https://sputnikportal.rs/20260612/mozda-smo-okruzeni-bilionima-svesnih-bica---a-to-nisu-ljudi-1200287933.html
Можда смо окружени билионима свесних бића - А то нису људи!
Можда смо окружени билионима свесних бића - А то нису људи!
Sputnik Србија
Људска бића су склона антропоцентризму. То значи да себе често видимо као врхунско дело еволуције, упркос чињеници да смо, у погледу биомасе, безначајни у... 12.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-12T23:00+0200
2026-06-12T23:00+0200
2026-06-12T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/04/1198839973_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_d992bfcf80627801a8f6b079571b6262.png
На пример, научници процењују да на Земљи постоји више од три билиона стабала дрвећа – број који надмашује чак и број звезда у нашој галаксији. Када томе додате популације више од 380.000 других биљних врста, укупан број постаје невероватан. Без обзира на то, многи од нас претпостављају да смо најпаметнија и најсвеснија бића на планети, пише Popular Mechanics.Али, шта ако свест није особина ограничена искључиво на људе – и шта ако нас заправо у великој мери надмашује планета пуна других свесних бића? Неке студије сугеришу да би управо то могао бити случај.Биљни неуробиолог др Стефано Манкузо примећује да биљке реагују на анестезију на исти начин као и људи – престају да дају знаке реакције. Људи су и иначе склони да о биљкама мисле као о бићима која не реагују, јер се оне углавном не крећу у временским оквирима блиским човеку. Међутим, када су научници применили анестезију на биљке које „брзо” реагују по људским мерилима, као што је Венерина мухоловка, биљка је престала да реагује чак и када муве слете на њу. И док нећете видети биљку како бежи од опасности онако како ми то радимо, за неке је утврђено да постепено мигрирају ка северу како се планета загрева, баш као што и животиње мењају своје миграторне обрасце.Да би тестирао просторну свест и намере биљака, Манкузо је спровео експеримент у којем је саксију са пасуљем поставио у своју лабораторију, око метар удаљену од металне шипке. На убрзаном видео-снимку (тиме-лапсе) показао је да је пасуљ – након што је достигао врх свог потпорног штапа – пружио дугачку, закривљену врежу која се више пута кретала тамо-амо, покушавајући да „ухвати” металну шипку, док се на крају није закачила за њу. Укратко: пасуљ је „знао” где се шипка налази. Манкузо је такође спровео истраживање које је показало да, када две биљке пасуља посегну ка истом ослонцу, једна препознаје да је друга стигла прва и почиње да тражи други ослонац."Оно што је занимљиво јесте понашање губитника: он је одмах осетио да је друга биљка стигла до шипке и почео да тражи алтернативу", написао је он у студији. Ово је било запањујуће и показује да су биљке свесне свог физичког окружења и понашања друге биљке. Код животиња то називамо свешћу.Његова колегиница др Моника Гаљано спровела је низ експеримената са мимозама – родом биљака који се често назива „стидљивим” јер се њихови листови брзо склапају на додир. Поставила је мимозу у корпу и пустила је да падне неколико центиметара, што је изазвало склапање листова. Међутим, након што је то поновила много пута, мимоза се изгледа „навикла” на то искуство и престала је да реагује на пад. Експеримент је поновила неколико недеља касније, а мимозе и даље нису реаговале на пад, што сугерише да биљке могу да памте.Манкузо је 2025. радио на раду који је предводио др Томонори Кавано. У том чланку, истраживачи су истраживали идеју да биљке, баш као и људи, поседују „два ума“ – односно несвесни ум који доноси брзе одлуке и свесни који доноси спорије, промишљене одлуке. У случају Гаљаниних мимоза, на пример, несвесно „размишљање” би било склапање листова при потресу. Али, памћењем искуства и доношењем другачије одлуке, мимоза показује свеснији и промишљенији ниво „размишљања”.Засебно постоји и идеја да се самосвест на људском нивоу јавља када постоји довољан број чворова – или тачака повезивања – у неуронској мрежи. То је оно чему се надају заговорници вештачке интелигенције (АИ). Теоретичар системског мишљења др Џејми Монат (Јамие Монат) са Политехничког института Ворчестер у Масачусетсу примећује да је број чворова потребан за настанак ове самосвести око 70 милијарди. У густој шуми, број чворова између биљака и гљива може лако премашити тај број. Ако су саме ћелије те које су свесне, тај број се вишеструко повећава."Неке шуме на Земљи броје више милијарди стабала, а неке светске прерије и ливаде морске траве такође садрже милијарде појединачних биљака", пише Монат. Ови биљни екосистеми би стога могли бити самосвесни, и заправо је могуће да на Земљи већ постоји мноштво самосвесних екосистема заснованих на биљкама.У Јужној Африци деведесетих година прошлог века чувари резервата дивљачи стално су проналазили куду антилопе које су угинуле без видљивих трагова повреда или болести. Била је то мистерија. Затим је зоолог Воутер ван Ховен пронашао неочекиваног кривца: дрвеће акације. Суша је смањила количину вегетације за испашу, а куду антилопе нису могле да оду на друго место јер су биле ограничене простором резервата. Због тога су превише брстиле акације, доводећи их у опасност. Дрвеће се одбранило тако што је повећало ниво танина у свом лишћу, које је тако постало отровно за антилопе. Не само да су стабла повећала сопствени ниво танина, већ су слала и хемијски сигнал на удаљеност до 50 метара како би упозорила друго дрвеће да учини исто.Људи су склони да оваква изненађујућа понашања биљака сведу на хемијске реакције и еволуциону биологију пре него на интелигенцију и свест, али шта је људско функционисање осим биологије, електронских и неурохемијских импулса? Можда је време да преиспитамо своју позицију „најсвеснијих” бића на планети Земљи.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/04/1198839973_86:0:1451:1024_1920x0_80_0_0_acc122ebf7a1f92a4d996bfbef0ba7dc.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
Можда смо окружени билионима свесних бића - А то нису људи!
