Компромис политичких актера у Приштини тешко замислив – хоће ли спољни фактор бити језичак на ваги
© Tanjug / STR
Пратите нас
Тешко да ће албанске странке пресећи антисрпску политику и поделити власт са Српском листом. Извесно је да може доћи до нових избора а није искључено да се на тим следећим изборима појави и садашњи хашки оптуженик Хашим Тачи, оцењују саговорници Спутњика поводом још једног круга избора за скупштину у Приштини.
Ванредни парламентарни избори одржани су трећи пут за годину и по дана, а према прелиминарним резултатима највише гласова добио је покрет Самоопредељење Аљбина Куртија али значајно мање него на претходним децембарским изборима.
Професор Филозофског факултета др Милош Ковић, који је и председник Покрета за одбрану Косова и Метохије, мишљења је да ће се ништа неће променити или бар тешко, али додаје да је занимљиво да су проценти гласова које су партије освојиле врло сличи процентима из фебруара 2025. године са редовних избора за скупштину привремених институција самоуправе у Приштини.
„Сада нису ни Божићни ни новогодишњи празници и то се види у резултатима Самоопредељења који су нижи него на изборима децембра 2025. Ова сличност са фебруарским изборима важи и за ДПК Хашима Тачија коме се тренутно суди у Хагу и за ДСК у који се вратила Вјоса Османи а очекивало се да ће Османи да привуче један део гласача, што се и десило али не у тој очекиваној мери. Међутим она има други капитал а то су посебни односи са Доналдом Трампом и његовом администрацијом. Странка Рамуша Харадинаја ААК је ту са неких седам, осам одсто и наравно Српска листа која би требало да је узела тих 10 мандата намењених Србима и којој се понавља иста ствар као и претходним циклусима а то је отимање једног посланичког места. Овога пута је то баш флагрантно јер су бројеви показали да је Призрену узео 430 и кусур гласова дакле у средини где нема Срба готово,“ каже Ковић.
Отварају се озбиљна искушења
Имамо и масовно гласање у Ђаковици и у Сувој Реци где, како истиче Ковић, такође готово да нема Срба и јасно је да је део Албанца добио задатак да гласа за Ненада Рашића.
„ То се очекивало и Српска листа је за то поднела тужбу Управном суду, као и прошли пут мада ту нико није оптимиста али оно што је опасно јесте да Аљбин Курти може са овом стратегијом да настави и да им следећи пут узму два мандата па три.. када већ Албанци гласају за Ненада Рашића. Овим се отварају дакле озбиљна искушења за Српску листу и потребно је да се уради шта се може да се то спречи. Дакле такозвано Косова и његове институције да се вратим на почетак су остале у стању укочености у коме су и били и тај је та заглављеност много озбиљнија него после децембарских избора. Очигледно да сваке од поменутих странака има стабилно гласачко тело али јасно је да би спољни утицај овде много сада да буде одлучујући, али то ћемо тек да видимо. Такође треба се одупрети искушењу да се стање на КиМ нормализује а ми сада говоримо о институцијама Косова а све је то нелегално,“ подсећа он.
Другим речима, не може се очекивати нормална ситуација у ненормалној творевини.
„Тамо где имате режим апартхејда према Србима и терор над српским становништвом и где ми морамо да познајемо и ситуацију међу албанским становништвом јер је КиМ наша јужна покрајина а Албанци ако већ нудимо заједнички живот и реинтеграцију КИМ у саставу Србије, онда се треба одупрети навикама да мислимо да то стање може да се нормализује па да ми говоримо о једном уређеном парламентарном животу - а није тако. Али наше је да разумемо,“ оцењује Ковић.
