https://sputnikportal.rs/20260607/sta-rusija-vidi-u-balkanskom-ogledalu-video-1200036139.html
Шта Русија види у балканском огледалу /видео/
Шта Русија види у балканском огледалу /видео/
Sputnik Србија
Балканско огледало шаље алармантне знаке Русији, јер многе приче са Балкана касније почињу да живе свој живот на постсовјетском простору. Балкан нас је научио... 07.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-07T18:00+0200
2026-06-07T18:00+0200
2026-06-07T18:00+0200
русија
русија
русија – политика
балкан
србија
украјина
република српска (рс)
сергеј маркедонов
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/06/1200041719_0:145:1280:865_1920x0_80_0_0_0e9642f7c7304158655131cb9982ac2b.jpg
У Београд је стигао ради учешћа у „Балканском дијалогу 2026“, скупу на ком експерти, научници, представници државних и друштвених организација и новинари из Русије и региона разговарају о актуелним питањима, од енергетике и безбедности, до утицаја медија.Балкански методи пресликани за РусеМаркедонов у интервјуу за Спутњик истиче да су многи обрасци и методи са Балкана касније понављали на постсовјетском простору, почев од демонизације Срба која је у новије време уз, како каже, креативне корекције, претворена у демонизацију Руса, само што су они сад „велики Срби увеличани сразмерно постсовјетском простору“.“А ако по западним медијима говоре о руским нападима онда нек покажу и другу страну. Иначе испада да је једна страна апсолутно крива за све а друга стоји по страни и никаквих криваца тамо нема. Рецимо, Старобељск кад су Украјинци недавно гађали педагошки колеџ, тамо су погинули тинејџери… А кад представници Данске и Летоније у међунарондим институцијама кажу да уопште сумњају да се то десило и да можда Руси лажу? Па ако сумњате, седите у авион, аутобус, дођите и видите. У чему је проблем?”Ако говоримо у целини о неким паралелама између постсовјетског простора и Балкана ту има, према оцени нашег саговорника, неколико кључних карактеристика, а пре свега чињеница да је постојао неки заједнички идентитет.Мир се не гради понижавањем једне странеОн додаје да је балканско огледало посебно интересантно за Русију и зато што је тај нови мозаик на југословенском простору у значајној мери према западним моделима, свиђало се то нама или не.Тренутни резултат што се тиче Балкана је, како каже, да је постигнуто одређено смиривање, али да није сигуран да је тај мир трајан.„Не намеравам да будем Касандра и да износим лоша пророчанства, али очигледно је да ако градите мир на понижавању једних а величању других, на томе што сте од једних узели новац из џепа и територије, људе и дали их другима, пре или касније таква равнотежа може да пукне. Притом ни велемајстор политичке игре као што је маршал Тито није успео дефинитивно да реши то питање, а сада делују личности које су мањег формата него он. Ето то ми посматрамо с посебном стрепњом јер нам се чини да у Грузији, Украјини и на другим тачкама постсовјетског простора неки људи који себе сматрају победницима у Хладном рату верују да по тој основи имају право да свима прописују рецепте и да ће они да решавају ствари овако или онако, ето, по балканском сценарију: кад ће неко бити кажњен а неко ће бити проглашен искључиво жртвом“, упозорава Маркедонов и додаје да није ни чудо што Русија на све то понекад емоционално реагује.Украјинцима се свиђао преседан Српске КрајинеШто се тиче Босне, кад се завршавао сукоб 1995. године, подсећа он, распоред је био такав да је било немогуће тек тако узети српску фигуру и уклонити је са шаховске табле – појавила се Република Српска.„Касније је за неке на Западу она постала неки негативни модел па сам и пре почетка Специјалне војне операције често слушао од немачких политичара и дипломата да би Русија да направи Републику Српску у Донбасу и да је тако нешто лоше и нефункционално. Али људи, питао сам, ако тамо трећину становништва у Босни чине Срби, шта ћете са њима? Хоћете територију без становништва?“Још један модел са Балкана наш саговорник види у дешавањима у Украјини, а присећа се како су многи украјински политичари отворено говорили да је председан Републике Српске Крајине оно што је потребно и за Украјину.„Ту постоје два момента која се могу заоштрити: то је мултинационално друштво, јер у Хрватској нису живели само Хрвати, нити су у Босни живели само босански муслимани. Кад је тамо Изетбеговић говорио о независности он и његово друштво и вероватно шира муслиманска заједница били су на то спремни, али Срби нису. И Хрвати су, узгред, имали своје представе о томе шта је најбоље. Односно, пре него што кажеш „а“ ти размисли и погледај како ће твоја реч да ођекне. Исто је било у Украјини, кад су се дешавале све те акције на Мајдану.“Како каже, још тада је говорио да колико год да се на Мајдану окупило људи они не изражавају став свих 45 милиона становника те земље и да „Украјина није Мајдан“.Србија ће одолети притисцима ЗападаУ осврту на неутралну политику Србије, Маркедонов констатује да на Западу често говоре да она седи на две столице и никако да се определи.Маркедонов не спори да то није лако, али истиче да ако се Србија не бори и ако одустане да је нико неће ценити. С друге стране, и Русија, сматра он, треба да има разумевања за Србију и да јој пружа подршку.„Ако из Београда не чујемо сваког дана речи љубави, већ различите изјаве, то не значи да се све срушило. Потребно је стратешко стрпљење и мање емоција, а више прагматизма. Не долази сваки председник, будимо искрени, на Параду победе, посебно када треба превазићи одређене препреке и баријере. И на крају — не можемо побећи од географије. Србија је део Европе. Уосталом, и Русија је. Увек говорим да Европска унија и Европа нису исто”, поручује саговорник Спутњика.Погледајте и:
балкан
србија
украјина
република српска (рс)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
русија, русија – политика, балкан, србија, украјина, република српска (рс), сергеј маркедонов
русија, русија – политика, балкан, србија, украјина, република српска (рс), сергеј маркедонов
Шта Русија види у балканском огледалу /видео/
Балканско огледало шаље алармантне знаке Русији, јер многе приче са Балкана касније почињу да живе свој живот на постсовјетском простору. Балкан нас је научио да мултинационално друштво треба поштовати, иначе ће бити сукоба – стално и увек, а ако их и решите, али неправедно мир неће бити дуговечан, упозорава руски експерт Сергеј Маркедонов.
У Београд је стигао ради учешћа у „Балканском дијалогу 2026“, скупу на ком експерти, научници, представници државних и друштвених организација и новинари из Русије и региона разговарају о актуелним питањима, од енергетике и безбедности, до утицаја медија.
Балкански методи пресликани за Русе
Маркедонов у интервјуу за Спутњик истиче да су многи обрасци и методи са Балкана касније понављали на постсовјетском простору, почев од демонизације Срба која је у новије време уз, како каже, креативне корекције, претворена у демонизацију Руса, само што су они сад „велики Срби увеличани сразмерно постсовјетском простору“.
“А ако по западним медијима говоре о руским нападима онда нек покажу и другу страну. Иначе испада да је једна страна апсолутно крива за све а друга стоји по страни и никаквих криваца тамо нема. Рецимо, Старобељск кад су Украјинци недавно гађали педагошки колеџ, тамо су погинули тинејџери… А кад представници Данске и Летоније у међунарондим институцијама кажу да уопште сумњају да се то десило и да можда Руси лажу? Па ако сумњате, седите у авион, аутобус, дођите и видите. У чему је проблем?”
Ако говоримо у целини о неким паралелама између постсовјетског простора и Балкана ту има, према оцени нашег саговорника, неколико кључних карактеристика, а пре свега чињеница да је постојао неки заједнички идентитет.
“Сад не говоримо да ли је он биo добар или лош, али су у најмању руку годинама стотине хиљада људи нешто у томе налазиле. Али тај идентитет је престао да функционише, дошло је до распада и сада се то осмишљава. Настале су нове формације, али како градити односе – са суседимо, са светом, ко су пријатељи, ко су противници, ко су савезници? То је врло болан процес. И наравно, кад долази до таквих промена мења се и идентитет а увек спољни актери показују интересовање за то. Постојала је Југославија, постојао Совјетски Савез, то су биле неке предвидиве формације, разумљиве. Сад много тога није јасно“, објашњава Маркедонов.
