https://sputnikportal.rs/20260611/kako-da-zastitimo-srbe-na-kosovu-i-metohiji-svajcarski-parlament-prvi-put-pokrenuo-debatu-1200243951.html
Како да заштитимо Србе на Косову и Метохији: Швајцарски парламент први пут покренуо дебату
Како да заштитимо Србе на Косову и Метохији: Швајцарски парламент први пут покренуо дебату
Sputnik Србија
Швајцарски парламент подржао је на данашњој седници продужетак мандата швајцарског контингента Свиској у оквиру КФОР-а до 2029. године, а посланици Швајцарске... 11.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-11T18:40+0200
2026-06-11T18:40+0200
2026-06-11T18:40+0200
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
швајцарска (држава)
кфор
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/12/1128552374_0:260:2973:1932_1920x0_80_0_0_bdc368c2d8bcea83227868d57d79055a.jpg
У парламентарној дебати о КФОР-у није било речи само о томе да ли швајцарски војници треба да остану или да се врате кући, већ је тема била шта треба учинити да би њихов повратак уопште био могућ - заустављање притисака на српску заједницу, поштовање људских права, безбедност мањина и деескалација на терену.Први пут покренута дебатаТоком дебате, посланици СВП затражили су од министра одбране Мартина Пфистера и представника надлежног парламентарног одбора да објасне које конкретне мере Швајцарска предузима ради да заштити српску заједницу на КиМ, истичући да да се о стабилизацији прилика на тим просторима не може говорити без разматрања положаја Срба и поштовања њихових права.Посланик Кристијан Имарк указао је на, како је навео, документована кршења људских права српске заједнице и затражио објашњење да ли је то питање било предмет расправе у надлежном парламентарном одбору.Известилац Одбора за безбедносну политику Андреа Крид одговорила је да то није била једна од централних тема одборских расправа, али је нагласила да присуство швајцарских војника на терену доприноси праћењу ситуације и очувању безбедности.Нагласила је и да је заштита људских права једно од основних политичких начела њене странке.Имарк се потом обратио Пфистеру и навео да му је претходне недеље доставио списак документованих кршења људских права на КиМ, нагласивши да се не ради само о апстрактним "тензијама између етничких група", већ о конкретним кршењима права која косовске власти врше над српском мањином."После 27 година међународног присуства, шта се конкретно чини да се такве неправилности и кршења права спрече?", упитао је Имарк.Шта Швајцарска конкретно радиПосланик Роланд Рино Бихел је затражио да се расправа не задржи на општим оценама, већ да се јасно каже шта је Швајцарска до сада конкретно урадила по питању положаја српског народа.Одговарајући на питања посланика, Пфистер је рекао да Швајцарска делује на два нивоа - кроз спољнополитичке активности усмерене на унапређење људских права и кроз ангажман својих војника у оквиру мандата КФОР-а.Он је навео да швајцарске снаге поступају у складу са међународним мандатом и да њихов задатак није заступање било које стране, већ допринос безбедности и заштити људских права.У расправу се укључио и посланик Андреас Гларнер, који је оценио да досадашња објашњења нису довољно конкретна и затражио додатна појашњења о мерама за заштиту мањинских заједница и шта се заиста предузима како би се спречило узнемиравање и малтретирање мањинских заједница.Пфистер је рекао да постоји низ спољнополитичких мера о којима не може детаљно да говори, јер нису у његовој надлежности, али је навео да само присуство КФОР-а представља важан предуслов за унапређење стања људских права и поштовање гаранција према свим заједницама.За предлог Владе о продужетку мандата Свискоја гласала је већина посланика, док су против били посланици Народне партије.Влада Швајцарске предложила је наставак учешћа швајцарског контигента у оквиру КФОР-а истичући да је на КиМ ситуација и даље нестабилна, нарочито на северу.Као разлоге за наставак мисије навела је очување мира и стабилности, спречавање погоршања прилика које би могло имати последице и по Швајцарску, као и значај међународних мировних мисија за швајцарску безбедносну политику.Представници СВП-а, међутим, поновили су став да дугорочно ангажовање швајцарске војске у иностранству мора имати јасно дефинисане циљеве и временски оквир.Седницу су из дипломатске ложе пратили представници Амбасаде Србије у Берну, саопштила је амбасада.Погледајте и:
србија
швајцарска (држава)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), швајцарска (држава), кфор
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), швајцарска (држава), кфор
Како да заштитимо Србе на Косову и Метохији: Швајцарски парламент први пут покренуо дебату
Швајцарски парламент подржао је на данашњој седници продужетак мандата швајцарског контингента Свиској у оквиру КФОР-а до 2029. године, а посланици Швајцарске народне партије први пут су покренули парламентарну расправу о питању угрожености Срба на КиМ.
