https://sputnikportal.rs/20260611/od-koga-se-ocekuje-i-u-koga-se-veruje-sport-svetsko-prvenstvo-2026-1199350052.html
Од кога се очекује и у кога се верује
Од кога се очекује и у кога се верује
Sputnik Србија
Светско првенство 2026. године улази у историју као највећи турнир који је фудбал икада видео. Са чак 48 репрезентација, три домаћина и рекордним бројем... 11.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-11T19:53+0200
2026-06-11T19:53+0200
2026-06-11T19:53+0200
спорт
спорт
мундијал 2026
фудбал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/04/1199960991_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_48d5e86a6e0290d492b92fe7fde127a7.jpg
Ипак, упркос новом формату и огромном броју учесника, круг главних фаворита остао је релативно јасан.Према анализама највећих светских кладионица и суперкомпјутерским пројекцијама агенције Опта, пет репрезентација издваја се као главни кандидати за освајање светске титуле — Шпанија, Француска, Енглеска, Бразил и Аргентина.На врху листе фаворита налази се Шпанија. „Црвена фурија“ у Северну Америку стиже као актуелни шампион Европе и репрезентација коју многи аналитичари виде као најкомплетнији тим на планети. Луис де ла Фуенте успео је да направи генерацију која делује невероватно избалансирано — технички савршен везни ред, висок ритам игре и огромна контрола поседа поново су постали заштитни знак шпанског фудбала.Иако је повреда младог Ламина Јамала донекле пореметила атмосферу око репрезентације, Шпанци и даље делују као тим са најтечнијом игром на турниру. Родри и Педри представљају мотор екипе, а управо стабилност у средини терена многи виде као главни разлог због ког Шпанија улази у Мундијал као први фаворит.Одмах иза њих налази се Француска, која већ годинама представља симбол модерног турнирског фудбала. „Триколори“ поседују можда и најмоћнију офанзивну линију на читавом турниру. Килијан Мбапе и даље је једно од највећих имена светског спорта, а уз играче попут Усмана Дембелеа и Мајкла Олисеа Французи делују као репрезентација способна да у неколико секунди уништи сваког противника кроз контранапад.Оно што Француску издваја од већине ривала јесте невероватна дубина играчког кадра. Мало која репрезентација може да поднесе повреде или лош дан појединаца као Французи. Управо зато многи верују да ће овај тим поново стићи бар до саме завршнице турнира.Енглеска поново улази у шампионат као репрезентација која носи огроман притисак сопствене јавности. Последњих година „Горди Албион“ готово на сваки велики турнир долази са етикетом фаворита, али завршница увек остане корак предалеко.Овога пута Енглези делују зрелије него икада. Џуд Белингем постао је централна фигура нове генерације, док Хари Кејн и даље представља једног од најопаснијих нападача света. Огроман број играча из Премијер лиге, физичка моћ и технички квалитет чине Енглеску тимом који на папиру нема готово ниједну слабу тачку.Али управо психолошки терет остаје највеће питање. Енглеска већ деценијама носи статус „вечитог фаворита који не успева да освоји титулу“, а тај притисак уме да постане огроман када турнир уђе у најважнију фазу.Бразил у Северну Америку стиже са једним великим циљем — прекидом поста који траје још од 2002. године. За земљу која живи за фудбал, то је готово незамислив период без светске титуле.Довођење Карла Анчелотија на клупу представља јасан сигнал да Бразил жели повратак старој шампионској стабилности. Иако се очекује да Нејмар пропусти турнир, „Селесао“ и даље поседује огроман офанзивни потенцијал. Винисијус Жуниор и Родриго представљају ново лице бразилског фудбала — брзину, технику и директност која може да сломи сваког противника.Бразил можда више нема ауру непобедивости коју је некада имао, али мало ко жели да игра против њих када турнир уђе у нокаут фазу.Актуелни шампион Аргентина такође се налази у самом врху фаворита. Лионел Меси и „Гаучоси“ долазе са статусом тима који брани светску титулу, али и са огромном емоцијом око могућег последњег Мундијала једног од највећих играча свих времена.Аргентина је у јужноамеричким квалификацијама показала континуитет и стабилност, а оно што овај тим издваја јесте победнички менталитет. Хулијан Алварез и Лаутаро Мартинез доносе нову енергију у нападу, док костур екипе и даље делује изузетно компактно.