Мир се не гради понижавањем једне стране
Он додаје да је балканско огледало посебно интересантно за Русију и зато што је тај нови мозаик на југословенском простору у значајној мери према западним моделима, свиђало се то нама или не.
Тренутни резултат што се тиче Балкана је, како каже, да је постигнуто одређено смиривање, али да није сигуран да је тај мир трајан.
„Не намеравам да будем Касандра и да износим лоша пророчанства, али очигледно је да ако градите мир на понижавању једних а величању других, на томе што сте од једних узели новац из џепа и територије, људе и дали их другима, пре или касније таква равнотежа може да пукне. Притом ни велемајстор политичке игре као што је маршал Тито није успео дефинитивно да реши то питање, а сада делују личности које су мањег формата него он. Ето то ми посматрамо с посебном стрепњом јер нам се чини да у Грузији, Украјини и на другим тачкама постсовјетског простора неки људи који себе сматрају победницима у Хладном рату верују да по тој основи имају право да свима прописују рецепте и да ће они да решавају ствари овако или онако, ето, по балканском сценарију: кад ће неко бити кажњен а неко ће бити проглашен искључиво жртвом“, упозорава Маркедонов и додаје да није ни чудо што Русија на све то понекад емоционално реагује.
Украјинцима се свиђао преседан Српске Крајине
Што се тиче Босне, кад се завршавао сукоб 1995. године, подсећа он, распоред је био такав да је било немогуће тек тако узети српску фигуру и уклонити је са шаховске табле – појавила се Република Српска.
„Касније је за неке на Западу она постала неки негативни модел па сам и пре почетка Специјалне војне операције често слушао од немачких политичара и дипломата да би Русија да направи Републику Српску у Донбасу и да је тако нешто лоше и нефункционално. Али људи, питао сам, ако тамо трећину становништва у Босни чине Срби, шта ћете са њима? Хоћете територију без становништва?“
Још један модел са Балкана наш саговорник види у дешавањима у Украјини, а присећа се како су многи украјински политичари отворено говорили да је председан Републике Српске Крајине оно што је потребно и за Украјину.
„Ту постоје два момента која се могу заоштрити: то је мултинационално друштво, јер у Хрватској нису живели само Хрвати, нити су у Босни живели само босански муслимани. Кад је тамо Изетбеговић говорио о независности он и његово друштво и вероватно шира муслиманска заједница били су на то спремни, али Срби нису. И Хрвати су, узгред, имали своје представе о томе шта је најбоље. Односно, пре него што кажеш „а“ ти размисли и погледај како ће твоја реч да ођекне. Исто је било у Украјини, кад су се дешавале све те акције на Мајдану.“
Како каже, још тада је говорио да колико год да се на Мајдану окупило људи они не изражавају став свих 45 милиона становника те земље и да „Украјина није Мајдан“.
Србија ће одолети притисцима Запада
У осврту на неутралну политику Србије, Маркедонов констатује да на Западу често говоре да она седи на две столице и никако да се определи.
„А треба да се определи зато што ако је стратешки циљ Европска унија онда значи треба некако свести на минимум односе са Русијом. Питање је коме то треба,“ каже он и додаје да је уверен да Србија неће попустити пред притисцима.
Маркедонов не спори да то није лако, али истиче да ако се Србија не бори и ако одустане да је нико неће ценити. С друге стране, и Русија, сматра он, треба да има разумевања за Србију и да јој пружа подршку.
„Ако из Београда не чујемо сваког дана речи љубави, већ различите изјаве, то не значи да се све срушило. Потребно је стратешко стрпљење и мање емоција, а више прагматизма. Не долази сваки председник, будимо искрени, на Параду победе, посебно када треба превазићи одређене препреке и баријере. И на крају — не можемо побећи од географије. Србија је део Европе. Уосталом, и Русија је. Увек говорим да Европска унија и Европа нису исто”, поручује саговорник Спутњика.
