https://sputnikportal.rs/20260609/prava-odluka-je-bila-jednostavna-pogresna-je-odnela-pobedu-sport-fudbal-svetsko-prvenstvo-2026-1199340059.html
Права одлука је била једноставна – погрешна је однела победу
Права одлука је била једноставна – погрешна је однела победу
Sputnik Србија
Одлука да домаћини Светског првенства 2026. године буду Сједињене Америчке Државе, Канада и Мексико представљена је као историјски тренутак за светски фудбал... 09.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-09T17:35+0200
2026-06-09T17:35+0200
2026-06-09T17:35+0200
мундијал 2026
спорт
фудбал
сп 2026 – скенер
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/04/1199964348_0:0:3000:1688_1920x0_80_0_0_2fc089048328266afd16d9fffbd5013b.jpg
Међутим, иза читавог пројекта крије се много сложенија прича — прича о новцу, политичком утицају и претварању фудбала у глобални корпоративни производ.Када је 2018. године северноамеричка кандидатура победила Мароко у гласању за домаћинство, многи су ту одлуку видели као очекиван исход. Иако је Мароко имао снажну подршку афричких и арапских земаља, ФИФА је у кључном тренутку изабрала оно што је сматрала сигурнијом и профитабилнијом опцијом.А то је пре свега значило — америчко тржиште.Сједињене Америчке Државе представљају највећи медијски и маркетиншки простор на свету. Огромна телевизијска права, глобални спонзори, инфраструктура вредна милијарде долара и потенцијал за комерцијализацију били су фактори које ФИФА једноставно није могла да игнорише. Светско првенство 2026. није само спортски турнир — то је пројекат који би могао да донесе рекордну зараду у историји спорта.Управо због тога многи аналитичари верују да је одлука о домаћину била практично донета много пре самог гласања.Мароко је нудио класичну фудбалску причу — компактно првенство, страствену атмосферу, близину градова и снажан културни идентитет. Северноамерички модел, са друге стране, нудио је нешто друго: спектакл, корпоративну моћ и финансијску сигурност.ФИФА је изабрала други пут.Томе је претходио и један од најтежих периода у историји организације. После огромних корупционашких афера које су потресле светски фудбал, хапшења функционера и пада поверења у врх ФИФА, организација је очајнички желела „сигуран“ пројекат — турнир без ризика, без инфраструктурних проблема и без могућности финансијског неуспеха.Америка је у том тренутку деловала као идеално решење.Међутим, управо ту почиње и критика читавог пројекта.Јер Светско првенство 2026. делује као турнир који је првенствено направљен за телевизију, маркетинг и спонзоре, а тек онда за навијаче на стадионима.Огромне раздаљине између градова, путовања преко читавог континента, цене смештаја и комерцијални приступ већ сада изазивају незадовољство код дела фудбалске јавности. За разлику од класичних Мундијала, где су навијачи могли да „живе“ турнир у једној држави, Светско првенство 2026. више подсећа на глобалну медијску турнеју.Канада и Мексико укључени су у пројекат и као политичка порука. У тренутку када су односи у Северној Америци били оптерећени тензијама око миграција, трговине и граница, заједничко домаћинство требало је да симболизује регионално јединство.Али стварност је другачија.Највећи део турнира биће одржан у Сједињеним Америчким Државама. Најважније утакмице, највећи стадиони, финале и највећи маркетиншки догађаји биће концентрисани управо на америчком тлу. Канада и Мексико у добром делу пројекта делују више као геополитички и маркетиншки додаци него као равноправни домаћини.Посебно је занимљива улога Мексика. Земља у којој је фудбал део националног идентитета поново ће бити домаћин Мундијала, али овога пута у потпуно другачијим околностима. Док су Светска првенства 1970. и 1986. била симбол класичне фудбалске страсти, турнир 2026. делује као производ модерног корпоративног спорта.У средишту свега налази се Ђани Инфантино.Председник ФИФА последњих година гради организацију која све више личи на глобалну корпорацију. Проширење Светског првенства на 48 репрезентација, нови формати такмичења, све већи утицај спонзора и агресивна експанзија на нова тржишта показују да ФИФА фудбал види као производ који мора непрестано да расте.Критичари, међутим, упозоравају да такав модел носи озбиљне последице.Светско првенство некада је било релативно ретка и ексклузивна спортска манифестација. Данас постаје мегапројекат који све више зависи од корпорација, политике и медијске индустрије.Управо зато многи верују да Светско првенство 2026. представља прекретницу.Ако турнир буде огроман комерцијални успех, ФИФА ће добити потврду да је будућност фудбала у још већим такмичењима, још већем броју утакмица и још агресивнијој глобализацији спорта.Али ако се изгуби атмосфера, ако навијачи остану у другом плану и ако фудбал постане само део великог спектакла, онда би Мундијал 2026. могао да остане упамћен као тренутак када је највећи спорт на свету почео да губи сопствени идентитет.Јер питање више није само ко ће бити шампион света.Питање је и шта ће Светско првенство уопште представљати у будућности.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, фудбал, сп 2026 – скенер
спорт, фудбал, сп 2026 – скенер
Права одлука је била једноставна – погрешна је однела победу
Одлука да домаћини Светског првенства 2026. године буду Сједињене Америчке Државе, Канада и Мексико представљена је као историјски тренутак за светски фудбал. ФИФА је говорила о „новој ери глобалног спорта“, заједништву три државе и највећем турниру у историји.
