https://sputnikportal.rs/20260610/fudbal-u-lancima-americkih-dvostrukih-arsina-sport-fudbal-mundijal-svetsko-prvenstvo-2026-1200173852.html
Фудбал у ланцима америчких двоструких аршина
Фудбал у ланцима америчких двоструких аршина
Sputnik Србија
Светско првенство у фудбалу још није ни почело, а већ оставља горак укус. Уместо прича о фудбалу, навијачима, стадионима и атмосфери која традиционално прати... 10.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-10T07:56+0200
2026-06-10T07:56+0200
2026-06-10T09:46+0200
мундијал 2026
сп 2026 – утисак дана
спорт
фудбал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/09/1200173695_0:312:3000:2000_1920x0_80_0_0_84d470c42ec09a2f17485442e8cff6f1.jpg
Док су поједине репрезентације у Мексику дочекиване уз маријаче, локалне навијаче и свечану атмосферу, друге су у Сједињеним Државама дочекале специјалне контроле, пси трагачи, вишесатна испитивања и третман који отвара бројна питања о равноправности учесника на такмичењу које би требало да представља универзалну прославу спорта.Најпре је селектор Узбекистана Фабио Канаваро јавно изразио чуђење због начина на који је његова репрезентација третирана по доласку у Њујорк. Играчи, пртљаг, па чак и тактичка табла били су подвргнути детаљним претресима и скенирањима уз употребу паса трагача. Канаваро је касније добио објашњење да су „таква правила“, али је истовремено приметио да та правила нису важила за све.То је суштина проблема.Без обзира на то шта неко мисли о америчким безбедносним процедурама, питање није да ли држава има право да спроводи контроле. Питање је зашто се оне очигледно не примењују једнако на све учеснике Светског првенства.Слична сведочења стигла су и из табора Сенегала, чији су чланови пролазили кроз ригорозне провере већ од самог изласка из авиона. Када се такви случајеви понављају, тешко је говорити о изолованим инцидентима.Али прави скандал тек следи.Судија из Сомалије Омар Артан, први арбитар из те земље који је добио прилику да се нађе на листи ФИФА за Светско првенство, провео је чак 11 сати на испитивању америчке имиграционе службе, након чега му је улазак у земљу једноставно забрањен.Без образложења.Без јавног објашњења.Без икаквог покушаја да се решење пронађе.Артан тврди да је имао сву неопходну документацију, важећу визу и дипломатски пасош. Исто потврђују и власти Сомалије. Ипак, то није било довољно. Уместо на Светско првенство, послат је на авион за Истанбул.ФИФА је потом саопштила да судија из Сомалије неће учествовати на турниру.Тиме је прича завршена.Или би бар тако желели да верујемо.Међутим, овај случај далеко превазилази судбину једног судије. Он отвара питање које ФИФА годинама избегава: колико заиста вреде гаранције које државе домаћини дају приликом кандидатуре за организацију Светског првенства?Један од основних услова за добијање домаћинства јесте омогућавање несметаног доласка свим учесницима турнира. Ако је један званични учесник Мундијала, са важећом документацијом и акредитацијом, враћен са границе без објашњења, онда је очигледно да је тај принцип прекршен.Још већи проблем је реакција ФИФА.Уместо да стане иза сопственог такмичења и својих званичника, светска кућа фудбала практично је слегнула раменима. Порука је била једноставна: имиграциона правила нису наша надлежност.Али ако није надлежност ФИФА да обезбеди услове под којима ће њени играчи, тренери и судије моћи да учествују на такмичењу, чија је онда?Последњих година ФИФА је показала завидну способност да утиче на државе када су у питању комерцијални интереси, маркетинг, спонзорски уговори и инфраструктурни пројекти. Испоставља се, међутим, да је њен утицај знатно мањи када је потребно заштитити људе који представљају сам спорт.Највећи парадокс је што се све ово дешава на турниру који се годинама представља као симбол глобалног јединства. Фудбал је требало да буде простор у којем националност, порекло и политички контекст остају по страни. Уместо тога, већ у првим данима припрема стиче се утисак да постоје учесници првог и другог реда.Ако репрезентације и судије из појединих делова света морају да пролазе процедуре које друге не дотичу, онда то више није питање безбедности. То постаје питање поверења, једнакости и кредибилитета такмичења.Светско првенство требало би да буде празник фудбала.За сада, из Америке стиже утисак да ће то пре бити празник контроле, сумњичења и политичких подела.А турнир још није ни почео.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
сп 2026 – утисак дана, спорт, фудбал
сп 2026 – утисак дана, спорт, фудбал
Фудбал у ланцима америчких двоструких аршина
07:56 10.06.2026 (Освежено: 09:46 10.06.2026) Светско првенство у фудбалу још није ни почело, а већ оставља горак укус. Уместо прича о фудбалу, навијачима, стадионима и атмосфери која традиционално прати највећи спортски догађај на планети, из Сједињених Америчких Држава стижу вести које више подсећају на сцене из политичког трилера него на увертиру у Мундијал.
