Нова правила: Органска производња под пуном контролом /видео/
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Органскиа храна која је углавном била резервисана за извоз све више је и на домаћој трпези, а у фокусу новог закона о органској проиозводњи је уместо откупљивача произвођач . Сваки ће морати да има сертификат, а купцу ће бити доступан регистар свих сертификованих произвођача.
На то је у емисији Енергија Спутњика указао руководилац Службе за органску производњу у Привредној комири Србије (ПКС), Димитрије Ивановић, напомињући да је нови закон усаглашен са европским како би извозници могли да се сертификују по европским правилима. Доминантно тржиште за нашу органску производњу је управо оно Европске уније где пласирамо више од 90 одсто производње. Највећи купци су Немачка, Белгија, Холандија, Шведска, додаје он.
У фокусу произвођач уместо трговца
Србија има око 7.000 регистрованих произвођача органске хране, од којих је само 700 сертификованих. Значи да је 6.300 производило под такозваним групним сертификатом. Његов носилац је био трговац, односно извозник који је пољопривредника снабдевао семеном, садним материјалом, откупљивао ту производњу. То више неће бити могуће.
„Сада је у фокусу произвођач пољопривредник. Сваки од њих треба да се сертификује директно и има право и може онда да се у неку форму удружује, да ли је то задруга, да ли удружење, или неки други вид. Наравно, постоји сертификациона кућа која их прати, пружа им информације, знање, проверава земљиште, проверава следљивост, да ли је све то у реду. Она не само да проверава, него вам она и помаже да будете органски произвођач. Практично је ваш партнер“, објашњава Ивановић.
Новина у закону је да је прецизно објашњено шта се сме, а шта не сме у органској производњи, биће више транспарентности, али и више контроле. Из Министарства пољопривреде ће долазити ненајављено у контролу, како се у органској производњи не би нашло нешто чему у њој није место, а у складу са прописима по којима функционишу произвођачи у ЕУ, наглашава саговорник Спутњика.
Регистар на корист домаћег купца
Све то ће бити и на корист домаћих купаца органске хране којих је све више, јер ће бити формиран регистар свих сертификованих произвођача па ће наши потрошачи тачно знати ко се тиме бави и сами одлучивати од кога ће да набављају.
Органик, еко или био храна са сертификатом да је органски производ мора бити означена листићем који то потврђује, како је означена и она у ЕУ. А ту ознаку са звездицама је, што је занимљиво, дизајнирао један Србин, Душан Миленковић, док је студирао у Немачкој. На конкурсу на који се јавио изабран је управо знак који је он дизајнирао, указује на то наш саговорник.
Ивановић напомиње да то што производи нису третирани пестицидима и вештачким ђубривима не значи да су и органски, а који су услови неопходни све је прецизно дефинисано законом.
Видан помак
На питање да ли смо напредовали у органској производњи од 1989. године која се узима за њен почетак у Србији, саговорник Спутњика то потврђује бројкама.
„Апсолутно има помака. Иако то можда звучи, мало, али дошли смо са око 6.500 хектара пре 15 година на око 30.000 хектара, што је један одсто укупне обрадиве површине. Вредност тог тржишта 2012. године била је преко три милиона евра, сада имамо негде 60 до 70 милиона евра. Значи, то је експоненцијални раст у извозу, у вредности производа, исто у броју произвођача. Развијенији смо од целог нашег региона“, каже Ивановић.
То је, свакако, још далеко од оних земаља које су посвећене органској производњи, под којом имају 10, неке чак 20 одсто укупног обрадивог земљишта.
Помоћ државе
Он помаком сматра и то што се више не извози баш сва производња, као раније, сада је то нешто преко 90 одсто, јер је повећана потрошња у Србији. Каже да је све више продавница које се одлучују за продају органских производа, све више простора на пијацама, а органску храну можете поручити и онлајн директно од произвођача.
Ивановић напомиње да су улагања у органску производњу већа јер две или три године траје конверзија пољопривредног земљишта које је служило за конвенционалну производњу у органско. У том периоду пољопривредник се понаша као да је у органској производњи, али свој производ продаје као конвенционални, прецизира руководилац службе за органску производњу у ПКС. У свему томе има помоћ сертификационих кућа или ПКС које едукују пољопривреднике.
Помоћ државе органским произвођачима је, како указује, значајна.
„Државне субвенције су доста добре. Значи, четири пута су веће у односу на оне за конвенционалну производњу. Имамо и субвенције по хектару . Држава је ту изашла у сусрет и у стратегији која је изашла пре пар месеци, органска производња је уписана као нешто чему тежимо“, напоменуо је Ивановић.
Помаже и четбот
Каже да је од помоћи и вештачка интелигенција, да посредством паметних телефона можете да добијете све информације о органској производњи.
У Привредној комори су, како напомиње, направили четбота који пружа информације, а ускоро ће за све заинтересоване њихов стручњак у ПКС одржати предавање о томе како помоћу вештачке интелигенције пронаћи купца у иностранству.
Он истиче да је од помоћи и напредак технике, па више не мора све ручно да се ради у органској производњи. Постоје машине које су томе намењене, доста су скупе, али ни то није нерешив проблема уз удруживање више органских произвођача и уз коришћење субвенција за њихову набавку.
Органска и сточарска
Мада људи углавном органску производњу виде као биљну, постоји, како напомиње, и органска сточарска производња где, по његовој оцени, апсолутно има напретка.
„Сада видимо да све више сертификују пашњаци. Значи, имали смо биљну производњу , то су углавном малине, бобичасто воће. Имали смо чак и пшеницу, раж, овас, имамо велику компанију која производи органско брашно. А сада све више видимо да сточарство улази у тај систем. То су аутохтоне расе које живе на пределима где има пашњака. Велики развој смо видели на Старој планини. Стара планина је сјајна за то, јер када пустите у ту природу овце на испашу, оне су, такорећи, у органској производњи“, каже он.
Ту је све више произвођача па смо у Привредној комори направили скуп где смо директно спојили сточаре из пиротског региона и купце из групације ХоРеКа (хотели, ресторани, кафићи), каже Ивановић за Енергију Спутњика.
Погледајте и:
