Суд у Лондону проценио временски оквир за обнову „Северног тока“
© Sputnik / Григорий Сысоев
Пратите нас
Обнова гасовода „Северни ток“, оштећеног у експлозијама, могла би да траје готово три године, у случају благовременог финансирања и без значајних кашњења, произлази из процене у материјалима Високог суда у Лондону у спору „Норд Стрим АГ“ (оператера гасовода) и осигуравача „Лојдс Иншуренс Компани“ и „Арч Иншуренс“, а у које су медији имали увид.
Заједнички меморандум су припремили инжењерски и технички стручњаци које су ангажовале обе стране у случају. Документ садржи и договорене закључке стручњака и списак питања о којима се њихови ставови и даље разликују.
Медији су послали одговарајуће упите „Норд Стрим АГ“, „Лојдс Иншуренс Компани“ и „Арч Иншуренс“.
Око чега се води спор
Тужба се односи на оштећење гасовода изазвано експлозијама у шведској и данској економској зони у Балтичком мору у септембру 2022. године. Оператор „Северног тока“ тражи осигуравајућу надокнаду већу од 570 милиона евра.
Саслушања о спору завршена су у мају. У том процесу, „Лојдс“ и „Арч“оспоравају своју обавезу да исплате надокнаду. Осигуравачи се позивају на одредбе у својим полисама осигурања које искључују покриће за штету повезану са војним дејством и деловањем владиних агенција.
„Северни ток“, са своје стране, инсистира на исплати осигуравајуће надокнаде за штету на гасоводу. Компанија је претходно обезбедила укључивање материјала из немачке кривичне истраге о експлозијама на гасоводу у спор.
У чему се стручњаци слажу
Један од усаглашених закључака била је процена потенцијалног временског оквира за санацију цевовода. Стручњаци су навели да би пројекат поправке хипотетички могао да траје приближно 36 месеци. Овај период укључује пројектовање, добијање дозвола, куповину материјала, мобилизацију извођача радова и саму поправку оштећених делова.
Процене стручњака нису разматране као план за стварну санацију гасовода, већ као део обрачуна потенцијалне осигуравајуће надокнаде за потраживање компаније „Норд Стрим АГ“ према осигуравачима. Ове прорачуне суд може користити за одређивање износа осигуравајуће надокнаде ако утврди да постоји осигуравајуће покриће.
Према документу, стране су се такође сложиле око низа почетних параметара за процену штете. Конкретно, за прорачуне је усвојена основна цена гаса од приближно 336 долара по 1.000 кубних метара, која се користи за моделирање економских последица оштећења цевовода. Стручњаци су претпоставили да би поправке могле почети одмах након експлозија 2022. године и да би вероватно биле завршене 2025. године. Просечна цена гаса на холандском чворишту ТТФ за целу 2025. годину износила је приближно 365 долара по 1.000 кубних метара.
Берзанске цене гаса у Европи 10. јуна 2026. године биле су близу 580 долара по 1.000 кубних метара.
Стручњаци су такође делимично ускладили своје ставове по једном питању везаном за процену трошкова радова на рестаурацији. Тако би куповина 7 km нових цеви из Кине коштала 16,7 милиона евра. Раније је вештак туженог инсистирао на коришћењу 3 km постојеће цеви и куповини недостајућег дела, што би коштало приближно 20 милиона евра.
Сам оператер „Северни ток“ је прелиминарно проценио трошкове уклањања воде из две оштећене линије гасовода, њихове стабилизације, поправке и надокнаде изгубљеног гаса у распону од 1,2 до 1,35 милијарди евра.
Шта није усаглашено
Могућа употреба руских бродова за полагање цеви „Фортуна“ и „Академик Черски“, који су раније учествовали у изградњи гасовода „Северни ток 2“, постала је спорно питање.
Стручњак осигуравајуће компаније изјавио је да су ови бродови технички способни да обављају неопходне радове и да би то требало да смањи време транзита до Балтичког мора у поређењу са бродовима ангажованим из југоисточне Азије и западне Африке.
Међутим, стручњак из компаније „Норд Стрим АГ“ није се сложио са овом проценом. Изјавио је да су након завршетка радова на „Северном току 2“ бродови премештени на Далеки исток и да се тренутно налазе у близини Владивостока. Стручњак не види доказе да би њихова употреба била јефтинија, али није навео алтернативу.
У меморандуму се такође наводи да се структура власништва ових бродова мењала током времена, али су они остали повезани са „Гаспромом“.
Прес служба „Гаспрома“ одбила је да коментарише.
Прогнозе за обнављање рада гасовода
Ако Високи суд у Лондону потврди осигурање (што је главна правна препрека због изузећа услед војних изузећа), износ исплате биће одређен искључиво на основу налаза овог заједничког меморандума, напомиње Иван Рибаков, шеф одељења за право осигурања у компанији МЕФ Легал. Тамо где су се стручњаци сложили, суд ће аутоматски прихватити њихове налазе. Суд ће независно разматрати остала питања.
Експертске процене представљене на суду биле су припремљене првенствено ради израчунавања потенцијалне осигуравајуће надокнаде. Ипак, тему обнављања рада Северног тока периодично покрећу руски званичници. На пример, Кирил Дмитријев, шеф Руског фонда за директне инвестиције (РДИФ) и специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством, раније је наговестио да би гасоводи „Северни ток“ и „Северни ток 2“ могли бити обновљени у будућности. Он је изјавио да је ово питање разматрано са представницима странке Алтернатива за Немачку.
Штавише, чак и ако се обнова покаже технички изводљивом, њена економска исплативост покреће питања код неких стручњака из индустрије. Према речима Алексеја Белогорјева, директора истраживања у Институту за енергетику и финансије (ИЕФ), на основу трогодишње процене за обнову наведене у судским документима, „пројекат нема никакве перспективе“. Он сматра да би враћање „Северног тока“ у рад имало смисла само ако би постојале гаранције дугорочног капацитета – барем за наредних десет година.
„Оба су заснована на политичкој вољи Берлина и, донекле, Брисела. Не видим никакву шансу за такав споразум у блиској будућности“, приметио је Белогорјев.
Експлозије на гасоводима
Експлозије на гасоводима „Северни ток“ и „Северни ток 2“догодиле су се у шведској и данској економској зони у Балтичком мору. Цурења су откривена на два гасовода „Северни ток“ и једном „Северни ток 2“. Истражна управа руске Федералне службе безбедности (ФСБ) покренула је кривичну истрагу. Руским истражитељима није био дозвољен приступ месту догађаја, а западне земље су одбиле да поделе своје налазе са Москвом, позивајући се на поверљивост.
У јануару 2026. године, немачки Савезни суд правде објавио је документа у којима се наводи да су експлозије на гасоводу „Северни ток“, са великим степеном вероватноће, извршене по наређењу друге државе, највероватније Украјине.
