https://sputnikportal.rs/20260609/sputnjik-saznaje-bosnjaci-spremaju-veto-na-odluku-srpske-o-gasenju-kancelarije-visokog-predstavnika-1200160578.html
Спутњик сазнаје: Бошњаци спремају вето на одлуку Српске о гашењу Канцеларије високог представника
Спутњик сазнаје: Бошњаци спремају вето на одлуку Српске о гашењу Канцеларије високог представника
Sputnik Србија
На седници Већа народа Републике Српске, на којој ће се расправљати о Декларацији о затварању Канцеларије високог представника у БиХ, бошњачки делегати уложиће... 09.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-09T15:44+0200
2026-06-09T15:44+0200
2026-06-09T15:44+0200
регион
регион
регион – политика
република српска (рс)
народна скупштина републике српске
декларација
национални интерес
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/1b/1198600408_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_72a3a120c7d7aa5651c241e05a6041ee.jpg
Веће народа Републике Српске на сутрашњој седници требало би да разматра одлуку Народне скупштине о Декларацији о затварању Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР) у вези са покретањем заштите виталног националног интереса бошњачког народа.Натегнуто образложење БошњакаНародни посланик у Скупштини Републике Српске, Срђан Мазалица, сматра да не постоје елементи, нити разлози због чега би декларација била штетна по интересе бошњачког народа.Према његовим речима, клуб Бошњака у Већу народа већ је одлучио да покрене механизам заштите виталног националног интереса. Након седнице Већа, уследиће седница заједничке комисије Већа народа и Народне скупштине, а након тога, ако не буде постигнута сагласност, о заштити виталног националног интереса одлучиваће Уставни суд Републике Српске.Образложење одлуке којом се тврди да је витални национални Бошњака угрожен, како каже Мазалица, прилично је натегнуто – заснива се на врло лабавим и натегнутим конструкцијама, повезивањем ОХР-а са идентитетом бошњачког народа и са њиховим интересима попут права на повратак. Право на повратак одавно је престао да буде у делокругу рада ОХР-а, истиче Мазалица.Ради се о врло тешко доказивим конструкцијама, али није вероватно да ће бошњачки делегати одустати од вета дан пред седницу Већа народа.Високи представник – страно неформално телоРепублика Српска већ годинама наглашава да је високи представник у БиХ непотребан и предлаже његов одлазак. То се слаже и са условима за приступање БиХ ЕУ, подсећа политички аналитичар из Бањалуке Бојан Шолаја. Сада се гласови о скором одласку високог представника и његове канцеларије из БиХ чују и из Вашингтона, који је и суштински креатор Дејтонског споразума.Због тога је, каже Шолаја, декларација Народне скупштине легитиман документ и у њој не постоји ништа чиме би витални национални интерес Бошњака био угрожен, сматра наш саговорник.У садашњој ситуацији, испоставља се да је ОХР заправо неформално тело, док последња седница Савета за примену мира показује како страни представници ни око чега нису могли да се договоре – то показује сав бесмисао постојања ОХР-а и високог представника у БиХ, закључује Шолаја.Подсећамо, Народна скупштина Републике Српске усвојила је 26. маја декларацију у којој се тражи да функција високог представника међународне заједнице у БиХ буде окончана, а да његова канцеларија, ОХР, буде затворена.У документу истиче се да Народна скупштина, као највиши орган Републике Српске – стране уговорнице Анекса 10 Дејтонског мировног споразума, захтева од Савета безбедности УН да хитно усвоји резолуцију којом се окончава функција високог представника у БиХ и затвара ОХР.Веће народа, институција настала као средство за заштиту виталних националних интереса конститутивних и осталих народа у БиХ, својевремено је уведена током процеса наметнутих уставних реформи у Републици Српској, које је 2002. спровео тадашњи високи представник Волфганг Петрич. Оно није класични други дом парламента, већ је замишљено као контролни механизам који преиспитује законе и друге акте које усвоји Народна скупштине Републике Српске.Најважнија надлежност му је утврђивање да ли неки закон, пропис или одлука задире у националне интересе неког од конститутивних народа. Уколико две трећине делегата једног националног клуба сматрају да је тај интерес угрожен, покреће се процедура заштите – тада закон не ступа на снагу аутоматски, већ пролази кроз додатну процедуру.Ако Веће народа и народна скупштина не могу да се сагласе, спор се прослеђује Већу за заштиту виталног националног интереса при Уставном суду Републике Српске, које доноси коначну одлуку.
република српска (рс)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – политика, република српска (рс), народна скупштина републике српске, декларација, национални интерес
регион, регион – политика, република српска (рс), народна скупштина републике српске, декларација, национални интерес
Спутњик сазнаје: Бошњаци спремају вето на одлуку Српске о гашењу Канцеларије високог представника
На седници Већа народа Републике Српске, на којој ће се расправљати о Декларацији о затварању Канцеларије високог представника у БиХ, бошњачки делегати уложиће вето за заштиту виталног националног интереса. Нејасно је зашто се Бошњаци залажу за останак високог представника у БиХ, осим да по сваку цену раде против интереса Републике Српске.
