник удружења „Виламет“, преноси РТС.Произвођачима иду наруку и празне хладњаче.Квалитет је и даље најјача карта СрбијеДр Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку наглашава да свет тражи најквалитетнију малину, а то је управо она из Србије, пре свега сорте „виламет“ и „микер“.„Због недостатка садног материјала, почели смо да радимо и друге сорте које немају те карактеристике, почели смо да мешамо сорте и то тржиште неће да трпи“, упозорава Лепосавић.Малину не треба увозитиСтручњаци процењују да Србија малину узгаја на осам до девет хиљада хектара, што је готово три пута мање од података званичне статистике. Разлог за овај раскорак виде у злоупотреби субвенција.Пад производње објашњавају сушом, али пре свега погрешним произвођачким и трговачким праксама. Ипак, сматрају да малину не треба увозити.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/07/1200076009_62:0:1107:784_1920x0_80_0_0_ca75ff02b12a9e06e193bb57f43d8d34.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, привреда и пољопривреда
србија – економија, привреда и пољопривреда
Почиње берба малина – поједини произвођачи изашли са почетном ценом од 550 динара
За нешто више од недељу дана почиње берба малине. Стручњаци очекују плодове високог квалитета, а укупан род процењују на око 23.000 тона. То је за трећину више него лане, али и даље далеко испод потенцијала српских малињака.
Као и увек у ово доба године, поједини произвођачи изашли су са почетном ценом од 550 динара за килограм српског црвеног злата.
Оптимизам међу малинарима
Спекулације са откупном ценом, недостатак сертификованог садног материјала и радне снаге представљају главне изазове, али малинари који годинама одолевају овим проблемима ове сезоне у своје малињаке улазе са више оптимизма.
„Можемо очекивати добру цену и добар квалитет овога рода јер ће бити малина ретка и крупна, здрава, тако да неће бити никаквих проблема“, каже Милета Пилчевић, председник удружења „Виламет“, преноси РТС.
Произвођачима иду наруку и празне хладњаче.
„Немамо ове године залиха, немамо увозне, што су увозили увозили, борили смо се да се то декларише да се више не меша српска са иностраном да немамо те вирусе и те болести које су се у задње време појавиле“, истиче Пилчевић.
Квалитет је и даље најјача карта Србије
Др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку наглашава да свет тражи најквалитетнију малину, а то је управо она из Србије, пре свега сорте „виламет“ и „микер“.
„Због недостатка садног материјала, почели смо да радимо и друге сорте које немају те карактеристике, почели смо да мешамо сорте и то тржиште неће да трпи“, упозорава Лепосавић.
Стручњаци процењују да Србија малину узгаја на осам до девет хиљада хектара, што је готово три пута мање од података званичне статистике. Разлог за овај раскорак виде у злоупотреби субвенција.
Пад производње објашњавају сушом, али пре свега погрешним произвођачким и трговачким праксама. Ипак, сматрају да малину не треба увозити.
„Често се у последње време чује да је један од начина да се прерађивачки капацитети сачувају да се увози и да се код нас прерађује та малина, што по мени није исправно. Ми треба да инсистирамо и да радимо на нашој производњи, да то што произведемо и прерадимо у Србији, јер увек су то биле више цене у односу на конкуренцију“, закључује др Александар Лепосавић.