Док су поједине репрезентације у Мексику дочекиване уз маријаче, локалне навијаче и свечану атмосферу, друге су у Сједињеним Државама дочекале специјалне контроле, пси трагачи, вишесатна испитивања и третман који отвара бројна питања о равноправности учесника на такмичењу које би требало да представља универзалну прославу спорта.
Најпре је селектор Узбекистана Фабио Канаваро јавно изразио чуђење због начина на који је његова репрезентација третирана по доласку у Њујорк. Играчи, пртљаг, па чак и тактичка табла били су подвргнути детаљним претресима и скенирањима уз употребу паса трагача. Канаваро је касније добио објашњење да су „таква правила“, али је истовремено приметио да та правила нису важила за све.
Без обзира на то шта неко мисли о америчким безбедносним процедурама, питање није да ли држава има право да спроводи контроле. Питање је зашто се оне очигледно не примењују једнако на све учеснике Светског првенства.
Слична сведочења стигла су и из табора Сенегала, чији су чланови пролазили кроз ригорозне провере већ од самог изласка из авиона. Када се такви случајеви понављају, тешко је говорити о изолованим инцидентима.
Али прави скандал тек следи.
Судија из Сомалије Омар Артан, први арбитар из те земље који је добио прилику да се нађе на листи ФИФА за Светско првенство, провео је чак 11 сати на испитивању америчке имиграционе службе, након чега му је улазак у земљу једноставно забрањен.
Без икаквог покушаја да се решење пронађе.
Артан тврди да је имао сву неопходну документацију, важећу визу и дипломатски пасош. Исто потврђују и власти Сомалије. Ипак, то није било довољно. Уместо на Светско првенство, послат је на авион за Истанбул.
ФИФА је потом саопштила да судија из Сомалије неће учествовати на турниру.
Или би бар тако желели да верујемо.
Међутим, овај случај далеко превазилази судбину једног судије. Он отвара питање које ФИФА годинама избегава: колико заиста вреде гаранције које државе домаћини дају приликом кандидатуре за организацију Светског првенства?
Један од основних услова за добијање домаћинства јесте омогућавање несметаног доласка свим учесницима турнира. Ако је један званични учесник Мундијала, са важећом документацијом и акредитацијом, враћен са границе без објашњења, онда је очигледно да је тај принцип прекршен.
Још већи проблем је реакција ФИФА.
Уместо да стане иза сопственог такмичења и својих званичника, светска кућа фудбала практично је слегнула раменима. Порука је била једноставна: имиграциона правила нису наша надлежност.
Али ако није надлежност ФИФА да обезбеди услове под којима ће њени играчи, тренери и судије моћи да учествују на такмичењу, чија је онда?
Последњих година ФИФА је показала завидну способност да утиче на државе када су у питању комерцијални интереси, маркетинг, спонзорски уговори и инфраструктурни пројекти. Испоставља се, међутим, да је њен утицај знатно мањи када је потребно заштитити људе који представљају сам спорт.
Највећи парадокс је што се све ово дешава на турниру који се годинама представља као симбол глобалног јединства. Фудбал је требало да буде простор у којем националност, порекло и политички контекст остају по страни. Уместо тога, већ у првим данима припрема стиче се утисак да постоје учесници првог и другог реда.
Ако репрезентације и судије из појединих делова света морају да пролазе процедуре које друге не дотичу, онда то више није питање безбедности. То постаје питање поверења, једнакости и кредибилитета такмичења.
Светско првенство требало би да буде празник фудбала.
За сада, из Америке стиже утисак да ће то пре бити празник контроле, сумњичења и политичких подела.
А турнир још није ни почео.
