https://sputnikportal.rs/20260613/svetska-ekonomska-revolucija-kako-briks-sprovodi-finansijsku-dekolonizaciju-planete-video-1200304231.html

Светска економска (р)еволуција: Како БРИКС спроводи финансијску деколонизацију планете /видео/

Светска економска (р)еволуција: Како БРИКС спроводи финансијску деколонизацију планете /видео/

Sputnik Србија

Ако је удео земаља БРИКС-а у светској економији сада чак за око 25 одсто већи него западне Групе 7 најразвијенијих, како је указао Владимир Путин на... 13.06.2026, Sputnik Србија

2026-06-13T20:01+0200

2026-06-13T20:01+0200

2026-06-13T20:01+0200

русија

русија

нови спутњик поредак с николом врзићем

европска унија (еу)

санкције русији

брикс

г7

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/0e/1178313458_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_087828b44f3df627d001f6d3f0da4315.jpg

У току је светска економска еволуција, која не личи на револуцију само зато што промена не долази у једном тренутку наглог преврата, него природним развојем догађаја.Промене парадигме глобалног развојаУправо зато Путин и говори да ”свет пролази кроз највећу структурну трансформацију деценијама уназад”. А притом, напомиње председник Русије, ”ова трансформација није пука транзиција из једне фазе (економског) циклуса у другу. Сведоци смо потпуне промене парадигме глобалног развоја.”О томе говоре већ и објективне бројке. Примера ради, динамика светског БДП-а – у последњих пет година, за 49 одсто укупног раста заслужне су земље БРИКС-а, а Г7 доприноси свега са 18 одсто. У оквиру светског БДП-а по паритету куповне моћи, БРИКС-ових је данас већ 40 одсто, док је Г7 пао испод 29 одсто. ”БРИКС је претекао Г7 још 2020, и разлика од тада само наставља да расте”, напоменуо је Путин, додајући да ће због тога ”центар гравитације глобалне трговине – а са њим и глобални финансијски систем – наставити да се помера”.Објаснио је руски председник и зашто је то неизбежно. ”Деценијама је”, указује, ”глобални модел развоја грађен око ограниченог броја финансијских центара, технолошких решења (…) агенција за кредитни рејтинг и резервних валута. Та конструкција представљана је као универзална (…) и наводно неутрална” иако је, у ствари, ”коришћена као полуга политичког притиска” против оних који ”одлуче да раде у сопственом националном интересу” уместо пристајања на тај ”намерно направљени систем зависности и екстракције ресурса”.Ефекат крађеПроцес својеврсне финансијске деколонизације остатка планете и ослобађања од експлоатације којој су је подвргли западни власници досадашњег финансијског поретка убрзан је пак ”санкцијама и крађом међународних резерви Русије” што је – опоменуо је Владимир Путин – ”имало неповратан ефекат на позицију светских валута, америчког долара и евра. Данас свака земља, без изузетка, разуме да, као Русија, у било којем моменту може да изгуби приступ својој имовини у доларима или еврима, као и западној финансијској и платној инфраструктури.”Узгред, на ову околност – дајући Путину за право – скренуо је пажњу и ММФ, указујући да ”претерана употреба свеобухватних финансијских санкција, као у случајевима Ирана и Русије, самој себи наноси пораз јер приморава државе да траже алтернативе”.(Не)исплативе санкцијеА ту је, поврх свега, и питање исплативости санкција за оне који их уводе. Председник Русије указао је на процене да су антируске санкције еврозони нанеле штету између једног и по и два и по билиона евра; а изнео је и податак да је просечан дуг у еврозони достигао 81,7 одсто БДП-а – Француска је на 115 одсто, Италија на чак 137 – док је у Русији 16,4 одсто. У Америци тотални јавни дуг износи 122 одсто БДП-а, уз буџетски дефицит 5,9 одсто (у Француској је 5,1, у Русији – поређења ради – упола мањи).Описано стање јавних финансија и ”додатно поткопава поверење у Запад” – пљачкају читав свет али су зато успели да се задуже највише на свету – те је, услед свега наведеног, напомиње Путин, и наступила ”трансформација из вертикалног, хијерархијског модела – који примарно служи интересима малог броја земаља – у много комплекснији, распоређенији и мултиполарни међународни поредак… Настају нова партнерства, развијају се нова финансијска и технолошка решења (…) и сопствене финансијске институције… Свету је”, наглашава Владимир Путин, ”потребна модерна, флексибилна и одговорна финансијска архитектура без ризика, забрана и баријера.” А ”истинске цивилизације суочене су са историјским избором: или ће креирати сопствене платформе и технолошки екосистем (укључујући финансијски), или ће постати дигитална периферија”. У склопу таквог избора, ”глобалну промену (која је у току) Русија не види само као извор изазова, већ и као изузетну шансу”.Шок(ови) за системШанса, међутим, није за свакога. А поготово није за оне који су своју шансу прокоцкали. Европска комисија, тако, у свом прошлонедељном извештају упозорава да је угрожено чак 1,3 милиона радних места – од тога 600.000 само у аутомобилској индустрији – а разлози за бригу, иако нешто другачије врсте, постоје и са друге стране Атлантика.”Фајненшел тајмс”, наиме, опомиње да централне банке из остатка света све мање купују америчке државне обвезнице; приватни кредитори постали су главни купци америчког дуга, што читав систем чини ”рањивијим у односу на шокове и указује на постојање системских ризика на тржишту обвезница”. А ту је, указује се даље, и још дубљи проблем претеће инфлације која због демографских трендова неће моћи да се сузбије. То ће захтевати знатно више каматне стопе, са свим пратећим (разорним) последицама још скупљег сервисирања енормних дугова…Где је излаз из економске кризе која прети Западу? Какву финансијску инфраструктуру најављује Владимир Путин? И како ће то утицати на глобалне промене?О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили аналитичар и народни посланик Бранко Павловић и економиста проф. др Бојан Димитријевић.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

русија, нови спутњик поредак с николом врзићем, европска унија (еу), санкције русији, брикс, г7