Веће народа Републике Српске на сутрашњој седници требало би да разматра одлуку Народне скупштине о Декларацији о затварању Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР) у вези са покретањем заштите виталног националног интереса бошњачког народа.
Натегнуто образложење Бошњака
Народни посланик у Скупштини Републике Српске, Срђан Мазалица, сматра да не постоје елементи, нити разлози због чега би декларација била штетна по интересе бошњачког народа.
„Кристијан Шмит је поништио вољу бошњачког народа која се огледала у избору потпредседника Федерације Рефика Ленда, када је суспендовао устав Федерације БиХ на 24 сата, како би била изабрана садашња федерална влада. Мислимо да су високи представник и његово постојање у БиХ претња за све народе и да сигурно не штити један од три народа, већ да је Бошњацима важно да задрже високог представника како би евентуално лобирали да он доноси одлуке у њиховом интересу и по правилу да се обрачунава са Србима, Хрватима и Републиком Српском“, објашњава Мазалица.
Према његовим речима, клуб Бошњака у Већу народа већ је одлучио да покрене механизам заштите виталног националног интереса. Након седнице Већа, уследиће седница заједничке комисије Већа народа и Народне скупштине, а након тога, ако не буде постигнута сагласност, о заштити виталног националног интереса одлучиваће Уставни суд Републике Српске.
Образложење одлуке којом се тврди да је витални национални Бошњака угрожен, како каже Мазалица, прилично је натегнуто – заснива се на врло лабавим и натегнутим конструкцијама, повезивањем ОХР-а са идентитетом бошњачког народа и са њиховим интересима попут права на повратак. Право на повратак одавно је престао да буде у делокругу рада ОХР-а, истиче Мазалица.
Ради се о врло тешко доказивим конструкцијама, али није вероватно да ће бошњачки делегати одустати од вета дан пред седницу Већа народа.
Високи представник – страно неформално тело
Република Српска већ годинама наглашава да је високи представник у БиХ непотребан и предлаже његов одлазак. То се слаже и са условима за приступање БиХ ЕУ, подсећа политички аналитичар из Бањалуке Бојан Шолаја. Сада се гласови о скором одласку високог представника и његове канцеларије из БиХ чују и из Вашингтона, који је и суштински креатор Дејтонског споразума.
Због тога је, каже Шолаја, декларација Народне скупштине легитиман документ и у њој не постоји ништа чиме би витални национални интерес Бошњака био угрожен, сматра наш саговорник.
„Не видим шта је повреда бошњачког националног интереса или неког другог народа који живи у Републици Српској, с обзиром да су и у Народној скупштини заступљени посланици сва три народа. Са друге стране, не видим на који се начин може рећи да је угрожен нечији витални национални интерес с обзиром на то да говоримо о страном телу у БиХ, посебно ако у обзир узмемо да последња особа која је у том капацитету боравила овде није имала подршку оних који су били надлежни за његово именовање“, истиче Шолаја.
У садашњој ситуацији, испоставља се да је ОХР заправо неформално тело, док последња седница Савета за примену мира показује како страни представници ни око чега нису могли да се договоре – то показује сав бесмисао постојања ОХР-а и високог представника у БиХ, закључује Шолаја.
Подсећамо, Народна скупштина Републике Српске усвојила је 26. маја декларацију у којој се тражи да функција високог представника међународне заједнице у БиХ буде окончана, а да његова канцеларија, ОХР, буде затворена.
У документу истиче се да Народна скупштина, као највиши орган Републике Српске – стране уговорнице Анекса 10 Дејтонског мировног споразума, захтева од Савета безбедности УН да хитно усвоји резолуцију којом се окончава функција високог представника у БиХ и затвара ОХР.
Веће народа, институција настала као средство за заштиту виталних националних интереса конститутивних и осталих народа у БиХ, својевремено је уведена током процеса наметнутих уставних реформи у Републици Српској, које је 2002. спровео тадашњи високи представник Волфганг Петрич. Оно није класични други дом парламента, већ је замишљено као контролни механизам који преиспитује законе и друге акте које усвоји Народна скупштине Републике Српске.
Најважнија надлежност му је утврђивање да ли неки закон, пропис или одлука задире у националне интересе неког од конститутивних народа. Уколико две трећине делегата једног националног клуба сматрају да је тај интерес угрожен, покреће се процедура заштите – тада закон не ступа на снагу аутоматски, већ пролази кроз додатну процедуру.
Ако Веће народа и народна скупштина не могу да се сагласе, спор се прослеђује Већу за заштиту виталног националног интереса при Уставном суду Републике Српске, које доноси коначну одлуку.
