https://sputnikportal.rs/20260610/rizicni-potezi-da-li-eu-zrtvuje-zivotni-standard-zbog-trke-u-naoruzanju-1200190161.html
Ризични потези: Да ли ЕУ жртвује животни стандард због трке у наоружању
Ризични потези: Да ли ЕУ жртвује животни стандард због трке у наоружању
Sputnik Србија
Европска унија се све више ослања на политику наоружавања као средство за јачање сопствене безбедности и економије, али такав приступ носи бројне ризике... 10.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-10T15:06+0200
2026-06-10T15:06+0200
2026-06-10T15:06+0200
свет
свет
свет – политика
европска унија (еу)
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/0a/1200190593_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_0f1c59e43de58c0c5cf3a8b1a5772fe2.jpg
Према његовим речима, европске земље су деценијама недовољно улагале у одбрану и постале зависне од Сједињених Америчких Држава. Због тога данас постоји снажна жеља, пре свега у Немачкој и Француској, да Европа изгради самосталне војне капацитете способне да делују независно од Вашингтона.Аналитичар је указао да је питање која ће цена бити тога и колико је такав пројекат финансијски одржив.„Стога је још рано за коначне закључке и сигурно ће бити потребно неколико година да Европа буде у стању да представи јединствен систем војне одбране“.Према проценама, јавни дуг Европске уније могао би до 2027. године да достигне 85,3 одсто БДП-а. Улагање у војну индустрију може краткорочно подстаћи економску активност и запошљавање, али дугорочно отвара дилему између издвајања за оружје и очувања животног стандарда грађана.„Ако имате више оружја, можда ћете морати да се одрекнете дела социјалних давања и привилегија на које су Европљани навикли“, оценио је он.Посебну пажњу привлаче предлози да се пензиони фондови улажу у акције компанија војне индустрије, попут немачког концерна „Рајнметал“. Међутим, Де Гурдон сматра да просечни пензионери од тога неће имати значајну корист, јер профит зависи од извоза оружја и жестоке конкуренције на светском тржишту.Он напомиње да европске власти све чешће као главну претњу представљају Русију, док се Украјина користи као аргумент за јачање војних капацитета и окупљање европских савезника.Истовремено, остају отворена питања ко ће предводити будућу европску војску и да ли је могуће успоставити јединствену одбрамбену политику међу државама са различитим интересима.Према оцени француског аналитичара, милитаризација може донети краткорочне политичке и економске ефекте, али не представља трајно решење за структурне проблеме европске економије.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, европска унија (еу), анализе и мишљења
свет, свет – политика, европска унија (еу), анализе и мишљења
Ризични потези: Да ли ЕУ жртвује животни стандард због трке у наоружању
Европска унија се све више ослања на политику наоружавања као средство за јачање сопствене безбедности и економије, али такав приступ носи бројне ризике, оценио је за Спутњик француски геополитички аналитичар Ком Карпентје де Гурдон.
Према његовим речима, европске земље су деценијама недовољно улагале у одбрану и постале зависне од Сједињених Америчких Држава. Због тога данас постоји снажна жеља, пре свега у Немачкој и Француској, да Европа изгради самосталне војне капацитете способне да делују независно од Вашингтона.
„Немачка је свакако веома заинтересована за то, а Европска унија, под утицајем Немачке и, наравно, Велике Британије, иако она није њен члан, желела би да Европа развије сопствене војне капацитете, мада би волела да они остану повезани са Сједињеним Државама. То ће, наравно, зависити од америчке политике, јер тренутно САД нису превише заинтересоване за сарадњу са Европом уколико не могу да рачунају на потпуну, послушност Европе“, рекао је Де Гурдон.
Аналитичар је указао да је питање која ће цена бити тога и колико је такав пројекат финансијски одржив.
„Стога је још рано за коначне закључке и сигурно ће бити потребно неколико година да Европа буде у стању да представи јединствен систем војне одбране“.
Према проценама, јавни дуг Европске уније могао би до 2027. године да достигне 85,3 одсто БДП-а. Улагање у војну индустрију може краткорочно подстаћи економску активност и запошљавање, али дугорочно отвара дилему између издвајања за оружје и очувања животног стандарда грађана.
„Ако имате више оружја, можда ћете морати да се одрекнете дела социјалних давања и привилегија на које су Европљани навикли“, оценио је он.
Посебну пажњу привлаче предлози да се пензиони фондови улажу у акције компанија војне индустрије, попут немачког концерна „Рајнметал“. Међутим, Де Гурдон сматра да просечни пензионери од тога неће имати значајну корист, јер профит зависи од извоза оружја и жестоке конкуренције на светском тржишту.
Он напомиње да европске власти све чешће као главну претњу представљају Русију, док се Украјина користи као аргумент за јачање војних капацитета и окупљање европских савезника.
„И будимо реални – да бисте се војно јачали, потребно је да укажете на непријатеља. У овом случају то је Русија, а можда и Кина као друга потенцијална претња у будућности. Сходно томе, реч је о политици и стратегији чији је циљ да уједини европска руководства, ако не и европске грађане“.
Истовремено, остају отворена питања ко ће предводити будућу европску војску и да ли је могуће успоставити јединствену одбрамбену политику међу државама са различитим интересима.
Према оцени француског аналитичара, милитаризација може донети краткорочне политичке и економске ефекте, али не представља трајно решење за структурне проблеме европске економије.