Антисрпство није довољно за живот
На питање ако је Курти прогласио победу на темељима антисрпске политике питање да ли може сада албанска опозиција за разлику од фебруара да оствари сарадњу са Српском листом или је заједнички именитељ за све Албанце игнорисање Српске листе и протеривање Срба филозоф др Марио Калик каже следеће:
„Морамо да сачекамо да се сложи ова комбинаторика и да дође до расподеле мандата и док пристигну гласови из дијаспоре. Тренутно иако је Курти освојио 43 одсто јасно је да има пад у односу на децембар … Дакле приметно је извесно разочарање међу Албанцима јер није довољно живети само на атисрпству већ је потребна и економија и свашта нешто а они у том смислу не напредује. Немају напредак ни у евро интеграцијама или у неким другим светским организацијама којима теже плус ако додамо и демографски пад међу Албанцима који је присутан у односу на њихову експанзију од пре неколико година. Такође та цифра од два милиона бирача за озбиљне познаваоце прилика је сумњива. Антисрпство је служило као та компензација за неуспехе на плановима реалне политике нарочито за Куртија који је отишао даље од својих претходника и својом Алтернативом за север у 13 тачака започео и продубио већ постојећи прогон Срба до једног бруталнијег нивоа од укидања српских институција, прогона и хапшења Срба, имплементације косовске полиције, завођења самоуправа итд … Дакле користе се разни методи као што је насељавање око 11.500 Албанца на север Косова, одузимања српских станова, кућа нелегално. Тако да су то све разни планови да се интегрише север у потпуности,“ описује ситуацију Калик.
Сукоб Америке и Европе прелама се и преко Приштине
Он додаје да је истовремено перспектива за сарадњу албанских странака са Српском листом таква да су албанске стране спремне пре да не дођу на власт него на ту опцију.
„ Да ли ће опозиционе странке тај модел сада да промене и остваре сарадњу са Српском листом тек ћемо видети. Мада за сад нема много изгледа за оптимизам. С друге стране, види се да Српска листа има стабилне гласаче и да је чак овога пута добила више гласова у односу на претходне изборе,“ наводи он.
Саговорници „ Света са Спутњиком “су у емисији говорили и о спољном утицају на Приштину и о чињеници да је Курти изградио своју каријеру на неком марксистичком отпору и да се његови односи са Америком кваре са једне стране док са друге наилази на подршку код Немаца и Британаца.
„Све балканске нације су биле по већим или мањим утицајем спољног фактора, али код Албанаца је то баш изразито“, констатује Ковић.
Он подсећа да је тзв. Косово америчко чедо, а да је што се тиче актуелне политичке ситуације постојала „посебна наклоност, па и нежност“ Трампове администрације према Вјоси Османи.
„У свим овим кризама настојали смо да разумемо ко стоји иза Куртија и било је јасно у свакој кризи да је то или Британија или Немачка а да се његови односи са Американцима кваре….Видимо да Вјоса Османи има одређену подршку Америке и то је њен политички капитал. Разлаз између Османијеве и Куртија је очигледно један од резултата разлаза између ЕУ и САД. То се лепо види сада и у Сарајеву када су у они у сукобу око грађанина Шмита. То није претеривање, између њих заиста постоји сукоб.“
То како ће се тај сукоб даље одразити на расподелу снага у Приштини, по мишљењу професора, зависи од тога хоће ли бити договора о гласању у парламенту о председникау тзв. Косова.
„На томе су управо и расписани ови избори. Вјоса Османи је рекла да је то главно питање, огласила се одмах после избора и рекла да је главно председничко место и да ће то бити главна тема“, наводи Ковић.
Спољни фактор може бити језичак на ваги
Он верује да би управу ту могао да се укључи неки спољни фактор и да буде језичак на ваги у постизању било каквог компромиса између те две стране.
У закључку емисије саговорници су изнели и мишљење о томе да ако се сада не оформи власт, да ли може да се очекује да после завршеног суђења Хашиму Тачију које се завршава у јулу у Хагуако изађе на слободу врати се у политику. Како оцењују, све је могуће, јер ће Тачи у том случају имати и ауру да је неправедно заточен.