Међутим, иза читавог пројекта крије се много сложенија прича — прича о новцу, политичком утицају и претварању фудбала у глобални корпоративни производ.
Када је 2018. године северноамеричка кандидатура победила Мароко у гласању за домаћинство, многи су ту одлуку видели као очекиван исход. Иако је Мароко имао снажну подршку афричких и арапских земаља, ФИФА је у кључном тренутку изабрала оно што је сматрала сигурнијом и профитабилнијом опцијом.
А то је пре свега значило — америчко тржиште.
Сједињене Америчке Државе представљају највећи медијски и маркетиншки простор на свету. Огромна телевизијска права, глобални спонзори, инфраструктура вредна милијарде долара и потенцијал за комерцијализацију били су фактори које ФИФА једноставно није могла да игнорише. Светско првенство 2026. није само спортски турнир — то је пројекат који би могао да донесе рекордну зараду у историји спорта.
Управо због тога многи аналитичари верују да је одлука о домаћину била практично донета много пре самог гласања.
Мароко је нудио класичну фудбалску причу — компактно првенство, страствену атмосферу, близину градова и снажан културни идентитет. Северноамерички модел, са друге стране, нудио је нешто друго: спектакл, корпоративну моћ и финансијску сигурност.
ФИФА је изабрала други пут.
Томе је претходио и један од најтежих периода у историји организације. После огромних корупционашких афера које су потресле светски фудбал, хапшења функционера и пада поверења у врх ФИФА, организација је очајнички желела „сигуран“ пројекат — турнир без ризика, без инфраструктурних проблема и без могућности финансијског неуспеха.
Америка је у том тренутку деловала као идеално решење.
Међутим, управо ту почиње и критика читавог пројекта.
Јер Светско првенство 2026. делује као турнир који је првенствено направљен за телевизију, маркетинг и спонзоре, а тек онда за навијаче на стадионима.
Огромне раздаљине између градова, путовања преко читавог континента, цене смештаја и комерцијални приступ већ сада изазивају незадовољство код дела фудбалске јавности. За разлику од класичних Мундијала, где су навијачи могли да „живе“ турнир у једној држави, Светско првенство 2026. више подсећа на глобалну медијску турнеју.
Канада и Мексико укључени су у пројекат и као политичка порука. У тренутку када су односи у Северној Америци били оптерећени тензијама око миграција, трговине и граница, заједничко домаћинство требало је да симболизује регионално јединство.
Али стварност је другачија.
Највећи део турнира биће одржан у Сједињеним Америчким Државама. Најважније утакмице, највећи стадиони, финале и највећи маркетиншки догађаји биће концентрисани управо на америчком тлу. Канада и Мексико у добром делу пројекта делују више као геополитички и маркетиншки додаци него као равноправни домаћини.
Посебно је занимљива улога Мексика. Земља у којој је фудбал део националног идентитета поново ће бити домаћин Мундијала, али овога пута у потпуно другачијим околностима. Док су Светска првенства 1970. и 1986. била симбол класичне фудбалске страсти, турнир 2026. делује као производ модерног корпоративног спорта.
У средишту свега налази се Ђани Инфантино.
Председник ФИФА последњих година гради организацију која све више личи на глобалну корпорацију. Проширење Светског првенства на 48 репрезентација, нови формати такмичења, све већи утицај спонзора и агресивна експанзија на нова тржишта показују да ФИФА фудбал види као производ који мора непрестано да расте.
Критичари, међутим, упозоравају да такав модел носи озбиљне последице.
Светско првенство некада је било релативно ретка и ексклузивна спортска манифестација. Данас постаје мегапројекат који све више зависи од корпорација, политике и медијске индустрије.
Управо зато многи верују да Светско првенство 2026. представља прекретницу.
Ако турнир буде огроман комерцијални успех, ФИФА ће добити потврду да је будућност фудбала у још већим такмичењима, још већем броју утакмица и још агресивнијој глобализацији спорта.
Али ако се изгуби атмосфера, ако навијачи остану у другом плану и ако фудбал постане само део великог спектакла, онда би Мундијал 2026. могао да остане упамћен као тренутак када је највећи спорт на свету почео да губи сопствени идентитет.
Јер питање више није само ко ће бити шампион света.
Питање је и шта ће Светско првенство уопште представљати у будућности.