Људска бића су склона антропоцентризму. То значи да себе често видимо као врхунско дело еволуције, упркос чињеници да смо, у погледу биомасе, безначајни у поређењу са биљкама и другим животињама.
На пример, научници процењују да на Земљи постоји више од три билиона стабала дрвећа – број који надмашује чак и број звезда у нашој галаксији. Када томе додате популације више од 380.000 других биљних врста, укупан број постаје невероватан. Без обзира на то, многи од нас претпостављају да смо најпаметнија и најсвеснија бића на планети,
пише Popular Mechanics.
Али, шта ако свест није особина ограничена искључиво на људе – и шта ако нас заправо у великој мери надмашује планета пуна других свесних бића? Неке студије сугеришу да би управо то могао бити случај.
Биљни неуробиолог др Стефано Манкузо примећује да биљке реагују на анестезију на исти начин као и људи – престају да дају знаке реакције. Људи су и иначе склони да о биљкама мисле као о бићима која не реагују, јер се оне углавном не крећу у временским оквирима блиским човеку. Међутим, када су научници применили анестезију на биљке које „брзо” реагују по људским мерилима, као што је Венерина мухоловка, биљка је престала да реагује чак и када муве слете на њу. И док нећете видети биљку како бежи од опасности онако како ми то радимо, за неке је утврђено да постепено мигрирају ка северу како се планета загрева, баш као што и животиње мењају своје миграторне обрасце.
Да би тестирао просторну свест и намере биљака, Манкузо је спровео експеримент у којем је саксију са пасуљем поставио у своју лабораторију, око метар удаљену од металне шипке. На убрзаном видео-снимку (тиме-лапсе) показао је да је пасуљ – након што је достигао врх свог потпорног штапа – пружио дугачку, закривљену врежу која се више пута кретала тамо-амо, покушавајући да „ухвати” металну шипку, док се на крају није закачила за њу. Укратко: пасуљ је „знао” где се шипка налази. Манкузо је такође спровео истраживање које је показало да, када две биљке пасуља посегну ка истом ослонцу, једна препознаје да је друга стигла прва и почиње да тражи други ослонац.
"Оно што је занимљиво јесте понашање губитника: он је одмах осетио да је друга биљка стигла до шипке и почео да тражи алтернативу", написао је он у студији.
Ово је било запањујуће и показује да су биљке свесне свог физичког окружења и понашања друге биљке. Код животиња то називамо свешћу.
Његова колегиница др Моника Гаљано спровела је низ експеримената са мимозама – родом биљака који се често назива „стидљивим” јер се њихови листови брзо склапају на додир. Поставила је мимозу у корпу и пустила је да падне неколико центиметара, што је изазвало склапање листова. Међутим, након што је то поновила много пута, мимоза се изгледа „навикла” на то искуство и престала је да реагује на пад. Експеримент је поновила неколико недеља касније, а мимозе и даље нису реаговале на пад, што сугерише да биљке могу да памте.
Манкузо је 2025. радио на раду који је предводио др Томонори Кавано. У том чланку, истраживачи су истраживали идеју да биљке, баш као и људи, поседују „два ума“ – односно несвесни ум који доноси брзе одлуке и свесни који доноси спорије, промишљене одлуке. У случају Гаљаниних мимоза, на пример, несвесно „размишљање” би било склапање листова при потресу. Али, памћењем искуства и доношењем другачије одлуке, мимоза показује свеснији и промишљенији ниво „размишљања”.
Засебно постоји и идеја да се самосвест на људском нивоу јавља када постоји довољан број чворова – или тачака повезивања – у неуронској мрежи. То је оно чему се надају заговорници вештачке интелигенције (АИ). Теоретичар системског мишљења др Џејми Монат (Јамие Монат) са Политехничког института Ворчестер у Масачусетсу примећује да је број чворова потребан за настанак ове самосвести око 70 милијарди. У густој шуми, број чворова између биљака и гљива може лако премашити тај број. Ако су саме ћелије те које су свесне, тај број се вишеструко повећава.
"Неке шуме на Земљи броје више милијарди стабала, а неке светске прерије и ливаде морске траве такође садрже милијарде појединачних биљака", пише Монат.
Ови биљни екосистеми би стога могли бити самосвесни, и заправо је могуће да на Земљи већ постоји мноштво самосвесних екосистема заснованих на биљкама.
У Јужној Африци деведесетих година прошлог века чувари резервата дивљачи стално су проналазили куду антилопе које су угинуле без видљивих трагова повреда или болести. Била је то мистерија. Затим је зоолог Воутер ван Ховен пронашао неочекиваног кривца: дрвеће акације. Суша је смањила количину вегетације за испашу, а куду антилопе нису могле да оду на друго место јер су биле ограничене простором резервата. Због тога су превише брстиле акације, доводећи их у опасност. Дрвеће се одбранило тако што је повећало ниво танина у свом лишћу, које је тако постало отровно за антилопе. Не само да су стабла повећала сопствени ниво танина, већ су слала и хемијски сигнал на удаљеност до 50 метара како би упозорила друго дрвеће да учини исто.
Људи су склони да оваква изненађујућа понашања биљака сведу на хемијске реакције и еволуциону биологију пре него на интелигенцију и свест, али шта је људско функционисање осим биологије, електронских и неурохемијских импулса? Можда је време да преиспитамо своју позицију „најсвеснијих” бића на планети Земљи.