Међутим, историја Светских првенстава показује да је одбрана титуле често тежа од самог освајања. Сваки противник против актуелног шампиона игра са додатном мотивацијом, а притисак на Аргентинцима биће огроман.Ипак, оно што Светско првенство 2026. чини посебно занимљивим јесте простор за велика изненађења. Нови формат са 48 репрезентација и додатном нокаут рундом отвара далеко више простора за такозване „мрачне коње“ турнира.Највећу пажњу међу потенцијалним изненађењима привлачи Јапан. После победа над Немачком и Шпанијом на претходном Мундијалу, „Плави самураји“ више нису тим који фаворити могу да потцене. Скоро читава репрезентација игра у најјачим европским лигама, а дисциплина, брзина и тактичка зрелост чине Јапан вероватно најорганизованијом селекцијом ван Европе и Јужне Америке.Многи аналитичари верују да би Јапан коначно могао да направи историјски искорак и стигне чак до четвртфинала или полуфинала.Норвешка такође улази у турнир као једна од најопаснијих екипа из сенке. Ерлинг Халанд коначно ће играти на Светском првенству, а уз Мартина Едегора Норвежани делују као репрезентација способна да сваком фавориту направи огромне проблеме.Посебно импресивно делује чињеница да су у квалификацијама буквално прегазили неке велике репрезентације, укључујући и убедљиву победу над Италијом.Колумбија се враћа на велику сцену после пропуштеног претходног Мундијала и многи је виде као једну од најопаснијих екипа турнира. Луис Дијаз игра у животној форми, а Хамес Родригез поново делује као лидер способан да поведе тим у великим утакмицама.Еквадор представља можда и најтежу репрезентацију за победити на турниру. Њихова дефанзивна организација делује готово савршено, а мали број примљених голова у квалификацијама показао је колико овај тим уме да игра на резултат.Ту је и Турска, која тихо гради једну од најталентованијих генерација у последњих двадесет година. Арда Гулер и Кенан Јилдиз представљају ново лице турског фудбала, а репрезентација делује много стабилније и тактички зрелије него у претходним циклусима.Светско првенство 2026. тако улази у историју као турнир у коме никада није било више фаворита, али ни више потенцијалних изненађења. А управо су такви Мундијали најчешће доносили највеће драме, највеће хероје и најнеочекиваније приче.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, фудбал
Од кога се очекује и у кога се верује
Светско првенство 2026. године улази у историју као највећи турнир који је фудбал икада видео. Са чак 48 репрезентација, три домаћина и рекордним бројем утакмица, предстојећи Мундијал у Северној Америци многи већ сада називају најнепредвидивијим у модерној ери спорта.
Ипак, упркос новом формату и огромном броју учесника, круг главних фаворита остао је релативно јасан.
Према анализама највећих светских кладионица и суперкомпјутерским пројекцијама агенције Опта, пет репрезентација издваја се као главни кандидати за освајање светске титуле — Шпанија, Француска, Енглеска, Бразил и Аргентина.
На врху листе фаворита налази се Шпанија. „Црвена фурија“ у Северну Америку стиже као актуелни шампион Европе и репрезентација коју многи аналитичари виде као најкомплетнији тим на планети. Луис де ла Фуенте успео је да направи генерацију која делује невероватно избалансирано — технички савршен везни ред, висок ритам игре и огромна контрола поседа поново су постали заштитни знак шпанског фудбала.
Иако је повреда младог Ламина Јамала донекле пореметила атмосферу око репрезентације, Шпанци и даље делују као тим са најтечнијом игром на турниру. Родри и Педри представљају мотор екипе, а управо стабилност у средини терена многи виде као главни разлог због ког Шпанија улази у Мундијал као први фаворит.
Одмах иза њих налази се Француска, која већ годинама представља симбол модерног турнирског фудбала. „Триколори“ поседују можда и најмоћнију офанзивну линију на читавом турниру. Килијан Мбапе и даље је једно од највећих имена светског спорта, а уз играче попут Усмана Дембелеа и Мајкла Олисеа Французи делују као репрезентација способна да у неколико секунди уништи сваког противника кроз контранапад.
Оно што Француску издваја од већине ривала јесте невероватна дубина играчког кадра. Мало која репрезентација може да поднесе повреде или лош дан појединаца као Французи. Управо зато многи верују да ће овај тим поново стићи бар до саме завршнице турнира.