У парламентарној дебати о КФОР-у није било речи само о томе да ли швајцарски војници треба да остану или да се врате кући, већ је тема била шта треба учинити да би њихов повратак уопште био могућ - заустављање притисака на српску заједницу, поштовање људских права, безбедност мањина и деескалација на терену.
Први пут покренута дебата
Током дебате, посланици СВП затражили су од министра одбране Мартина Пфистера и представника надлежног парламентарног одбора да објасне које конкретне мере Швајцарска предузима ради да заштити српску заједницу на КиМ, истичући да да се о стабилизацији прилика на тим просторима не може говорити без разматрања положаја Срба и поштовања њихових права.
Посланик Кристијан Имарк указао је на, како је навео, документована кршења људских права српске заједнице и затражио објашњење да ли је то питање било предмет расправе у надлежном парламентарном одбору.
Известилац Одбора за безбедносну политику Андреа Крид одговорила је да то није била једна од централних тема одборских расправа, али је нагласила да присуство швајцарских војника на терену доприноси праћењу ситуације и очувању безбедности.
Нагласила је и да је заштита људских права једно од основних политичких начела њене странке.
Имарк се потом обратио Пфистеру и навео да му је претходне недеље доставио списак документованих кршења људских права на КиМ, нагласивши да се не ради само о апстрактним "тензијама између етничких група", већ о конкретним кршењима права која косовске власти врше над српском мањином.
"После 27 година међународног присуства, шта се конкретно чини да се такве неправилности и кршења права спрече?", упитао је Имарк.
Шта Швајцарска конкретно ради
Посланик Роланд Рино Бихел је затражио да се расправа не задржи на општим оценама, већ да се јасно каже шта је Швајцарска до сада конкретно урадила по питању положаја српског народа.
Одговарајући на питања посланика, Пфистер је рекао да Швајцарска делује на два нивоа - кроз спољнополитичке активности усмерене на унапређење људских права и кроз ангажман својих војника у оквиру мандата КФОР-а.
Он је навео да швајцарске снаге поступају у складу са међународним мандатом и да њихов задатак није заступање било које стране, већ допринос безбедности и заштити људских права.
У расправу се укључио и посланик Андреас Гларнер, који је оценио да досадашња објашњења нису довољно конкретна и затражио додатна појашњења о мерама за заштиту мањинских заједница и шта се заиста предузима како би се спречило узнемиравање и малтретирање мањинских заједница.
Пфистер је рекао да постоји низ спољнополитичких мера о којима не може детаљно да говори, јер нису у његовој надлежности, али је навео да само присуство КФОР-а представља важан предуслов за унапређење стања људских права и поштовање гаранција према свим заједницама.
За предлог Владе о продужетку мандата Свискоја гласала је већина посланика, док су против били посланици Народне партије.
Влада Швајцарске предложила је наставак учешћа швајцарског контигента у оквиру КФОР-а истичући да је на КиМ ситуација и даље нестабилна, нарочито на северу.
Као разлоге за наставак мисије навела је очување мира и стабилности, спречавање погоршања прилика које би могло имати последице и по Швајцарску, као и значај међународних мировних мисија за швајцарску безбедносну политику.
Представници СВП-а, међутим, поновили су став да дугорочно ангажовање швајцарске војске у иностранству мора имати јасно дефинисане циљеве и временски оквир.
Седницу су из дипломатске ложе пратили представници Амбасаде Србије у Берну, саопштила је амбасада.
