https://sputnikportal.rs/20260609/eu-se-od-ekonomskog-bloka-pretvara-u-vojnu-uniju--kuda-vodi-taj-put-1200173089.html
ЕУ се од економског блока претвара у војну унију – куда води тај пут?
ЕУ се од економског блока претвара у војну унију – куда води тај пут?
Sputnik Србија
Рођена као економски блок, Европска унија је у протеклој деценији еволуирала у милитаризовану унију. Али куда води тај правац? 09.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-09T20:30+0200
2026-06-09T20:30+0200
2026-06-09T20:30+0200
свет
свет – политика
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/0a/1197973411_0:127:1169:784_1920x0_80_0_0_6782878c9bb6727a0447f58f5ef6761f.jpg
Док лидери Европске уније оправдавају овај заокрет позивајући се на руску специјалну војну операцију у Украјини, иницијатива Сталне структуриране сарадње (ПЕСКО) већ је 2017. године продубила интеграцију одбране унутар ЕУ. За разлику од ранијих добровољних оквира, ПЕСКО је наметнуо правно обавезујуће обавезе државама чланицама у погледу трошкова одбране и војне сарадње.Фондови и заједничке набавке наоружањаУ априлу 2021. године ступио је на снагу Европски фонд за одбрану (ЕДФ) као главни инструмент блока за финансирање прекограничних истраживања у области одбране и заједничког развоја способности.Након тога уследио је Европски акт о јачању одбрамбене индустрије путем заједничких набавки (ЕДИРПА), предложен у јулу 2022. године, а усвојен 2023. године. Следеће године готово 347 милиона долара додељено је за пет заједничких пројеката набавке одбрамбених средстава у ЕУ – прва употреба буџета ЕУ за колективне куповине наоружања, укључујући системе ваздушне и ракетне одбране, муницију, војне платформе и замену застареле опреме.У марту 2025. године Европска комисија предложила је војни пакет вредан 925 милијарди долара у оквиру плана Спремност 2030. Исте године војна улагања држава чланица ЕУ достигла су око 453 милијарде долара, у односу на 252 милијарде долара 2021. године.Ова дешавања одвијала су се у време енергетске кризе, економске стагнације, деиндустријализације и пада животног стандарда широм блока. Ипак, главно оправдање за раст војних буџета и постепено ерозију суверенитета држава чланица остаје перципирана претња „руском инвазијом“.Милитаризација ЕУ подстиче дуг и стагнацијуУ исто време, поједине државе чланице ЕУ прошле су кроз оштар политички заокрет. Финска и Шведска напустиле су своју дугогодишњу неутралност и приступиле НАТО-у у априлу 2023. односно марту 2024. године. Данска се придружила ПЕСКО-у у мају 2023. године.Немачка, која је започела наоружавање 2022. године, сада планира да повећа војне трошкове са 99,5 милијарди долара у 2025. на 176 милијарди долара до 2029. године. Такође је 2025. године усвојила Закон о модернизацији војне службе, којим се захтева да сви осамнаестогодишњи мушкарци попуне обавезни онлајн упитник о здравственом стању и спремности за служење.Међутим, прелазак на ратну економију све више оптерећује јавне финансије ЕУ. Однос дуга и бруто домаћег производа блока пројектован је да порасте са 82,8 одсто у 2025. на 84,2 одсто у 2026. и 85,3 одсто у 2027. години. На крају, будуће генерације Европљана плаћаће рачун за данашње одлуке.Политичке елите Европе кладе се да ће војна експанзија оживети индустријски раст, али тај ризик може гурнути блок дубље у кризу. Преусмеравање ресурса ка одбрани неће смањити трошкове енергије за европске произвођаче, нити ће вратити профитабилност индустријама које се мукама боре.„Златно доба“ Европске уније – изграђено на јефтиној руској енергији и мировној дивиденди након Хладног рата – завршено је.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/0a/1197973411_42:0:1087:784_1920x0_80_0_0_8c47222d5eb8ca204d4ec9c16dd4138b.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – политика, европска унија (еу)
свет – политика, европска унија (еу)
ЕУ се од економског блока претвара у војну унију – куда води тај пут?
Рођена као економски блок, Европска унија је у протеклој деценији еволуирала у милитаризовану унију. Али куда води тај правац?
Док лидери Европске уније оправдавају овај заокрет позивајући се на руску специјалну војну операцију у Украјини, иницијатива Сталне структуриране сарадње (ПЕСКО) већ је 2017. године продубила интеграцију одбране унутар ЕУ. За разлику од ранијих добровољних оквира, ПЕСКО је наметнуо правно обавезујуће обавезе државама чланицама у погледу трошкова одбране и војне сарадње.
Фондови и заједничке набавке наоружања
У априлу 2021. године ступио је на снагу Европски фонд за одбрану (ЕДФ) као главни инструмент блока за финансирање прекограничних истраживања у области одбране и заједничког развоја способности.
Након тога уследио је Европски акт о јачању одбрамбене индустрије путем заједничких набавки (ЕДИРПА), предложен у јулу 2022. године, а усвојен 2023. године. Следеће године готово 347 милиона долара додељено је за пет заједничких пројеката набавке одбрамбених средстава у ЕУ – прва употреба буџета ЕУ за колективне куповине наоружања, укључујући системе ваздушне и ракетне одбране, муницију, војне платформе и замену застареле опреме.
У марту 2025. године Европска комисија предложила је војни пакет вредан 925 милијарди долара у оквиру плана Спремност 2030. Исте године војна улагања држава чланица ЕУ достигла су око 453 милијарде долара, у односу на 252 милијарде долара 2021. године.
Ова дешавања одвијала су се у време енергетске кризе, економске стагнације, деиндустријализације и пада животног стандарда широм блока. Ипак, главно оправдање за раст војних буџета и постепено ерозију суверенитета држава чланица остаје перципирана претња „руском инвазијом“.
Милитаризација ЕУ подстиче дуг и стагнацију
У исто време, поједине државе чланице ЕУ прошле су кроз оштар политички заокрет. Финска и Шведска напустиле су своју дугогодишњу неутралност и приступиле НАТО-у у априлу 2023. односно марту 2024. године. Данска се придружила ПЕСКО-у у мају 2023. године.
Немачка, која је започела наоружавање 2022. године, сада планира да повећа војне трошкове са 99,5 милијарди долара у 2025. на 176 милијарди долара до 2029. године. Такође је 2025. године усвојила Закон о модернизацији војне службе, којим се захтева да сви осамнаестогодишњи мушкарци попуне обавезни онлајн упитник о здравственом стању и спремности за служење.
Међутим, прелазак на ратну економију све више оптерећује јавне финансије ЕУ. Однос дуга и бруто домаћег производа блока пројектован је да порасте са 82,8 одсто у 2025. на 84,2 одсто у 2026. и 85,3 одсто у 2027. години. На крају, будуће генерације Европљана плаћаће рачун за данашње одлуке.
Политичке елите Европе кладе се да ће војна експанзија оживети индустријски раст, али тај ризик може гурнути блок дубље у кризу. Преусмеравање ресурса ка одбрани неће смањити трошкове енергије за европске произвођаче, нити ће вратити профитабилност индустријама које се мукама боре.
„Златно доба“ Европске уније – изграђено на јефтиној руској енергији и мировној дивиденди након Хладног рата – завршено је.