Енглеска поново улази у шампионат као репрезентација која носи огроман притисак сопствене јавности. Последњих година „Горди Албион“ готово на сваки велики турнир долази са етикетом фаворита, али завршница увек остане корак предалеко.
Овога пута Енглези делују зрелије него икада. Џуд Белингем постао је централна фигура нове генерације, док Хари Кејн и даље представља једног од најопаснијих нападача света. Огроман број играча из Премијер лиге, физичка моћ и технички квалитет чине Енглеску тимом који на папиру нема готово ниједну слабу тачку.
Али управо психолошки терет остаје највеће питање. Енглеска већ деценијама носи статус „вечитог фаворита који не успева да освоји титулу“, а тај притисак уме да постане огроман када турнир уђе у најважнију фазу.
Бразил у Северну Америку стиже са једним великим циљем — прекидом поста који траје још од 2002. године. За земљу која живи за фудбал, то је готово незамислив период без светске титуле.
Довођење Карла Анчелотија на клупу представља јасан сигнал да Бразил жели повратак старој шампионској стабилности. Иако се очекује да Нејмар пропусти турнир, „Селесао“ и даље поседује огроман офанзивни потенцијал. Винисијус Жуниор и Родриго представљају ново лице бразилског фудбала — брзину, технику и директност која може да сломи сваког противника.
Бразил можда више нема ауру непобедивости коју је некада имао, али мало ко жели да игра против њих када турнир уђе у нокаут фазу.
Актуелни шампион Аргентина такође се налази у самом врху фаворита. Лионел Меси и „Гаучоси“ долазе са статусом тима који брани светску титулу, али и са огромном емоцијом око могућег последњег Мундијала једног од највећих играча свих времена.
Аргентина је у јужноамеричким квалификацијама показала континуитет и стабилност, а оно што овај тим издваја јесте победнички менталитет. Хулијан Алварез и Лаутаро Мартинез доносе нову енергију у нападу, док костур екипе и даље делује изузетно компактно.
Међутим, историја Светских првенстава показује да је одбрана титуле често тежа од самог освајања. Сваки противник против актуелног шампиона игра са додатном мотивацијом, а притисак на Аргентинцима биће огроман.
Ипак, оно што Светско првенство 2026. чини посебно занимљивим јесте простор за велика изненађења. Нови формат са 48 репрезентација и додатном нокаут рундом отвара далеко више простора за такозване „мрачне коње“ турнира.
Највећу пажњу међу потенцијалним изненађењима привлачи Јапан. После победа над Немачком и Шпанијом на претходном Мундијалу, „Плави самураји“ више нису тим који фаворити могу да потцене. Скоро читава репрезентација игра у најјачим европским лигама, а дисциплина, брзина и тактичка зрелост чине Јапан вероватно најорганизованијом селекцијом ван Европе и Јужне Америке.
Многи аналитичари верују да би Јапан коначно могао да направи историјски искорак и стигне чак до четвртфинала или полуфинала.
Норвешка такође улази у турнир као једна од најопаснијих екипа из сенке. Ерлинг Халанд коначно ће играти на Светском првенству, а уз Мартина Едегора Норвежани делују као репрезентација способна да сваком фавориту направи огромне проблеме.
Посебно импресивно делује чињеница да су у квалификацијама буквално прегазили неке велике репрезентације, укључујући и убедљиву победу над Италијом.
Колумбија се враћа на велику сцену после пропуштеног претходног Мундијала и многи је виде као једну од најопаснијих екипа турнира. Луис Дијаз игра у животној форми, а Хамес Родригез поново делује као лидер способан да поведе тим у великим утакмицама.
Еквадор представља можда и најтежу репрезентацију за победити на турниру. Њихова дефанзивна организација делује готово савршено, а мали број примљених голова у квалификацијама показао је колико овај тим уме да игра на резултат.
Ту је и Турска, која тихо гради једну од најталентованијих генерација у последњих двадесет година. Арда Гулер и Кенан Јилдиз представљају ново лице турског фудбала, а репрезентација делује много стабилније и тактички зрелије него у претходним циклусима.
Светско првенство 2026. тако улази у историју као турнир у коме никада није било више фаворита, али ни више потенцијалних изненађења. А управо су такви Мундијали најчешће доносили највеће драме, највеће хероје и најнеочекиваније приче.
